Haški tribunal ga je, međutim, te optužnice oslobodio zbog nedostatka dokaza.
Prvi put je ostavku podneo 2005. nakon samo 100 dana provedenih na vlasti.
U svom tadašnjem obraćanju građanima Kosova, Haradinaj je rekao da je to bio jedan od najtežih dana u njegovom životu.
“Ovo je jedan od mojih najtežih dana, ali sloboda ima visoku cenu...”, rekao je i dodao da će se suočiti sa optužbama haškog tribunala, te pozvao narod Kosova da prihvati takvu njegovu odluku.
“Tražim od vas da prihvatite ovu sudbinu, molim vas da prihvatite sve što je gotovo nemoguće prihvatiti, ali učinite to u čast zemlje i nacije” - rekao je Haradinaj.
Pred Haškim tribunalom vođena dva procesa protiv Haradinaja
Protiv Ramuša Haradinaja pred Haškim sudom vođena su dva procesa u kojima je pravosnažno oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Haradinaja, bivšeg komandanta OVK u zoni pod nazivom Dukađini (koja je obuhvatala delove opština Dečani, Đakovica, Peć, Istok i Klina koje je naseljavao mahom albanski živalj), prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.
Uz Haradinaja na optuženičkoj klupi našli su se Idriz Baljaj i Lahi Ibrahimaj, a šest godina zatvora, koje je odslužio, dobio je Ibrahimaj.
Nakon žalbe Haškog tužilaštva Apelacionom veću, suđenje vraćeno na početak po manjem broju tačaka optužnice.
Međutim tada su svedoci odbijali da svedoče ističući nedovoljne mere zaštite.
I u ponovljenom suđenju optuženi Haradinaj, Baljaj i Ibrahimaj su oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Početkom januara 2017. uhapšen je na švajcarsko-francuskoj granici po poternici Srbije, ali ga je Apelacioni sud u Kolmaru oslobodio odbijanjem zahteva Srbije za njegovu ekstradiciju kao bivšeg vođe terorističke OVK.
U avgustu 2002. međunarodni tužilac na Kosovu podigao je optužnicu protiv Haradinaja zbog oružanog napada na jednu albansku porodicu 2000, ali nikada nije osuđen.
U svom autobiografskom delu „Priča o ratu i slobodi“, Haradinaj je izjavio da su pripadnici OVK „svakog dana ubijali srpske policajce“.
U okviru istrage o ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i aktivnostima OVK, Haradinaj je u Prištini 10. novembra 2004. razgovarao sa istražiocima Haškog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivšeSFRJ , u vezi sumnji da je počinio ratne zločine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom tokom oružanih sukoba na Kosovu.
Povodom istrage protiv njega, sam Haradinaj odbacio je mogućnost podizanja optužnice Haškog tribunala. On je odmah posle izbora ocenio da je reč o „spekulacijama i glasinama“.
Tribunal je protiv Haradinaja (zajedno sa Idrizom Balajem i Lahi Brahimajem podigao optužnicu (slučaj br. IT-04-84-I), kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti (koja uključuje i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu), počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine (u koje vreme je Haradinaj bio komandant operativne zone Dukađin (Metohija).
Haradinaj je po prijemu optužnice podeno ostavku na mesto premijera Kosova, i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005. Inače, nije se odmah složio sa američkom sugestijom da mirno i dostojanstveno ode u Hag, nego je tvrdio da mu je DŽejmi Rubin nešto obećavao u ime Medlin Olbrajt.
Kao komandant zone „Dukađin“, Haradinaj je slovio za najpouzdanijeg zapadnog saveznika na Kosovu, čiji su borci, osim sukoba sa srpskim snagama bezbednosti, veliku pomoć avijaciji NATO pružali i u otkrivanju neprijateljskih položaja.
Posle rata, tokom demilitarizacije OVK u snage za borbu protiv elementarnih nepogoda, Haradinajeve jedinice su se najbrže transformisale u Kosovski zaštitni korpus, zarad čega su mu povremeno opraštali „sitne nestašluke“, poput oružanih obračuna sa rivalskim klanovima na zapadu Kosova.
U takvim obračunima, navode poznavaoci tamošnjih zbivanja, ubijeno je i nekoliko potencijalnih svedoka koje bi glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte rado videla na svojoj strani.
Po izvorima iz inostranstva, a posebno onih iz Nemačke bio jedan od organizatora nasilja i etničkog čišćenja Srba u organizovanom pogromu od 17. do 19. marta 2004. godine.
Dana 4. marta 2005, sudija Bonomi je potvrdio optužnicu protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja i naložio da bude zapečaćena.
Taj nalog je prestao da važi 10. marta 2005.
Svi su u prvom pojavljivanju pred Haaškim tribunalom odbacili vlastitu krivicu za ratne zločine nad kosovskim Srbima, Romima i Albancima za koje su optuženi.
Prema navodima te optužnice, reč je o udruženom zločinačkom poduhvatu u kojem su optuženi učestvovali nastao je u aprilu 1998. ili pre tog meseca, a imao je za cilj da Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) uspostavi potpunu kontrolu nad svojom operativnom zonom Dukađin, putem napada tamošnje civilno stanovništvo i njihovog i proganjanja, to jest putem protivpravnog uklanjanja srpskih civila s tog područja i nasilnog suzbijanja svakog stvarnog ili pretpostavljenog vida saradnje tamošnjih albanskih ili romskih civila sa Srbima.
NJegov zločinački cilj je, kako se navodi, uključivao zastrašivanje, otmice, zatvaranje, premlaćivanje, mučenje i ubijanje ciljnog civilnog stanovništva.
Saznajte OVDE koji svetski lider je srušio Haradinaja.
Izvor: Tanjug
