Čini se da je upravo on u velikoj meri kriv što je izbila velika kriza u odnosima Velike Britanije i Irana koji je zaplenio britanski tanker u Ormuskom moreuzu, navodi britanski Gardijan.
Kada je Bolton čuo da su britanski marinci zaplenili iranski tanker kod Gibraltara 4. jula, u vreme kada su SAD slavile Dan nezavisnosti, njegova radost je bila neobuzdana.
Boltonova oduševljena reakcija sugeriše da je zaplena bila iznenađenje. Ali prikupljanje dokaza sugeriše da je upravo bilo suprotno, odnosno da je Boltonov tim za nacionalnu bezbednost bio direktno uključen u Gibraltarski incident. Moguće je da su konzervativni političari u Britaniji, ometeni odabirom novog premijera, borbom za vlast i Bregzitom, upali u američku zamku.
Posledice gibraltarskog incidenta tek sada postaju jasne. Zaplena "Grejs 1" dovela je direktno do odmazde u petak kada su snage iranske revolucionarne garde zaplenile britanski tanker, "Stenu Impero", u Ormuskom moreuzu. Iran je još ranije obećao da će se osvetiti za britanski „piratski čin“ kod Gibraltara. Sada je Iran dobio svoju osvetu. Kao rezultat toga, Britanija je upala u centar međunarodne krize za koju je loše pripremljena. Tajming nije mogao biti gori. Nespremni novi premijer, ove nedelje počinje posao. Britanija je na ivici neurednog izlaska iz EU čime se sve više otuđuje od svojih najbližih evropskih partnera. A njen odnos sa Trampovom Amerikom je veoma zategnut.
Veliki deo ove krize se mogao izbeći. Britanija se protivila Trampovoj odluci da napusti nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. godine, što je okidač za današnju krizu. Ona je uznemireno posmatrala Trampovu i Boltonovu politiku "maksimalnog pritiska", koja uključuje kaznene sankcije i embargo na naftu i koja je radikalizovala i mnoge umerenije Irance.
Ipak, čak i dok je Britanija podržavala pokušaje EU da spasi nuklearni sporazum, premijerka Tereza Mej i Džeremi Hant, šef diplomatije, pokušali su da sede na dve stolice i da i Trampa odobrovolje. Oni su javno podržali žalbe Vašingtona na iranske "destabilišuće" regionalne aktivnosti i raketni program, i kritikovali Iran kada je zaobišao dogovorene granice iz nuklearnog sporazuma.
Najveći problem je što britanska vlada nije uspela značajno da poveća zaštitu za brodove pod britanskom zastavom koji su prolazili kroz Zaliv nakon iranskih napada na strane tankere u maju i junu. Ovo je delimično i zbog toga što kraljevska mornarica nema kapacitet da nagomila odgovarajuće patrole. Ali i zato što su se zvaničnici plašili da bi jačanjem vojske u regionu Britanija mogla da bude uvučena u oružani sukob sa Iranom.
Za Boltona, međutim, privlačenje Britanije nedvosmisleno na američku stranu bilo je poželjan ishod. Kada su američki špijunski sateliti, zaduženi za blokiranje iranskog izvoza nafte u skladu sa Trampovim globalnim embargom, počeli da prate iranski tanker na putu, navodno, u Siriju, Bolton je video svoju šansu.
Španski list "El Pais", pozivajući se na zvanične izvore, preneo je sledeće: "'Grejs 1', koji plovi pod panamskom zastavom, bio je pod nadzorom američkih satelita od aprila, kada je bio usidren u Iranu. Supertanker, pun sirove nafte, bio je prevelik za Suecki kanal, pa je plovio oko Rta Dobre nade pre nego što je krenuo prema Mediteranu. Prema američkim obaveštajnim službama, on je išao ka sirijskoj rafineriji nafte u Banijasu. Vašington je obavestio Madrid o tankeru 48 sati pre nego što je stigao i španska mornarica ga je pratila dok je prolazio kroz moreuz. Očekivalo se da uđe u međunarodne vode kao što mnoga iranska plovila rade, a da ih niko ne zaustavlja".
Iako su španski zvaničnici, govoreći nakon događaja, rekli da bi presreli brod "da smo imali informacije i priliku", Španija nije preduzela nikakve korake u to vreme.
Ali Bolton se u svakom slučaju nije oslanjao na Madrid. SAD su već dojavile Britaniji o tankeru. Dana 4. jula, nakon što je brod ušao u teritorijalne vode Britanije i Gibraltara, sudbonosna naredba je izdata u Londonu - nije poznato od koga - i 30 marinaca je upalo na brod. Reakcija Irana bila je neposredna i besna. Iran je tvrdio da je Britanija postupila nezakonito, jer embargo EU na isporuke nafte Siriji, za koji je Hant tvrdio da je zbog njega zadržan brod, važi samo za države EU, a ne za treće zemlje kao što je Iran. U svakom slučaju, rekao je Teheran, destinacija broda nije bila Sirija.
Iransko ogorčenje delio je, u manjoj meri, Đuzep Borelj, španski socijalistički ministar spoljnih poslova. Borelj je zamerao britanski upad u teritorijalne vode Gibraltara, koji Madrid ne priznaje. Izgleda da je i on bio uznemiren zbog toga što je i Španija uvučena u konflikt, jer je u Teheranu, španski ambasador je pozvan da objasni ulogu Madrida. Njegova reakcija je bila pokušaj da razdvoji Španiju od afere. Iranski tanker je zaplenjen "nakon zahteva Sjedinjenih Država upućenog u Ujedinjeno Kraljevstvo", rekao je on. I iako je Britanija navodno podržavala propise EU, Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), nije se oglašavalo o incidentu.
Iranska odmazda i zaplena broda "Stena Impero" dodatno je otkrila diplomatsku izolaciju Britanije i njenu vojnu i ekonomsku ranjivost. Vlada je savetovala britanskim brodovima da izbegavaju Ormuski moreuz, što je priznanje da ne može da ih zaštiti. Ali između 15 i 30 tankera pod britanskom zastavom svaki dan prolazi kroz Ormuz. Ako se trgovina zaustavi, uticaj na cene nafte može biti ozbiljan. Malo ko se osim Francuske i Nemačke odazvao na Hantov poziv za međunarodnu podršku Britaniji. Kina, Japan i druge zemlje koje se oslanjaju na naftu iz Zaliva ne pokazuju znake da bi joj pomogle.
U međuvremenu, Trampovo obećanje da će podržati Britaniju ima malu praktičnu vrednost - i nosi svojevrsnu opasnost. Boltonov gambit je uspeo. Britanija se našla na frontu sukoba Vašingtona sa Iranom. Proces polarizacije na obe strane se ubrzava. Nuklearni sporazum je bliži potpunom kolapsu. I dok preti Iranu "ozbiljnim posledicama", ne znajući ni sama šta one mogu da znače, Britanija slepo pleše u ritmu Boltonovih ratnih bubnjeva.
Pročitajte OVDE da li će SAD uvesti sankcije Turskoj.
Izvor: Blic
