Radi se o otvorenom pismu nemačkog poslanika i bivšeg potpredsednika parlamenta Evrope Vilija Vilmera tadašnjem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu u kojem mu javlja o rezultatima konferencije u Bratislavi, održane godinu dana od bombardovanja SR Jugoslavije.

Zaključci izvedeni na toj konferenciji su više nego monstruozni. Sile NATO su u detalje razradile plan uništenja Srbije, navodeći između ostalog da je to popravka propuštene šanse američkog generala Dvajta Ajzenhauera da vojno okupira Jugoslaviju nakon Drugog svetskog rata.
 
Predstanici NATO država te su te 2000. godine naglasili kao prioritet da južna srpska pokrajina mora biti priznata kao nezavisna albanska država koja bi momentalno postala NATO članica. Dakle, oni nikada nisu nameravali da ispoštuju Rezoluciju 1244. Štaviše, SR Jugoslavije je proglašena nelegalnom državom.
 
„Srbija mora biti isključena iz evropskog razvoja“, navodi se zaključcima konferencije.

Rasparčavanje države i uništenje jednog naroda kao primer za ostale

„Ova veoma važna dokumentacija koju smo preveli i kompletirali, potvrđuje na tragičan način ono što je govoreno, ponavljano i dokumentovano od strane svih onih koji su, bez rezerve i oklevanja, odmah postrojili protiv ‘humanitarnog rata’ prema SR Jugoslaviji, identifikujući ga kao apsolutno agresivan rat, sa objektivnim geopolitičkim i geostrateškim namerama i ciljevima upereni protiv prava, demokratije, slobode“, ističe se u članku AntiDiplomatika.

Nažalost, ovo nije shvaćeno ili mnogi nisu željeli iz „politički korektnih“ motiva da shvate, navodi se dalje.

„NJihova nova ‘laboratorija’ upravljanja svijetom prilagođena je vremenu ‘ljudskih prava’ i ‘obojenih revolucija’, ‘humanitarnih intervencija’ i ‘odgovornosti da zaštitom’, ‘slobodama građana’ itd. Svoj prvi eksperiment je imala na jugoslovenskom tlu i Srbiji“, navodi se u tekstu.

Krajem aprila 2000. godine njemački poslanik Vili Vimer piše pismu Šrederu podsećajući ga na konferenciju održanu u Bratislavi koju su organizovali predstavnici američkog Stejt departmenta i Republički instituta za spoljnu politiku.

Tema je bila proširenje NATO-a na Balkan. Konferenciji su prisustvovali najviši funkcioneri NATO zemalja (premijeri, ministri odbrane, ministri spoljnih poslova), kaže Vimer u pismu.

Portal podseća da su na sastanku učestovali i članovi najmoćnijih svetskih elita: Bilderberg grupe, Insituta Karnegi, „Stranog saveta“ Amerike itd. Primećeno je i prisustvo eminentnog albanskog i separatističkog intelektualca iz Prištine, „magnata kosovskih medija“ i člana Bilderberg grupe – Vetona Suroija.

Nakon konferencije, 2. maja 2000. godine potpredsednik tadašnjeg Evropskog parlamenta i poslanik Bundestaga Vimer obaveštava Šredera o „kriminalim“ namerama učesnika skupa protiv SR Jugoslavije i srpskog naroda, tj. plana NATO lidera da se Srbija „isecka“ i tako „onesposobi“ kako više ne bi mogla funkcionisati kao nezavisna balkanska država, podseća se u uvodu članka.

Uništenje Srbije i povratak teritorijalnosti Rimskog carstva

Dokle idu ambicije, pohlepa i zločinaštvo evropskih i američkih lidera vidi se najbolje iz izveštaja Vimera, koji je zaključke konferencije sveo na 11 tačaka. Tražilo se priznanje Kosova* osam godina pre nego će zvanično biti priznato, iako je Rezolucija 1244 obavezivala sve na poštovanje granica Srbije kao nezavisne zemlje. Iz zaključaka se vide geostrateški i geopolitički planovi u kojima ljudski životi i njihove sudbine nisu važne.

1. Učesnici konferencije zahtevali su da NATO države na najbrži mogući način, što je pre moguće priznaju nezavisnu državu Kosovo.

2. Učesnici ove evroatlantske konferencije proglasili su SR Jugoslaviju nelegalnom državom, i pred Helsinškin zakonom o nepovredivosti državnih granica.

3. Evropski pravni poredak predstavlja prepreku za realizaciju NATO planova. Za ove namere pogodniji je američki pravni sistem.

4. Rat protiv SR Jugoslavije predstavlja popravku pogrešnog poteza generala Ajzenhauera na kraju Drugog svetskog rata (da vojno okupira Jugoslaviju). Američke trupe moraju ovde biti stacionirane na zauvek, kako bi se ispravila propuštena prilika 1945. godine.

5. Zemlje NATO su ušle u rat protiv SR Jugoslavije kako bi i de fakto otklonile prepreke i dileme koje su se pojavile nakon usvajanja NATO-vog novog „Strateškog koncepta“ u aprilu 1999. godine, a koji je predstavljao evropski napor da se prethodno obezbedi mandat UN-a i OEBS-a.

6. Bez omalovažavanja veoma važne kasnije legalističke evropske interpretacije kako je NATO intervencija van granica Alijanse protiv SR Jugoslavije bila izuzetak, jasno je da ovo predstavlja presedan, na koji će se bilo ko, bilo kada moći po porebi pozivati te da će nakon ovog primera uslediti mnogi drugi.

7. Bilo bi dobro, tokom narednog NATO proširenja da se povrati teritorijalna situacija između Baltičkog mora i Anatolije kakva je postojala za vreme Rimskog carstva, u vreme njegovog najvećeg širenja i moći.

8. Iz ovih razloga, neophodno je Poljsku opkoliti sa severa i juga sa demokratskim zemljama (čitati članice NATO-a), dok će Rumunija i Bugarska služiti kao koridor do Turske. Srbija stoga (najverovatnije radi nesmetanog američkog vojnog prisustva) mora biti isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske mora se u potpunosti preuzeti kontrola nad izlaskom Sankt Petersburga na more.

10. U svim procesima, prava ljudi na samoopredeljenje bi morala da imaju prednost nad bilo kojim pravilom i međunarodnim zakonom.

11. Tvrdnja da je NATO tokom bombardovanja Jugoslavije prekršio sva međunarodna prava, kao i sve odredbe međunarnog prava uopšte nije ni uzimana u obzir“.

U zaključku pisma Šrederu, Vimer upozorava da su Amerikanci spremni da prekrše sve međunarodne pravne norme kako bi ostvarili sopstvene interese, što je bio uzrok i prethodna dva svjetska rata.

„Sila je iznad zakona. Kad god joj se ispreči međunarodni zakon, on mora ibit uklonjen“, navodi Vimer u pismu i zaključuje:

„Kada se tako nešto dogodilo sa Ligom naroda buknuo je Drugi svetski rat. Način mišljenja koji u obzir uzima samo lični interes možemo opisati samo kao totalitarizam!“

Pročitajte OVDE ko kaže da se u Srebrenici 1995. godine ili u Osmanskom carstvu 1915. dogodio genocid? To je opasan model. Definicije genocida se lako mogu instrumentalizovati u geopolitičke svrhe, a to se i događa.

Izvor: IN4S