Pravda

"Sekretarijat ODKB-a pažljivo posmatra situaciju, a ona je sve složenija. Ukoliko se nastave udari poput sinoćnih na delu možemo imati eskalaciju i veliki rat." - kaže Bordjuža. Posle ovog upozorenja ODKB-a, usledila je zvanična odluka Azerbejdžana da dođe do prekida ratnih dejstava. Odluka o prekidu vatre od strane Azerbejdžana, međutim, nije poštovana i usledio je žestok artiljerijski udar na grad Martakert. Danas je Azerbejdžan žestoko granatirao grad Martakert i to sistemima "Grad". Postoji veliki broj oštećenih kuća, a i gasovod ovog grada je oštećen. Ruske vlasti na čelu sa Vladimirom Putinom, predsednikom RF, ulažu velike napore da smanje tenzije i da se uspostavi primirje, ali situacija izmiče kontroli. I DŽon Keri, američki državni sekretar, pozvao je na mir, kao i Ban ki Mun, generalni sekretar UN-a. O sukobu u Nagorno Karabahu Sukob oko Nagorno Karabaha između Jermenije i Azerbejdžana traje već trideset godina. Nagorno Karabah je faktički nezavisna država na južnom Kavkazu, koju Azerbejdžan smatra delom svoje teritorije. Oblast ima jermensku etničku većinu i nalazi se pod potpunom vojnom i političkom kontrolom lokalnog jermenskog stanovništva. Nagorno Karabah Republika je kao nezavisna republika proglašena 1991. godine, a rat je trajao od 1988. do 1994. godine. Mir je potpisan u maju 1994. godine uz posredovanje Rusije. Nezavisnost je proglašena referendumom. Većina jermenskog stanovništva se izjasnila za nezavisnost, odnosno, pripajanje Jermeniji, a Azeri Nagorno Karabaha su se pobunili. Plemena jermenskog naroda u Nagorno Karabahu politički dejstvuje uz podršku Jermenije protiv Azerbejdžana, a Jermenija je bila zvanično u ratu sa Azerbejdžanom kroz podršku Jermenima Nagorno Karabaha. Republika Nagorno Karabah nije priznata ni od jedne države ili međunarodne organizacije. Izvor: Pravda