Isti list se pozvao na izveštaj general-potpukovnika u rezervi Hajnriha Brausa, bivšeg zamenika generalnog sekretara NATO, i direktora Instituta za politiku bezbednosti iz Kila Joahima Krauzea. A ovaj dvojac je još napisao da Rusija koristi priliku dok je Evropa zabavljena globalnim otopljavanjem i migrantima“.
Braus je dodatno izjavio da Rusija specijalno traži konflikt sa Zapadom i pokušava da uništi svetski poredak i podrije jedinstvo NATO.
Braus je uveren da Moskva shvata da nije u stanju da pobedi NATO, ali da se može odlučiti za „neočekivani udar potkrepljen pretnjom primene nuklearnog oružja“.
Po njegovoj proceni, Evropa bi u tom slučaju morala da bira „između pravog velikog rata i potčinjavanja Moskvi“.
Braus dalje konstruiše da bi Rusija mogla da udari na Pribaltičke zemlje, Poljsku, Ukrajinu ili neku od zemalja oko Crnog mora.
Braus i Krauze naglašavaju da ključnu ulogu u budućem konfliktu sa Rusijom mora igrati Nemačka. U ime ove svoje fiksacije pozvali su Angelu Merkel da „Bundesver za maksimalno moguće kratko vreme dovede u stanje bojeve gotovosti“.
I ovaj nemački dvojac, inače, tvrdi da ruska raketa 9M729 krši sporazum o raketama srednjeg i malog dometa (Moskva to odbacuje i optužuje SAD da taj sporazum narušavaju svojim udarnim dronovima i lanserima Mk-41).
Izveštaj koji prenosi Die Welt pojavio se u isti vreme kada i tradicionalni godišnji izveštaj Stokholmskog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI) o vojnim izdacima pojedinih država, koji je pokazao da su ti izdaci sumarno u 2018-oj dostigli 1,8 triliona dolara.
Pokazao je takođe da su se u aktuelnu trku u naoružanju praktično uključile sve zemlje sa kakvim-takvim geopolitičkim ambicijama.
Sjedinjene Države su u prošloj godini svoje vojne rashode povećale za 4,6 odsto, Kina za 5 odsto, Saudijska Arabija za 6,5 odfsto, Turska – za 24 odsto, Ukrajina – 21 odsto. Čak i neke od kojih se to nije očekivalo: Jermenija (za 33 odsto), Letonija (24), Litvanija (18), Češka (18), Kazahstan (16)...
Šveđani su potvrdili da Rusija već nekoliko godina smanjujer vojne rashode i da više nije među pet vodećih država po tom pokazatelju.
Francuska je zauzela peto mesto, a Rusija je šesta (sa 61,4 milijardi dolara u 2018-oj).
To je sasvim skromno u poređenju sa američkih 649 milijardi i kineskih 250 milijardi dolara.
Moskva smanjuje vojne rashode primarno zato što je rešila ključno problem modernizovanja i naoružavanja svojih Oružanih snaga.
Izveštaj SIPRI pokazao je još nešto veoma bitno: da Rusija sa manjim ulaganjima u vojsku i vojnu industriju ima mnogo veće efekte od svih glavnih konkurenata.
Ruske oružane snage postale su poslednjih godina savremena i visokomobilna vojna mašina koja se potvrdila u Siriji.
Rusija je poslednjih godina postala svetski lider na planu radioelektronske borbe, pomorskim krstarećim raketama „Kalibar“ obesmislila je ograničenja u sferi raketa srednjeg dometa i izmakla daleko ispred SAD po hipersoničnom naoružanju. Još započinje - u trenucima kada niko nema ništa slično S-400 - proizvodnju raketnih sistema S-500 dometa 600 kilometara koje će istovremeno gađati do deset „ciljeva“ koji lete brzinom 6.500 kilometara na sat.
Povremene tvrdnje iz Moskve da Rusija neće dozvoliti Zapadu da je uvuče u novu trku u naoružanju faktički znače: da je ona trku u naoružanju u ovoj fazi dobila.
I da je SAD i NATO nadigrala i strateški.
Britanci šalju i treći ratni brod! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
