Na aerodrom u Prištini Haradinaj je, uoči odlaska u Hag, došao u službenom automobilu pod rotacijom. Poleteo je sa dva sata zakašnjenja. Odlazak komandanta OVK prošao je bez ispraćaja, skandiranja i veličanja tekovina UČK, kao što je bio slučaj kada se prvi put 2005. godine uputio ka Hagu.

Tužilac Amerikanac DŽon Smit, sa čijim postavljenjem su konačno počela dugo najavljivana svedočenja pred ovim sudom, drži u strogoj tajnosti zločin zbog kojeg je Haradinaj pozvan. Činjenica je da je od prošle godine Smit sa svojim timom ispitao 35 bivših boraca OVK, a Haradinaj je do sada najzvučnije ime.

- Sve Srbe koje uhapsite, javite meni - ovom naredbom koju je izdavao lokalnim komandantima Haradinaj se izdvojio u odnosu na sve ostale komandante operativnih zona OVK.

Do čega se došlo u istrazi slučaja "žuta kuća", a na kojem su do sada radile razne međunarodne institucije?

Prvi ozbiljan pristup ovom zločinu imao je Unmik koji je još 2003. sačinio izveštaj čiji su dokazi po svemu sudeći uništeni u Hagu, odnosno u Tribunalu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Istražitelji Unmika odlazili su i tajno u Albaniju, a prikupili su i svedočenja bivših boraca OVK. Prema tim svedočenjima gotovo svi ljudi koje su otimali Haradinajevi komandanti poslati su u logore u Albaniji. Osim Haradinaja, u svedočenjima očevidaca pominju se i nekadašnji portparol OVK, koji je jedno vreme bio i na čelu kosovskog parlamenta - Jakup Krasnići. On je takođe dobio poziv i juče je otputovao u Hag, gde će biti saslušan. Prema dokazima, glavni ljudi za prebacivanje žrtava sa Kosova u Albaniju bili su Daut Haradinaj, Sami LJuštaku i Jakup Krasnići. Unmik u svom dokumentu pominje učešće i Naima Malokua, koji je dobio poziv za Hag 10. juna, a do sada je bio savetnik premijera Haradinaja.

Prema saznanjima u istrazi trgovine organima doprinos imaju i istražitelji Amerikanci, među kojima je dosta u rasvetljavanju ovog slučaja pomogao D. L.  Amerikanci su organizovali svojevremeno logistiku po Albaniji kako bi se prikupila potrebna obaveštenja. Amerikanca D. L. pokrivala je albanska tajna služba koja je izdala upustva tamošnjim tužiocima da ne sarađuju u punom kapacitetu i opstruišu istragu koliko je moguće.

- Amerikanci su došli do četiri lokacije gde su masovne grobnice u Albaniji. Uz te podatke odranije, ima i svedočenja Albanaca, ali i krov nad celom istragom izveštaj Dika Martija - kaže izvor iz Euleksa.

Kako dodaje Viso Ajazi Lika, bivši šef albanske obavestajne službe, imao je određene pritiske oko nesaradnje sa međunarodnim službama u vezi slučaja "žute kuće" i masovnih grobnica u Albaniji, pa je zbog toga i podneo ostavku.

- Trgovina organima, a prethodno kidnapovanje i transport Srba i Albanaca, bez Haradinaja i njegovih starešina nije bio moguć ka Albaniji. U kontroli svega je i brat bivšeg premijera. Sa transportom, držanjem, mučenjenjem i zakopavanjem upoznata je i grupa vojnika i oficira vojske Albanije jer su kao vojna formacija učestvovali u borbama na graničnoj liniji ‘98. i ‘99. godine - navodi izvor. 

Pretpostavlja se da su organi prodavani od 25.000 do 100.000 tadašnjih maraka. Haradinaj se od drugih komandanta razlikovao i po broju odnosno, teritorijalnom obimu zone.

Kada se sagleda prostor kojim je Haradinaj upravljao, činjenica je da je upravo on držao teritoriju prema Albaniji. Počeo je sa porodičnog imanja u Glođanu, odakle je kontrolisana zona Dukađin. Sredinom 1998, Haradinaj je komandant i za teritoriju Peći, Kline i Istoka, a njegovi lokalni komandanti oko Peći, ali i Prizrena, Suve Reke i Orahovca. U Orahovcu je u odnosu na broj stanovnika najveći broj nestalih. Haradinajevi niži komandanti prema izveštaju Unmika iz 2003. godine vodili su i logor Tropoja u Albaniji.

Kidnapovani, mučeni, vađeni organi, ubijani. To je tragična sudbina 300 ljudi, među kojima je najveći broj Srba, a koji se vezuju za zločin u slučaju "žuta kuća" u mestu Burel u Albaniji. Ovaj zločin otvoren je, a potom i istraživan nakon što ga u svojoj knjizi pominje bivša haška tužiteljka Karla del Ponte. Ona otkriva i da su dokazi o vađenju organa Srba uništeni u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Po objavljivanju u javnosti slučaja trgovine organima, istraga se daje specijalnom izvestiocu Saveta Evrope Diku Martiju, koji pravi i prvi kompletniji izveštaj o ovom zločinu.

Decembra 2010. godine Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojio je Martijev izveštaj u kojem se navode brojne konkretne indikacije koje potvrđuju da su Srbi i kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima koje kontroliše OVK na severu Albanije. U izveštaju se navodi i da pre nego što su međunarodne snage uspele da preuzmu kontrolu nad oblašću, nekim zatvorenicima otklonjeni su organi na klinici koja se nalazi na albanskoj teritoriji, blizu mesta Fuše-Kruje. Organi su ilegalno prodati u inostranstvu.

Tužilaštvo specijalnog suda za ratne zločine na KiM nije do sada objavilo nijednu informaciju vezanu za ispitivanja do sada pozvanih lica. To nije učinjeno ni u Haradinajevom slučaju, ali je on sam saopštio da je pozvan kao osumnjičeni.

- Nismo nikada potvrdili prisustvo bilo koga u vezi sa istragom i nećemo ni sada početi. Istraga nije javna - ponovio je portparol tog tužilaštva Kris Benet.

Veća ovlašćenja Suda za KiM nego Haškog tribunala

Sadašnji Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu, za razliku od pređašnjeg Haškog tribunala, ima veća ovlašćenja u svakom pogledu - razdoblja kojim se bavi, teritorije na kojoj istražuje zločine. Nijedna misija do sada nije imala ovlašćenja da učestvuje u lociranju grobnica niti da radi na njihovom iskopavanju. Takođe, sadašnji Specijalni sud, odnosno njegovo tužilaštvo, ima pravo da koristi dokaze i istrage koje su radili i prošli tribunal, Unmik i Euleks.

Zasad Haradinaj odlazi kao osumnjičeni. Da li će protiv njega biti podneta optužnica, ostaje da se vidi. Optužnica se podnosi uz dokazni materijal specijalizovanim većima koja potom odlučuju da li će je potvrditi i naložiti suđenje. Specijalizovana veća, koja se popularno nazivaju Sud za zločine OVK, imaju nadležnost za suđenje krivičnih dela ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti izvršenih na Kosovu izmedu 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine.

Putinu već traže novo nameštenje. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic