SAD su formalno zatražile od Nemačke da se pridruži misiji čiji je cilj „zaštita“ pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, zajedno s Velikom Britanijom i Francuskom, saopštila je u utorak američka ambasada u Berlinu. Stvarajući "koaliciju spremnih", Vašington i London imaju za cilj borbu protiv takozvane "iranske agresije", osuđujući Teheran, koji je zaplenio britanski tanker "Stena Impero".
Ranije su iranski tanker zaplenili britanski marinci u Gibraltaru. Brod je optužen da je prevozio naftu za Siriju, navodno kršeći sankcije EU, iako je Teheran odbacio te optužbe i zaplenu uporedio s "piraterijom".
Iako predložena operacija ima podršku nekih političara i ličnosti brodske industrije u Nemačkoj, kancelar Angela Merkel će se verovatno suočiti s gnevom opozicionih stranaka na svim stranama političkog spektra, ako pristane da podrži operaciju. Vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc je rekao da je "vrlo skeptičan prema tome", te da misija dovodi Nemačku u opasnost da bude uvučena u još veći sukob.
Peter Šulc, profesor međunarodnih odnosa na Gotingenskom univerzitetu, rekao je za RT da je „vrlo verovatno da Berlin neće pasti u zamku“.
SAD i Iran su se približili otvorenom sukobu prošlog meseca kada je Teheran oborio američku bespilotnu letelicu. Situacija je riskirala da izmakne kontroli nakon što je američki predsednik Donald Tramp odlučio da pokrene, te u u poslednjem trenutku obustavio vojne udare u znak odmazde.
Vili Vimer, bivši potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a, takođe je zabrinut zbog rizika da rutinske patrole prerastu u otvoreni sukob. Pitanje sa kojim se suočavaju nemački zakonodavci, rekao je on za RT, je "da li da učestvujemo za pregovaračkim stolom na Bliskom Istoku ili da li smo u ratnoj sobi zajedno sa Amerikancima i Britancima".
Daljnje komplikovanje je često kontradiktorna linija koja izlazi iz Bele kuće o Iranu. Savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton dugogodišnji je zagovornik vojnih akcija, dok se čini da Tramp oprezno ulazi u nepopularni rat dok se bori za reizbor.
"Nije pitanje hoćemo li pratiti Trampa ili DŽonsona", dodaje Vimer.
Drugi faktor koji će nemački zvaničnici uzeti u obzir je osiromašeno stanje vojske. Prošle godine je objavljeno da nemačkoj mornarici ponestaje ratnih brodova sposobnih za borbu, a šest od 15 fregata je povučeno iz upotrebe. Pored toga, nemačke trupe suočavaju se sa nedostatkom opreme, a već krajem 2018. manje od 20 procenata njenih borbenih helikoptera "Tigar" i 30 procenata njenih aviona "Eurofajter" moglo je da leti.
Iako Šulc tvrdi da bi nemačka vojska mogla da obezbedi dovoljno ljudi, materijala i brodova da doprinesu pomorskoj bezbednosnoj misiji, Vimer je rekao da stanje nereda u vojsci odgovara prosečnom Nemcu.
Stanovništvo Nemačke nije zainteresovano za „sve ratove koje je započeo NATO savez“ od kraja Hladnog rata, rekao je Vimer za RT.
"LJudi su srećni što vojska nije u dobrom stanju."
Iako se oba analitičara slažu da odbijanje učešća u borbenoj misiji u Ormuskom moreuzu može naljutiti Ameriku, vlada Merkelove ne može preživeti osudu kod kuće.
"Ako Berlin popusti pred zahtevima i pritiskom Vašingtona, opozicione stranke u usponu, od Zelenih do desničarske Alternative za Nemačku, vladu Merkelove bi označile kao `pudlicu Vašingtona`, a niko to ne želi", rekao je Šulc.
Nemačka uživa relativno srdačne odnose sa Iranom od 1970-ih i ostaje strana u Zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu iz 2015. godine (JCPOA ili iranski nuklearni sporazum) iz kojeg se Vašington jednostrano povukao prošle godine, što je pooštrilo trenutnu krizu.
U skladu s tim, Nemačka bi, prema Vimeru, trebalo da se angažuje prema Iranu mirno i diplomatski, umesto da se „obaveže na drugo ili deseto mesto u vojnom savezu protiv zemlje poput Irana koja je naš dugogodišnji prijatelj“.
Bela kuća upozorava da Peking gomila vojsku na granici sa Hong Kongom! Više o tome OVDE.
Izvor: vostok.rs
