Piše: Dmitrij Oljšanski
Ako je rat: za koga si?
Ako je spoljni svet protiv nas: za koga si?
Evo, ovo su najvažnija pitanja.
Od čoveka koji je spreman da podrži neprijatelja Rusije, ili je to već činio – ne treba slušati čak ni najtačniju kritiku lopovluka, razvlačenja milijardi na trotoare, izborna potkradanja i tome slično.
Takvima pred nosom treba zalupiti vrata, a o realnim problemima razgovarati samo sa onima koji ne podnose rukovodstvo, ali ne i svoju zemlju. Jer, oni prvi su po spoljnom obliku ljudi, već politički su virusi koji bi da vas ubiju.
U dvadesetom veku su nas dvaput ubili, a oba puta su povodi bili životno važni.
Međutim, oba puta su protiv glavobolje koristili giljotinu.
Ne dozvolimo da se to ikada više dogodi.
Ako Lenjin i njegove kolege, a potom i Jeljin, nisu imali samo satanističke ambicije i ledenu ravnodušnost prema rodnoj zemlji, današnji plombirani su svega lišeni.
Oni galame po socijalnim mrežama, jure se sa policijom, glume čas štrajk glađu čas sebe predstavljaju kao žrtve represija, ali nemaju čarobni kljzučić pomoću kojeg bi mogli započeti veliko – treće i poslednje – razaranje. Ne veruje im naša zemlja iako je siromašna i nezadovoljna zbog otimanja i samovolje vlasti.
Plombirani će, međutim, tražiti sve nove i nove pukotine kroz koje će pokušavati da prođu kao spasioci i heroji. A naša vlast ćer im opet i opet davati priliku za to jer će i dalje praviti i gluposti i gadosti, čak i koketirati sa njima.
Ostaje samo jedno.
Uvek biti trezvenim.
Nepokolebljivo trezvenim.
Čak i ako te (vlast) nagazi.
A ako plombirani govore da su dva puta dva – četiri?
Da, četiri, ali ja sa njima neći poći.
Ja njima – ne aritmetici, već upravo njima – nikada neću poverovati.
Pročitajte OVDE šokantno otkriće Lazanskog.
Izvor: fakti. org
