Jedno je sigurno, kada se uzmu u obzir svi elementi, to je bilo najemotivnije obraćanje Makrona otkako je stupio na vlast.
“Bila je to lična inicijativa francuskog predsednika da se obrati na srpskom jeziku - prenose dobro obavešteni diplomatski izvori, koji su bili direktno u toku od samog početka Makronovih priprema za dolazak u Beograd.
Makron je sam napisao govor, a onda je tražio da mu ga prevedu. Smatrao je da će na taj način najbolje premostiti nesporazume iz prošlosti, istaći veze dvaju naroda iskovane u Prvom svetskom ratu i saopštiti poruke koje donosi.
Francuski predsednik je na vreme počeo da vežba tekst. Pripremao se celih nedelju dana! Kako saznajemo, glavnu pomoć mu je pružila žena prevodilac iz Ke d'Orseja. Reč je o osobi koja perfektno govori oba jezika. Činjenica da je u tekstu bilo i veoma teških reči za izgovor, za strance gotovo neizgovorivih, potvrđuje da mu nije pisan prilagođen tekst za lako čitanje, već da se radi o prevedenom govoru sa francuskog jezika. Makron je insistirao na svakoj sitnici, želeći da u potpunosti odgovara originalu.
Izvori ističu da se priprema odvijala u nekoliko faza. Najpre je tekst preveden na srpski, zatim je Makron učio kako da ga pročita, a onda je, kao perfeksionista kada je reč o govorima, zahtevao da se što više uživi u izgovor, vežbajući ga danima sa svojom saradnicom. Na kraju je, tokom vikenda, vežbao govor tako da može i da odvoji pogled od hartije! Insistirao je i na akcentu.
Makron odlično govori engleski, za razliku od njegovih prethodnika, a i inače se zanima za jezike. Sve to naročito dolazi do izražaja kada se uzme u obzir koliko mu je obraćanje javnosti bitno, imajući u vidu da je njegova supruga Brižit po zanimanju profesor francuske književnosti i da oboje poklanjaju veliku pažnju izražavanju. Ona mu je bila profesor, a spojila ih je, između ostalog, i ljubav prema jeziku i književnosti.
Makron zato strogo vodi računa o tome kakav će utisak ostaviti svojim govorom, pa kada je odlučio da to uradi na nekom drugom jeziku, koji nije francuski ili engleski, znači da se upustio u veliku avanturu. Rizik se, očigledno, isplatio.
Toliko je vežbao izgovor na srpskom da se na kraju čak dobro snašao i u improvizaciji, kada se nadovezao na tekst koji je govorio Miki Manojlović i spontano prešao s francuskog na srpski, ponovivši celu jednu rečenicu ne gledajući u hartiju.
“Predsednik je bio veoma zadovoljan načinom na koji je primljen njegov govor. Iskreno, i sam se pomalo iznenadio tolikim pozitivnim odjekom koji je to izazvalo”, rekao je izvor.
U diplomatskim krugovima ističu da je njegov govor, koji je delom izgovoren na srpskom, pokazao da razume živost istorijskih odnosa između dva naroda, da poznaje zemlju domaćina i zajedničku istoriju, uz pokazanu želju da se ojača francusko-srpsko partnerstvo.
UČIO UZ PARADU
Najzanimljivije je to što se Makronov "kurs srpskog" odvijao tokom velikih priprema za Četrnaestojulsku paradu povodom Dana francuske republike, kada je predsednik veoma zauzet, a zatim i u danu same parade, kada je u gostima imao i najviše predstavnike iz desetak zemalja članica EU i evropske administracije. I pored toga, Makron je našao vremena da do kraja uvežba srpski.
Izvor: Večernje novosti
