Srpski DŽejms Bond, general Jovan Milanović, od NATO je 1998. ukrao plan napada na Srbiju, i to usred Brisela. Supertajna dokumenta dobio je zahvaljujući pomoći francuskog oficira Pjer-Anri Binela (deda mu bio solunski borac), koji je kasnije otkriven i proveo je neko vreme u zatvoru.
Kako Milanović priča u ispovesti, zaključno sa 29. septembrom 1998. godine, državn i vojni vrh SRJ imao je podatke o učesnicima agresije i potencijalnim ciljevima.Znalo se o tačnom datumu donošenja odluke o početku napada.
Nedostajali su dokumentovani podaci
“U pokušaj da na više adresa dođem do dokumenata, zaustavio sam se na francuskom oficiru Pjer-Anri ju Binelu, šefu kabineta francuskog generala Viroa člana vojnog komiteta NATO. Sa majorom Binelom prethodno sam imao više kontakata. Bio je voljan da srađuje bez bilo kakvih ličnih interesa. Na moje traženje planova o agresiji, nije se mnogo premišljao. Uz konstataciju da je to veoma opasno, brzo mi je odgovorio: „Imaćeš“. Bio je to 1. oktobar 1998. Doneo mi ih je u stan sledeće večeri” - priča Milanović.
Samo te 1998. Generalštabu i državnom vrhu Milanović je poslao oko 1.100 stranica izveštaja, od čega oko 800 od maja do oktobra. Svaki je nosio zaglavlje,Priprema agresije NATO na SRJ", aposlednji izveštaj koji je poslao pre nego što je razotkriven nosio je naslov ,,Intervencija izbegnuta, opasnost još traje".
Veliko finale
Te četvrte godine boravka u Briselu sam sebi, ističe, ličio je na pauka koji je razapeo mrežu i negde iz ugla čeka kada će se uloviti muva ili neka krupnija lovina, zbog čega se čitava ova akcija nazvala PAUK. Prema Milanovićevim rečima, NATO je planirao da, ukoliko SRJ odbije ultimatum u Rambujeu, aktivira fazu apokalipse -uništavanje svega postojećeg.
Pošto ciljeva više nije bilo na ranijim pozicijama ,a vremenske prilike
su se usložnjavale, NATO je doneo odluku o odlaganju agresije i otpočeo pregovore sa vlastima u Beogradu -poručuje general Milanović. Binel je, ističe, bio protiv Amerikanaca i voleo je Srbe.
Moj kontakt s njim bila je završnica mog obaveštajnog rata u Briselu, pre toga sam nekoliko godina gradio poziciju i obaveštajnu mrežu U NATO navodi Milanović.Kako tvrdi, Binela je pozvao da se vide u restoranu,,Sudbina" u Briselu i tu mu je rekao šta želi.
Po generalu Jovanu Milanoviću napravljen je lik potpukovnika Milomira Vranića seriji Moj rodak sa sela", kojeg glumi Vojin Ćetković.
Malo je poznato da je posle prvog prikazivanja epizoda ove serije 2008. godine glavni tužilac Suda u Hagu Serž Bramerc reagovao i od sadašijih srpskih vlasti tražio da se serija skine sa programa.
On je došao, seli smo tu, počeli da pričamo i u jednom trenutku ja sam rekao: Znam da ćete da nas bombardujete, faze, sve, ti samo da mi daš papire." Binel mije rekao da je jako opasno i na kraju je pristao...
Sutradan kad mije doneo papire u stan i stavio ih na stočić, popili smo dve flaše vina, sledio sam se.
Tu je pisalo, koje snage učestvuju,koliko aviona, koje Sve su četiri faze napada. Oni su mislili da će Milošević da kapitulira za nekoliko dana. Zanimljivo, CIA je napravila svojih 900 ciljeva, van ovih vojnih 25.
Lična drama
Potom se odigrala lična drama generala. Šta raditi s tim spisima,odnosno kako ih na najbezbedniji način dostaviti Generalštabu.
Milion varijanti mi prolazi kroz glavu. Od toga daje Binel odmah po izlasku uhapšen do toga da će verovatno mene skembati na putu do ambasade. Pogledam se u oglledalo i mislim da nisam video sebe, većnekog drugog. Spakovao samta dokumenta u kesu iz prodavnice i krenuo ka našoj rezidenciji. Tih desetak minuta koliko sam prepešačio oduzelo mije najmanje 20 godina života.
Pešačio sam i kao da sam gledao svoju sahranu- kaže Milanović. General nije ni slutio da će mu glavobolju izazvati i sopstvena država.
Tog 1. novembra, ujutru, saznao sam da sam i ja razotkriven. Prostor oko ambasade i stana je bio potpuno blokiran. Iz Beograda je prvo stigla pohvala, a zatimi da nemam razloga da se plašimi da uzmem odmor ali ne idem nigde.
Bila je to tako amaterska instrukcija za koju nikada ne bih poverovao da je mogla stići iz obaveštajne uprave Generalštaba.Tako sam shvatio da sam i tu prepušten samom sebi. Obavestio sam našeg ambasadora, pokojnog Nikolu Čičanovića, koji je sve preduzeo da bi me zaštitio.
Prvih nekoliko dana sam ostajao u ambasadi, a zatim me je do stana i nazad pratilo obezbedenje. Išao sam i vraćao se njegovim kolima sa zatamnjenim staklima u različito vreme, da bih i tako zavarao moguće potragu. Tako sam živeo sve do 19. decembra.
Trećina diplomata su špijuni
Moja funkcija u Briselu bila je ministar-savetnik. Po rangu sam bio drugi diplomata iza našeg ambasadora. Trećina diplomata tamo su špijuni, svako svakog špijunira i ja sam se našao u toj žabokrečini i plivao sam, uzimao vazduh, ponirao dole, ali sam funkcionisao. Zato me nisu otkrili.
Odbio sam orden od Slobe
Odlikovan sam Ordenom sa srebrnom lentom, ali sam odbio da mi ga uruči Slobodan Milošević. Jednostavno sam eskivirao da se pojavim na dodeli tih priznanja, a 1994. na proširenom kolegijumu Generalštaba javno sam se usprotivio uvođenju sankcija Republici Srpskoj. Međutim, nikada ni reč nisam rekao protiv Miloševića tokom boravka u Briselu. I posle, kada su me opsedali haški istražitelji, prema njima sam bio krajnje neprijatan jer su tražili da svedočim. Miloševiću je trebalo da se sudi ovde u Srbiji zbog onoga što je učinio svom narodu.
Po generalu Jovanu Milanoviću napravljen je lik potpukovnika Milomira Vranića u seriji "Moj rođak sa sela", kojeg glumi Vojin Ćetković. Malo je poznato da je posle prvog prikazivanja epizoda ove serije 2008. godine tadašnji glani tužilac Suda u Hagu Serž Bramerc reagovao i od tadašnjih srpskih vlasti tražio da se serija skine sa programa.
Izbegao atentat na aerodromu
Jedan visoki belgijski funkcioner rekao mi je da je napravljen scenario lova na moju glavu čim mi 15. januara 1999. godine istekne diplomatski imunitet. Posao je trebalo da obave pripadnici balkanske mafije. Zahvaljujući ambasadoru Čičanoviću, 19. decembra dobio sam dve blanko karte makedonske avio-kompanije MAT i kao u američkim špijunskim filmovima na aerodrom stigao sporednim briselskim ulicama, izbegavajući moguće presretanje. Čim sam na aerodromu ispisao ime i prezime, a obaveštajci Belgije shvatili da napuštam zemlju, počela je gužva. Na sreću, bio sam u pratnji dvojice službenika ambasade, koji su imali diplomatske akreditacije da mogu da uđu u avion bez ikakvih provera i oni su me otpratili do sedišta. Tih desetak minuta, koliko je trebalo da se pokrenu motori i da avion zarula po pisti, činili su mi se kao večnost. Odahnuo sam tek kada smo sleteli u Skoplje.
Oficir OZNE otkrio mesto Dražinog groba, o tome saznajte OVDE.
Izvor: republika. rs
