Na mernim mestima na teritoriji Srbije u tom periodu detektovano je u vazduhu prisustvo rutenijuma 106, a izmerene vrednosti kretale su se u opsegu od 54 mega bakerela po kubnom metru (mBq/m3), što se poklapa sa vrednostima izmerenim u istom periodu u drugim laboratorijama u Evropi. Na svu sreću, ta izmerena količina nije imala uticaja na zdravlje.
U vreme pomenute havarije stručnjaci Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine pri Institutu za nuklearne nauke u Vinči, istakli su da situacija nije opasna.
- Da bismo u potpunosti sagledali opasnost od ovakvih curenja radioaktivnih materijala, u obzir moramo da uzmemo nekoliko bitnih faktora: nije bitno samo koji je radio-izotop u pitanju, kao ni koliko je jak, već i u kojoj meri je ispušten, koliko je neko izložen tome, da li je bilo padavina, koliko je vremena prošlo... Primera radi, radioaktivni jod-131 ima period poluraspada od osam dana. Nakon šest do osam takvih perioda (dakle 48 do 64 dana), svi radio-izotopi se smatraju bezopasnim, jer se raspadnu do te mere da se praktično ne razlikuju od bilo kog materijala koji se nalazi u prirodi - rekli su tada iz Instituta Vinča za "Blic".
Kada je te 2017. godine oblak blago radioaktivnog rutenijuma prošao iznad Evrope, pretpostavilo se da je stigao sa juga Urala, iz nuklearne elektrane "Majak", jedne od najvećih na svetu. Sumnje su bile zasnovane na činjenici da i prilikom prečišćavanja, odnosno prerade gorivnih elemenata može da se stvori rutenijum, a ruski "Majak" ima takvo postrojenje za preradu.
I satelitski snimci su svojevremeno govorili u prilog teoriji da je radioaktivni oblak došao iz Rusije. Međutim, "Rosatom", kompanija koja upravlja elektranom "Majak", tada je saopštila da se takav incident nikada nije desio i da se emisija kretala u uobičajenom, dozvoljenom okviru.
Prema navodima međunarodnog tima od 69 naučnika, postoji mnogo dokaza da se nesreća dogodila baš u ovoj nuklearki, a o njihovoj studiji svojevremeno pisao je "Frankfurter Alemajn Cajtung".
Sa druge strane, operatori elektrane odbacuju optužbe.
- Rusko ministarstvo za životnu sredinu izmerilo je 2017. samo blago pojačane vrednosti radioaktivnog zračenja u vazduhu - navode oni.
"Nuklearni kompleks Majak" je "verovatan kandidat" za uzrok oblaka rutenijuma u jesen 2017, napisali su naučnici u dokumentu.
Ne dešava se prvi put da ruski državni organi ćute o nuklearnim incidentima. Podsetimo, sovjetska vlada je svojevremeno pokušala da prikrije i nesreću u Černobilju, a Švedska je prva zemlja koja je informisala javnost o događajima.
Prvo upozorenje o nuklearnom oblaku došlo je iz Italije u oktobru 2017. godine. Ostale meteorološke službe u Evropi prijavile su potpuno neočekivane vesti. Međutim, prema podacima francuskog Instituta za nuklearnu sigurnost (IRSN), u zapadnoj Evropi nikada nije bilo opasnosti po zdravlje ljudi, jer radijacija u tom području nije bila dovoljno jaka.
Albanci su nacija sa samo jednim zadatkom, a ko ih je stvorio saznajte OVDE.
Izvor: Blic
