Piše: Protojerej-stavrofor dr Velibor DŽomić
“Patrijarh Pavle nikada nije prihvatio podelu Kosova i Metohiju i tzv. hilandarizaciju manastira Kosova i Metohije. To su Ćosićeve percepcije, da ne kažem manipulacije, koje ne potvrđuje nijedan crkveni dokument. Kao što je poznato, patrijarh je u našoj Crkvi prvi među jednakima, a najvažnije odluke donosi Sveti Arhijerejski Sabor. Patrijarh Pavle nikada Saboru nije predložio takav model o kome piše Ćosić, jer je taj model protivan biću i dostojanstvu Srpske Crkve. Ne treba gubiti iz vida da je stav Crkve o Kosovu i Metohiji i načinu rešenja problema na zavetnoj Srpskoj zemlji formulisao Sveti Arhijerejski Sabor Memoranduom o Kosovu i Metohiji 23. maja 2003. godine. Rešenja i predlozi u tom kapitalnom i do danas važećem i nepromenjenom crkvenom aktu su suprotni od površnih i za Crkvu neprihvatljivih Ćosićevih ideja o podeli Kosova i Metohije i tzv. hilandarizaciji manastira. Zašto? Zato što na to nemamo pravo i što bi izolovano rešavanje pitanja pravne zaštite nekoliko naših velikih i značajnih manastira značilo i prethodno priznanje tzv. Republike Kosovo. Isti je slučaj i sa podelom Kosova i Metohije.
Niko iz naše Crkve nema pravo i ne može da pristane na takvu ponudu, a Patrijarh Pavle je poslednji koji bi na to pristao.
Umesto toga o čemu piše Ćosić, Patrijarh Pavle je zapisao: ”Kosovo će u 21. veku biti mera i provera svih nas – od skromnih trudbenika svakodnevice, do patrijarha i vođa srpskog plemena. Ne budemo li dostojni Kosova, nećemo biti dostojni ni svoga zemaljskog postojanja. Nestaćemo kao da nas nije bilo, a na našem mestu živeće neko drugi”.
Nije nepoznato da je Patrijarh uvek voleo da sasluša sagovornika bez obzira da li je učen ili nije, bogat ili siromah, pa je tako uvek, na njegov zahtev, primao i Ćosića, kao i svakog drugog, i saslušao i njegova razmišljanja i predloge. Ali, ne postoji nijedan dokaz da se Patrijarh Pavle saglasio sa tim neprihvatljivim i nedostojnim Ćosićevim idejama o Kosovu i Metohiji. Ne treba zaboraviti da je Ćosić u tom svom planu, pored ostalog, zapisao i da ”današnja pokolenja treba da se oslobode borbe za Kosovo i Metohiji” i da bi ”čitavo sadašnje Kosovo i Metohiji u srpskoj državi predstavljalo kancer Srbije”. Neće biti da se i sa time saglasio
Patrijarh Pavle. I to je deo tog plana!
Treba znati da memoarski zapisi spadaju u istorijske izvore drugog reda i značajni su kada nema istorijskih izvora prvog reda. Kod teme koja se tiče Ćosićevih memoarskih zapisa o Kosovu i Metohiji i Patrijarhu Pavlu, njegovi zapisi nemaju nikakvu realnu vrednost osim kao stav jednog čoveka – Dobrice Ćosića – jer postoje crkveni izvori prvog reda. Primetno je u Ćosićevim memoarskim zapisima i da su naknadno dopisivani, pa su čak i neki isti događaji u različitim knjigama opisivani pod različitim datumima. Po svemu što je napisao o Kosovu i Metohiji od 1999. godine se vidi da Ćosić nije shvatio tajnu Kosovskog zaveta.
Izvor: In4s
