Na severnom delu fronta nastupanje nemačke vojske je u velikoj meri zaustavljeno. Međutim, na južnom odseku fronta (Belgorodski operativno-strategijski pravac) nemačke jedinice koje su većinom činile oklopno-grenadirske divizije iz sastava Waffen SS, vršile su snažan pritisak na sovjetsku odbranu, koja se ispod njihovo udara postepeno izvlačila ka varošici Kursk. Ove nemačke jedinice su u svom sastavu posedovale veliki broj teških tenkova „Tigar“ kao i srednjih tenkova „Panter“, koji su od samog početka operacije „Citadel“ u punom kapacitetu angažovani na celokupnom frontu
Tokom svog nastupanja Nemcima je pošlo za rukom da slome nekoliko sovjetskih protivudara koji su bili usmereni na njihove bokove. Energičnim prodorom 1.SS oklopne divizije „Adolf Hitler“ i posebno 2.SS oklopne divizije „Das Rajh“, oni su uspeli da se dokopaju vodotoka reke Psel i podiđu Prohorovki.
Pošto su izbili na reku Psel, nemačke jedinice su iščekivale protivudar jedinica 5.gardijskog korpusa sovjetske armije, te su 11.jul iskoristili za obimno zaprečavanje svojih položaja. Deo fronta koji se protezao duž vodotoka reke Psel i železničke pruge je bio posebno utvrđen. Plan nemačke vrhovne komande je bio da ojačana 1.SS oklopne divizije „Adolf Hitler“ primi na sebe glavni udar sovjetskog protivudara, dok je istovremeno tenkovska grupa 3.SS okloone divizije „Mrtvačka glava“ imala zadatak da forsira r.Psel, i sa boka napadne na jedinice Crvene armije.
Sutradan, 12.jula u 08č. veliki sovjetski protivnapad je započeo žestokom artiljerijsko-raketnom pripremom, u kojoj je angažovan veliki broj višecevnih raketnih bacača „Kaćuša“. Kanonada je trajala 15-ak minuta, a odmah nakon poslednjeg ispaljenog plotuna u napad je krenula sovjetska oklopna tehnika. U prvom ešelonu nalazila su se četiri tenkovska korpusa, a u drugom jedinice 5.gardijske armije, koja je uglavnom bila opremljena lakom oklopnom tehnikom.
Prosto govoreći, osnovni zadatak sovjetskog protivnapada je bio da nekoliko tenkovskih korpusa u čeonom sudaru probije organizovani sistem neprijateljske odbrane, a da se potom kroz otvorenu brešu uvedu sveže jedinice 5.gardijske armije, koja će neprijatelja okružiti i uništiti.
Sunce koje se dizalo sa istoka, udaralo je u oči nemačkim nišandžijama.Bez obzira na to, sovjetske tenkovske kolone koje su na tenkoprohodnom pravcu formirale grupu za proboj ušle su u domet nemačkih protivtenkovskih topova, koji su po njima otvorili uragansku vatru. Taktika se morala menjati brzo i u hodu. Umesto traženja slabih tačaka u neprijateljskom rasporedu, sovjetske oklopne jedinice su se ustremile na pozicije nemačke protivtenkovske artiljerije, što je uzrokovalo privremen gubitak tempa napada. Za to vreme, delovi 3.SS oklopne divizije „Mrtvačka glava“ u koordinaciji sa borbenom grupom „Kempf“ je izvela žestok napad obuhvatajući desno krilo 5.gardijske armije. Kada su se jedinice 5.gardijske armije koje su se nalazile na desnom krilu operativnog rasporeda malo sredile i prihvatile borbu, na suprotnom kraju fronta se pojavila jedna oklopna četa sastavljena od teških tenkova „Tigar“, koja je uz podršku samohodnih oruđa, napala na njeno levo krilo.
Primeri junaštva u epicentru sudara
Kako je dan odmicao, bitka je sve više dobijala na svom intenzitetu. Uskoro su praktično sve tenkovske snage angažovane na ovom prostoru, uletele u borbu. Pomešale su se jedinice, usled čega je nastalo na desetine iznenadnih tenkovskih sudara, bez ikakvog taktičkog plana i pripreme. Na poljima oko Prohorovke je započela instiktivna borba, na život ili smrt.Bojno polje se pretvorilo u ogroman „tenkovski čep“.Oklopne grdosije su se međusobno borile sa bliskog odstojanja, preživele posade uništenih tenkova su iskakale iz užarenih olupina i sa lakim streljačkim oružjem odmah prihvatale borbu. Došlo je do bitke prsa u prsa, u kojoj su upotrebljeni bajoneti, pešadijski ašovi, gole ruke…
Na ovom planu sovjetski tenkisti su posedovali značajnu prednost u odnosu na neprijatelja. Gotovo sve tenkovske posade su se borile do poslednjeg čoveka, ispoljavajući tom prilikom besprimernu hrabrost i junaštvo.
Na tenkove sovjetskog 18.korpusa obrušio se oganj nemačke oklopne grupe sastavljene od teških tenkova „Tigar“ koji su se nalazili na obali reke Psel. Granate ispaljene iz snažnih topova kal.88mm probijali su oklop T-34 sa prilične distance, dok su sa druge strane sovjetski tenkovi neprijatelja mogli da unište samo sa bliskog odstojanja, pogotkom u bok ili zadnji deo teškog oklopnog vozila.
Komandant tenkovskog bataljona Pjotr Skripkin izdao je naredbu svojim potčinjenim, koji su se zajedno sa njim našli u ovom haosu. NJegovo naređenje je bilo prosto i jednostavno „Radite sve ono što radim Ja“, i na čelu svoje jedinice jurnuo pravo na neprijatelja. NJegov „KV“ je uspeo da priđe dovoljno blizu neprijatelja i da sa prvom granatom probije oklop jednog nemačkog „Tigra“, i izbaci ga iz borbe. Nedugo zatim je ušao u tenkovski duel sa njegovim kolegom koji ga je pratio, gde je iz trećeg pokušaja i njega uspeo da onesposobi. „Uskoro se Skripkin našao pod vatrom nekoliko nemačkih tenkova „Tigar“- zapisao je komandant 5.gardijske armije general Pavel Rotmistrov. „“KV“ je pogođen, a komandant ranjen. Vozač Aleksandar Nilokalev, uspeo je nekako da se sa ranjenim komandantom izvuče iz zapaljenog tenka, gde ga je spustio u razrovani krater od granate, a zatim se ponovo vrati u tenk. Postepeno povećavajući svoju brzinu, „KV“ iz kojeg je kuljala vatra je direktno krenuo na prvi „Tigar“. Ovaj (misli se na nemački tenk), kada je video da se zapaljena buktinja na gusenicama direktno ustremila na njega, krenuo je rikverc i u cik-cak vožnji pokušao da izbegne sudar. Međutim, bilo je kasno. Zapaljeni sovjetski „KV“ se direktno zakucao u nemačkog „Tigra“. Od siline udarca popucale su tenkovske gusenice, a oba tenka je zahvatio požar. Uvidevši šta se upravo ispred njihovih očiju desilo, ostale nemačke tenkovske posade na „Tigrovima“ su naglo obustavile paljbu i krenule užurbano da se izvlače iz borbe“.
Na drugom krilu fronta nemačka granata je uspela da onesposobi tenkovsku gusenicu jedne 34-ke, sa kojom je komandovao stariji potporučnik Aleksej Paljčikov. Kada je posada napustila tenk da vidi dal se išta može popraviti, grupa nemačkih pancergrenadira je to iskoristila, i iz neposredne blizine po njima otvorila vatru iz automatskog oružja. Na licu mesta je poginuo komandir tenka, dok su nišandžija na topu i punilac teže ranjeni. Lakše je ranjen i vozač tenka Ivan Safronov. Prikupivši oružje koje je bilo razbacano oko tenka, koristeći njegovu fizičku zaštitu, on je daleko nadmoćnijem neprijatelju pružio junački otpor gde je izdržao sve do dolaska pojačanja.
Slom nemačkih snaga
Sovjetske oklopne jedinice su oko 14č uspele da u potpunosti preuzmu stratešku inicijativu u svoje ruke, i da konačno krenu napred. One su krenule da potiskuju neprijatelja, koji se neprekidno povlačio pod njihovim udarom. Do kraja dana, linija fronta je pomerena za 10-12 km na jug, a Prohorovka definitivno odbranjena. U istoriji nezabeležen sudar oklopa koji se dogodio na Prohorovskom polju, pripao je Crvenoj armiji, i odlučio konačan ishod Kurske bitke. Izgubivši preko 50% operativnih tenkova 1.SS oklopna divizije „Adolf Hitler“ je hitno prebačena u Italiju. Od 17.jula sve jedinice Crvene armije koje su bile orijentisane ka neprijatelju, krenule se u veliku ofanzivu koja je rezultovala oslobođenjem Kijeva. Ukupni gubici nemačkih snaga u Kurskoj bici su iznosili oko 500 hiljada vojnika i oficira izbačenih iz stroja.
Uoči obeležavanja 50-godišnjice od Dana pobede u Velikom Otadžbinskom ratu, 3.maja 1995.godine, na Prohorovskom polju je otvoren pravoslavni hram Svetih apostola Petra i Pavla. Na njegovim mermernim zidovima su uklesana imena sedam hiljada sovjetskih vojnika koji su upravo ovde ostavili svoje živote za spas naroda i otadžbine.
Da li su džihadisti uspeli da unište sirijski S-300 snažnim raketiranjem, saznajte OVDE.
Izvor: bog-rata. com
