Unutar Alijanse "Apokalipsa" je bila označavana kao poslednja, četvrta faza udara na SRJ, za koju, kažu dobro upućeni sagovornici, nisu ni pitani predstavnici većine zemalja NATO jer je kompletna komanda preseljena u London.
Prema rečima srpskih vojnih komandanata iz tog vremena, Slobodan Milošević, politički i vojni vrh zemlje znali su za postojanje ovakvog plana. Dragan Hadži Antić, bivši direktor Politike i bliski prijatelj porodice Milošević, konstatuje da nema nikakve dileme da je NATO bio spreman da bombama zaspe sve civilne ciljeve.
- Nisu smeli da nas napadnu kopneno jer su se plašili velikih gubitaka svoje vojske, zato su nas besomučno bombardovali. Ja sam ih tretirao kao zlikovce i bio sam spreman da idem u rat da je trebalo - kaže Hadži Antić.
Bivši premijer Srbije Nikola Šainović objašnjava da su agresori očekivali kapitulaciju Srbije u roku od nekoliko dana.
- Svestan da mu se plan potpuno raspada, Klinton je naredio da treba promeniti ciljeve i da NATO po svaku cenu iz tog rata mora izaći kao pobednik. U suprotnom, to bi bilo poniženje za Alijansu, ali i njega kao američkog predsednika. On je faktički dao zeleno svetlo da se upotrebe sva raspoloživa sredstva - kaže Šainović.
On ističe da je za ovaj plan saznao od Amerikanaca srpskog porekla koji su kao članovi Klintonove Demokratske stranke prisustvovali večeri u Vašingtonu kada se raspravljalo o sudbini Srbije.
- Pretnje totalnim bombardovanjem Srbije išle su uporedo sa ponudom Rezolucije 1244. Ako se sećate, tokom pregovora je finski diplomata Marti Ahtisari Miloševiću poručio, lupivši šakom o sto, da će "Beograd izgledati ravan kao ovaj sto". Zbog toga je Milošević Rezoluciju 1244 i prihvatio - napominje Šainović.
Bivši oficir JNA, Veselin Šljivančanin, konstatuje da je od početka sve bilo jasno.
- Govorili su da samo treba skinuti Miloševića, a da narod neće dirati, ali jasno je da je to bila laž. Miloševića odavno nema, međutim, Amerikanci nisu promenili politiku prema Srbiji jer smo pošten i čestit narod i kao takav smo trn u oku mnogima. Osim toga, nikada nismo okrenuli leđa Rusiji, pa je jasno da su preko nas želeli da se svete Rusima. Da nisu mnogo marili za civile, najbolje ilustruje situacija kada su počeli da bacaju grafitne bombe kako bi civilno stanovništvo i bolnice ostali bez struje. A bez električne energije brzo se pokvari i pono malo hrane što je ostalo. Jedino nisu računali na snalažljivost radnika EPS, koji su uspevali da osposobe sistem za kratko vreme. Shvatili su da smo mi žilav narod i da se nećemo tako lako predati i pokleknuti. Lično mislim da su bili spremni na sve samo da nas unište - kaže Šljivančanin.
Četri faze bombardovanja
- Gađano 16 isključivo vojnih ciljeva kako bi se uništili PVO i raketni sistemi. Saglasnost je dalo svih 19 zemalja Alijanse, odnosno njihovi ambasadori u Savetu NATO. Posle prve faze predviđena je bila pauza od 24 do 48 sati, tokom koje bi eventualno Srbija popustila i na neki način kapitulirala.
- Raketiranje još devet vojnih ciljeva, kao što su aerodromi i avijacija, skladišta municije i eksploziva, strateški rezervoari energenata za vojne potrebe, pojedine komande, pre svega Niškog korpusa i RV i PVO, Generalštab. Prva i druga faza trebalo je da traju do 96 sati. Većina zemalja NATO smatrala je da će se rat završiti sa prve dve faze. Međutim, Solana, Klark i deo Pentagona bili su spremni da idu dalje.
- Početak operacije "Apokalipsa": u igru ulaze prvi civilni ciljevi sa spiska od 900 meta koje je odredila CIA, ali u ovoj fazi ipak na meti su samo pojedinačno izabrani ciljevi (mostovi, pruge, putevi...)
- "Apokalipsa" u punom zamahu: bombardovanje svih ciljeva sa liste CIA - auto-put, rudnici, elektrane, mostovi, gusto naseljena gradska područja…
Rusi spržli džihadiste. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
