Trend je nastavljen i u ovoj godini, pa je prema zvaničnoj informaciji koju je usvojio Savet ministara BiH, u prva četiri meseca ove godine potrošeno, samo iz IPA projekta za podršku rešavanju migrantske situacije, skoro 5,5 miliona evra. Najveći deo ovog novca nije se ni „očešao“ o budžet BiH, nego je direktno usmeren Međunarodnoj organizaciji za migracije IOM, UNHCR-u i drugim organizacijama koje brinu o migrantima. Najveći deo tog novca je, kako se navodi, utrošen za smeštaj i ishranu migranata i izbeglica i troškove privremenih kampova.

Najviše je otišlo na zbrinjavanje migranata u Bihaću odnosno Unsko - sanskom kantonu, koji je već dve godine na udaru migrantske krize. Žene i deca sa istoka, koji očajnički nastoje da se domognu EU, smešteni su u Hotelu Sedra kod Cazina. Vlasnik tog hotela, Halil Bajramović, naplaćuje za kiriju 50.000 KM mesečno.

 - Imam ugovor sa IOM-om, sve je uredno, oni mi plaćaju direktno, da je plaćanje preko budžeta, pitanje je da li bih pristao. Sa državom BiH nikad ne znaš na čemu si, ni da li ćeš ikad naplatiti ugovoreno – kaže Bajramović.

Od početka prošle godine u BiH je otkriveno skoro 35.000 ilegalnih migranata, a u Unsko - sanskom kantonu, trenutno ih, prema procenama kantonalne policije, boravi skoro 5.000, od čega 3.500 u privremenim migranskim centrima.

- Ko sve zarađuje na tim ljudima, na zakonit ili manje zakonit način kantonalna policija ne može pouzdano utvrditi, ali iskustvo pokazuje da zarađuju mnogi, od pekara i taksista do međunarodnih kriumčara – kaže Ale Šiljdedić, portparol uprave policije MUP Unasko - sanskog kantona.

Navodi da je u prvoj polovini ove godine u Bihać i okolinu prstiglo oko 17.000 migranata, od čega oko 10.000 talgo vozom iz Sarajeva.

- Nema dana da vozom ne dođe bar 100 migranata, a svi oni plate kartu – kaže Šiljdedić.

Na prevozu zarađuju i taksisti, pa i obični građani koji ih prevoze u svojim automobilima, jer su migranti, pogotovo kad dobiju „dojavu“ da policija dočekuje vozove, spremni da plate i po 50 evra po osobi sa stotinak kilometara puta. Oni koji neovlašteno prevoze migrante, ako ih zaustavi policija, obično kažu da su to stoperi, koje su oni povezli iz „humanih razloga“.

 Posebno se plaća informacija, kojim vozom ili autobusom se najlakše stiže do lokacija pogodnih za ilegalni prelazak granica, a prebacivanje preko granice, je, naravno, najskuplje.

Prema pričama pojedinih migranata, koji su u Bihać stigli iz Srbije, za dolazak u Loznicu, Mali Zvornik, LJuboviju ili neko drugo pogranično mesto na Drini iz drugih gradova Srbije najčešće se koriste popodnevni autobusi. Tu se čeka noć ilegalni prelazak, koji košta najmanje 1.000 evra po osobi, piše Srpskainfo.

Naplaćuje se i prolazak kroz BiH, ali su cene manje, dok prebacivanje u Hrvatsku košta oko 2.000 evra, s tim da niko ne garantuje uspeh, tako da su neki migranti u Bihaću tvrde da su pokušavali i po 10 ili 20 puta da se domognu EU. Čak i za prelazak pešice kroz šumu i šikaru naplaćuje se po nekoliko sotina evra.

- Mreža kriumčara je prava mafijaška hobotnica, oni su povezani od istoka Turske do Bihača i Trsta, ali to je problem sa kojim se ne može nositi lokalna policija, nego Granična policija, SIPA i druge državne agencije – kaže Šiljdedić.

Ali, i na lokalu ima ljudi koji zarađuju na migrantskoj muci. Tako je kantonalna policija nedavno otkrila migrante u dve kuće u Bihaću: u jednoj ih je boravilo više od 180, a u drugoj 135. Prema nezvaničnim pričama, neki od domaćina naplaćivali po deset evra za noć za spavanje u krevetu i pet evra za smeštaj na podu. Tarifa postoji i za druge usluge: pranje veša, kupanje ili tuširanje.

Za kamp Vučjak planirali skoro 20 miliona KM

Jedan od planova za rešavanje migrantske krize u Unsko sanskom kantonu bio je proširenje i opremanje privremenog centra na Vučjaku kod Bihaća, gdje danas boravi oko 400 do 500 migranata, isključivo muškaraca. Prema projekciji, koju je u maju Međunarodna organizacija za migracije IOM predstavila Koordinacionom telu za migracije BiH i Ministarstvu bezbednosti BiH, predloženo je da se svi migranti iz privremenih centara „Bira“ i „Miral“, te iz bivšeg Đačkog doma smeste u Vučjaku.

Tu bi, prema tom planu bilo obezbeđen smeštaj 2.520 ljudi, ali bi celi projekt, kako je navedeno, koštao oko 19,3 miliona KM, i to bez PDV. Navedeno je da bi migranti bili smešteni u kontejnerima, sa „svim potrebnim objektima za ishranu, higijenu, smeštaj partnerskih organizacija i karantin.“ Mesečni  troškovi kampa bi, prema ovoj projekciji, iznosili oko 390.000 evra. Poznavaoci prilika tvrde da su ove cifre „naduvane“, a troškovi preterani. Posebno je pitanje ko će taj novac obezbediti, jer se najveći donator Evropska komisija, otvoreno protivi formiranju kampa na samoj granici EU.

Zašto je Ada Bojana opasna, saznajte OVDE.

Izvor: Blic