Na dnevnom redu bilateralne posete su 180 godina duga istorija diplomatskih odnosa, politika, ekonomija, kao i potpisivanje 20 sporazuma između Srbije i Francuske.

Od Makrona koji ne podržava ideju brzog proširenja EU, ne očekuje se da u Beograd stigne sa iznenađujućim porukama kada su u pitanju odnosi Srbije i Brisela ili odnosi sa Kosovom.

Ipak, moguće da će govoriti o bližoj saradnji u oblasti ekonomije, bezbednosti ili pravosuđa – u skladu sa nedavno predstavljenom francuskom strategijom za zapadni Balkan.

„Jedan od dvoje najvećih evropskih lidera kom pripada budućnost. Mislim da njegova uloga raste. Reč je marljivom, energičnom čoveku, ne uvek lakom za razgovore“, ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao Makrona na javnom servisu govoreći o predstojećoj poseti.

Poslednji predsednik Francuske koji je posetio Srbiju bio je Žak Širak koji se 2001. godine sreo sa tadašnjim predsednikom SR Jugoslavije Vojislavom Koštunicom.

Makron je Srbiju trebalo da poseti u decembru prošle godine, ali umesto da se sretnu u srpskoj prestonici, Vučić i on samo su razgovarali telefonom.

Najavljena poseta je odložena zbog nemira Žutih prsluka koji su izbili na ulicama Francuske.

„Znam koliko je teško sprovoditi odgovorne ekonomske reforme“, rekao je tada Vučić i dodao da ga je francuski predsednik zamolio da se poseta odloži na nekoliko nedelja.

Pola godine kasnije, Beograd je spreman za Makrona.

Evropska unija i Kosovo – eho iz Pariza i Berlina

Profesor Francuskog katoličkog univerziteta u Parizu Luik Tregures očekuje da će Makron u Beogradu ponoviti stav da će do proširenje Evropske unije doći tek nakon reformi unutar same Unije, kao i poruku koju je Srbiji poslao kada je Vučić posetio Pariz u julu prošle godine.

„Poruke je bila jasna – Srbija će postati članica onog trenutka kada se ispune uslovi. Istu poruku možemo očekivati i u Beogradu – ohrabriće Srbiju da nastavi sa reformama i pregovorima kako bi rešila pitanje Kosova, naročito nakon propalog samita u Parizu“, kaže Tregures.

Predstavnici Kosova i Srbije trebalo je da se sretnu početkom jula u Parizu, više od pola godine nakon što su pregovori prekinuti zbog odluke Prištine da uvede takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.

Sastanak je otkazan, a predsednik Srbije tada je poručio da se nada da su Francuska i Nemačka – države koje pokušavaju da Beograd i Prištinu vrate za sto – shvatile ko ne želi dijalog, aludirajući da su za otkazivanje susreta odgovorni zvaničnici iz Prištine.

Vučić i Makron poslednji put su se sreli u širem društvu, na sastanku lidera zapadnog Balkana u Berlinu u aprilu. Sastanak je održan na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i samog Makrona.

U međuvremenu je došlo do izbora za Evropski parlament i promena u Briselu. Predsedavanje Evropskom komisijom trebalo bi da preuzme nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen, ukoliko imenovanje odobri Evropski parlament.

Značaj Balkana i Srbije za Francusku

Uoči Makronove posete, Agencija Frans objavila je da Makron dolazi u Beograd da „ponovo učvrsti oslabljene odnose“ sa Srbijom.

Dopisnik francuske televizije Frans 24 Loran Rui izjavio je za RTS da se Francuska interesuje za Srbiju i Balkan.

„Čak mi se čini da Francuska vidi Srbiju kao otvorena vrata ka regionu i da joj je stalo da se ona, kao i ostale države regiona integrišu u EU“, rekao je novinar.

Čvrst stav da Evropska unija najpre mora da se promeni kako bi se razmišljalo o proširenju, Makron je još jednom istakao baš uoči izbora pozvavši na „renesansu Evropske unije“.

Predlog o „evropskoj renesansi“ uputio je direktno „građanima Evrope“ i to otvorenim pismom koje je pre glasanja objavljeno u novinama u svih 28 država članica EU.

Predložio je stvaranje novih institucija kojima bi se promenilo i poboljšalo funkcionisanje Unije.

„Drago nam je da ste opet sa nama“ – optimizam koji se izgubio

Atmosfera koja je vladala u Evropskoj uniji kada je francuski predsednik Žak Širak posetio Beograd 2001. godine, samo godinu dana nakon demokratskih promena u SR Jugoslaviji, znatno se razlikuje od današnje.

„Drago nam je da ste opet sa nama – poruka je koju su tada mnoge evropske zemlje poslale Srbiji“, seća se Tregures i podseća na pozitivan trend širenja Evropske unije početkom dvehiljaditih.

Ekonomska kriza 2008. prekinula je talas optimizma.

Za osamnaest godina, Srbija se značajno promenila.

„Uprkos ozbiljnim preprekama i dramatičnim trenucima, poput ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, Srbija je uspela da nastavi putem demokratizacije i privrednog napretka. Ipak, mnogi se slažu, uključujući Reportere bez granica i Fridom haus, da je trend pozitivnih promena usporen od 2012. godine do danas“, kaže Tragures.

Promenila se i Francuska.

„Pariz je danas skeptičan i pesimističan kada govorimo o evropskom projektu i globalizaciji, otuda i kriza sa kojom se suočava liberalna demokratija, a tu je i kriza identiteta, sa kojom se ne suočava samo Francuska“, dodaje.

Ekonomska saradnja – od oblaka do metroa

Makron će sleteti na beogradski aerodrom kojim danas upravlja francuska kompanija Vansi – odmah nakon sletanja prisustvovaće ceremoniji otkrivanja ploče povodom početka radova na modernizaciji aerodroma koju sprovodi Vansi.

Ugovor o koncesiji za aerodrom Nikola Tesla potpisali su potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović i predsednik francuske kompanije Vansi Nikola Notbar u martu 2018. Uslovi koncesije do danas nisu poznati javnosti.

„Vansi postaje svetski igrač prve klase u biznisu aerodroma, a predsednik ima dužnost da pohvali francuske kompanije koje uspešno posluju van zemlje i ohrabri ih“, objašnjava Tregures.

Ipak, smatra da bi korak napred u ekonomskim odnosima Beograda i Pariza mogao da se napravi pod zemljom, ali je skeptičan da će do toga doći.

„O izgradnji metroa u Beogradu se šapuće već nekoliko godina. Međutim, čini se da su francuske firme dobile konkurenciju u kineskim kompanijama koje trenutno, čini se, bolje stoje, ako do izgradnje metroa uopšte i dođe“.

Na planovima za izgradnju metroa u Beogradu se već godinama radi – u junu je francuska firma Ežis predstavila radnoj grupi Vlade Srbije još jedan plan za prve dve linije beogradskog metroa.

Ipak, koja firma će i kada početi da gradi, još nije izvesno.

U Srbiji trenutno posluje oko 80 francuskih firmi koje zapošljavaju više od 11.000 radnika, pokazuju podaci ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Beograd u Parizu, Pariz u Beogradu

Izvesno je da će Makron u Beogradu pohvaliti saradnju Srbije i Francuske u borbi protiv nelegalnih migracija, borbe protiv droge i organizovanog kriminala, smatra Tregures.

Da li će Makronova poseta Beogradu naći put do naslovnih strana francuskih medija?

Tregures nije siguran u to.

„Poseta Srbiji nije isto što i poseta Sjedinjenim Državama ili Kini, gde francuska štampa prati svaki Makronov korak i svaku izgovorenu reč“.

Ipak, ističe da poseta jeste važna i da će Makron iskoristiti priliku da još jednom predstavi Strategiju za zapadni Balkan i ponovi poruke ohrabrenja koje je prošle nedelje francuski premijer Eduar Filip izneo na Samitu lidera zapadnog Balkana u Poznanju.

U strategiji je izneto da Francuska planira da se više uključi i investira u ekonomski i društveni razvoj, bezbednost, saradnju u borbi protiv ekonomskog i finansijskog kriminala i odbranu.

Ovaj dokument obećava da će Francuska aktivnije podržati „stabilizaciju i razvoj regiona“ i šalje poruku – Francuska je posvećena Balkanu.

Srbija sada ima šansu da direktno od Makrona čuju šta „aktivnija podrška“ znači.

Osim obećanja o posvećenosti, Tregures smatra da Makron u Beograd može da donese još nešto – izvinjenje.

„Ako ga budu pitali, zanimljivo je čuti da li će Makron reći da žali zbog rasporeda sedenja na ceremoniji obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog sveta rata. Francuski ambasador u Srbiji se još tada izvinio“, kaže.

Frederik Mondolini, ambasador Francuske u Beogradu, izvinio se Aleksandru Vučiću zbog toga što je predsednik Srbije, jedne od zemalja pobednica u Prvom srpskom ratu, na obeležavanju stogodišnjice završetka rata, sedeo prekoputa predsednika zemalja pobednica umesto zajedno sa njima.

Ruska vojska sedma po vojnim troškovima, a ubedljivo prva po snazi i opasnom oružju. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Bi Bi Si na srpskom