Još zanimljivije pitanje, u slučaju da se "Samoodbrana" politički angažuje od septembra i, kako se spekuliše, pokrene sopstvene proteste jeste - ko će od toga imati korist, a ko će pretrpeti štetu?

Tumačenja odgovora na ovo pitanje idu u dva smera. S jedne strane, stručnjaci ocenjuju da je dobro da postoji još jedan korektivni faktor na opozicionom nebu, a i očigledna je potreba da se nešto korenito izmeni u protestima koji traju mesecima.

S druge, one gubitničke, mnogi nemaju sumnju da će prve "žrtve" ovog angažmana biti pozicije koje su zauzele aktulne političke snage okupljene oko SzS, ali i PSG na čije čelo je izabran još jedan političar iz redova glumaca - Sergej Trifunović.

Ipak, vratimo se na početak.

Ova za sada neformalna grupa srpskoj javnosti dobro poznatih intelektualaca, formirana je u martu ove godine i, prema nezvaničnim informacijama, vrlo je moguće da će uskoro otpočeti svoj politički angažman.

Ako se to desi, na srpskom političkom nebu biće još jedna opoziciona grupa. NJeni članovi, redom viđeni i cenjeni naučnici, umetnici i profesori - akademik Dušan Teodorović, pisac Filip David, sociolog Jovo Bakić, glumci Nikola Kojo i Rale Milenković, arhitekta Dragoljub Bakić, karikaturisti Dušan Petričić i Predrag Koraksić Koraks, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, istoričarka Dubravka Stojanović... - na izvestan način garantuju ovom pokretu vidljivost i prepoznatljivost.

Sam Nikola Kojo više puta se javno ogradio od politike delova opozicije, ušao je u otvorene konflike sa Boškom Obradovićem, liderom "Dveri", a njegovi i javno izrečeni stavovi drugih članova "Samoodbrane" nisu uvek bili istovetni, pa čak ni bliski onima koje zastupa politički deo opozicije, ali ni PSG i Sergej Trifunović.

Kojo je javno Obradovića i političare koji učestvuju na protestima optužio da su ih preuzeli i praktično uništili.

S druge strane, članovi "Samoodbrane" poput profesora Dušana Teodorovića ili Jova Bakića javno su govorili i o bojkotu izbora kao opciji u borbi protiv aktuelnog režima, što je pak dijametralno suprotno stavu Sergeja Trifunovića i PSG izrečenom pre izvesnog vremena - da se spremaju za izbore.

Trifunović je, naime, u poslednje vreme dosta udaljio stavove PSG od opozicionog mejnstrima, a pre neki dan se i otvoreno sukobio sa studentima iz organizacije protesta "1 od 5 miliona" kada ih je upravo zbog bojkota upitao "za koga rade i da li su normalni". Takvo postavljanje Trifunovića mnogi vide kao pokušaj da PSG-u obezbedi politički opstanak.

Baš zato su mnogi opozicione lidera i Trifunovića videli kao prve, možda čak i neplanirane, mete političkog angažmana ovog pokreta.

Zbog svega ovoga, otvorila su se legitimna pitanja - da li angažman "Samoodbrane" u isto vreme znači da trenutne opozicione snage dobijaju konkurenciju? Da li je to opasnost ili nov kvalitet? Hoće li preuzeti proteste ili će pak biti samo jedan od korektiva aktuelnoj opoziciji? Da li će još više podeliti i onako rascepkanu opoziciju, da li će pomoći ili odmoći vlastima? Hoće li bojkotovati izbore?

Prednosti i mane

Doktorand na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović kaže da bi najviše "štete", ako se ovo desi, mogli da pretrpe PSG Sergeja Trifunovića i DS, zbog razočaranih glasača ove partije.

- Sa jedne strane prednost ovakve gupe, ukoliko odluči da se angažuje, je u tome što su svi oni poznati, prepoznatljivi, ostvareni u svojim poslovima, i to je dobra stvar. Međutim, ozbiljan problem za ovakvu grupu je u tome koliko je spremna da se ozbiljno bavi realnom politikom, jer ona zahteva vreme, angažovanje, novac... Kratkoročno, mislim da bi mogli da privuku određeni broj ljudi i da uopšte ne bi sa tim imali problema - priča on za "Blic".

Ukoliko do njihovog angažovanja dođe, prema njegovom mišljenju, najviše "štete" pretrpeli bi PSG Sergeja Trifunovića i DS, zbog razočaranih glasača ove partije.

- Reč je o apsolutno građanskoj opciji koja je levo orijentisana. Možda bi deo "zahvatili" i od onih koji podržavaju SSP Dragana Đilasa, dok ostale opozicione stranke nisu baš na toj poziciji koju bi "Samoodbrana" okupila - priča Stojanović.

Ipak, kako navodi, njegov utisak je da bi trebalo da se ide u pravcu savezništva sa aktuelnom opozicijom, naročito ako je reč o bojkotu izbora za koji, kako kaže, "jedan deo ove grupe jeste".

- Ukoliko bi se oni i ostali angažovali, i istrajali u tome da bojkotuju izbore, mogli bi da budu dobra dopuna te priče. Tako bi dali bojkotu veću težinu, što bi mogao da bude problem za vlast. Međutim, bez spremnosti na terenski rad i saglasnosti oko važnih političkih pitanja, popur EU i Kosova, ne verujem u preterani uspeh - priča Stojanović.

Sa druge strane, ako odluka i "Samoodbrane" i ostalih stranaka bude bila da se na predstojeće izbore izlazi, onda bi stvari mogle da se posmatraju tako da je reč o još jednom, novom, opozicionom akteru, što sve može da sugeriše da postoji jedna ozbiljna rascepkanost političke scene, što onda ide na ruku vlasti.

Stojanović smatra da bi uključivanje "Samoodbrane" u proteste bilo dobro, jer je reč o onima koji su u njima manje-više učestvovali. To bi, kaže, sigurno doprinelo masovnosti, jer bi mogli da mobilišu veći broj ljudi.

- Ipak, ono na šta bi opozicione stranke, pokreti, i svi ostali koji sebe tako trebalo da obrate pažnju, jeste da u svojoj komunikaciji "spuste loptu" i umanje konflikte, jer sve to utiče na glasače. NJihov zejdnički politički protivnik je Aleksandar Vučić, a ne oni sami - navodi Stojanović.

Sa druge strane, profesor FPN u penziji Čedomir Čupić, u potencijanom angažovanju "Samoodbrane" vidi dobre stvari jer, kako kaže, "i oni se odupiru samovolji jednog čoveka, i dobro je ko god da to čini".

- To je grupa intelektualaca koji su zabrinuti za svoju državu, i koja ukazuije na opasnosti. Ja ih shvatam kao korektivni faktor koji ukazuje i koji pomaže onima koji su suprotstavljeni vlastima - navodi on.

Kako kaže, svako unošenje sumnje da bi oni mogli da naprave podele nije dobro, ističući da on lično ni nema utisak da je to namera.

- Takva grupa ljudi može da koristi opoziciji, pa čak iako je kritikuje. Ako opozicija ne želi kritike da čuje i izbegava ih, u čemu je onda razlika između njih i vlasti? Greške su normalne, i ako kažete da vi ne grešite, to nije dobro - priča Čupić.

Govoreći o potencijalno preuzimanju protesta, on navodi da su protesti sredstvo da se napravi demokratski ambijent.

- Sve ono što se pojavi, a pogađa probleme, to je doprinos. Takođe, protest je iznad partija, to nisu samo stranke, to su građani, pokreti, udruženja, i svi treba da se zamisle nad tom činjenicim, da se oni ne dešavaju zbog stranaka i za njihove interese - zaključio je Čupić.

Pročitajte OVDE o čemu to Vučić nije mogao više da ćuti.

Izvor: Blic