Tekstualne poruke između Endrua Makejba, tadašnjeg zamenika direktora FBI, i DŽeremija Fleminga, njegovog tadašnjeg kolege iz MI5(sada na čelu GCHQ, britanskog Državnog komunikacionog štaba), otkrivaju njihovo obostrano iznenađenje rezultatom referenduma o Bregzitu. Pre tog referenduma, Rusija je posmatrana kao zemlja koja će pokušati da utiče na izbore u zapadnim zemljama i upravo rezultat glasanja za pojedine FBI zvaničnike definitivan je dokaz da je u tome uspela.
U jednoj prepisci u avgustu 2016. godine Fleming je napisao da su se pripadnici FBI i MI5 "sastali u vezi sa našom čudnom situacijom", što je, navodi britanski list, skrivena referenca na diskusije o ruskim aktivnostima. Navodi se i da su tekstualne poruke bile "retke i zagonetne" i da ne sadrže konkretne ili osetljive materijale.
Ipak, prepiska naglašava osetljivo pitanje u SAD - uloga stranih obaveštajnih službi u odluci FBI da pokrene istragu o Trampovoj kampanji.
FBI je otvorio istragu 31. jula 2016. godine kodnog naziva "Udar uragana" u mogućoj sprezi tadašnjeg predsedničkog kandidata Donalda Trampa sa Rusijom. Istragu je na kraju preuzeo specijalni tužilac Robert Mjuler, koji je rekao da je bilo "više sistematskih napora Rusije da se umeša u naše (američke) izbore".
Mjulerov izveštaj na 448 strana nije utvrdio postojanje zločinačkog udruživanja između Trampovog tima i Rusije, ali je identifikovao incidente u kojima je Donald Tramp pokušao da ometa istragu i nije oslobodio predsednika odgovornosti.
U svojoj pisanoj poruci o sastanku u avgustu 2016. godine, Fleming je govorio o Piteru Štrzoku, visokom funkcioneru FBI-ja koji je putovao u London tog meseca na sastanak sa australijskim diplomatom Aleksandrom Dovnerom. Diplomata je pristao da razgovara sa FBI o DŽordžu Papadopulosu, nekadašnjem savetniku Donalda Trampa, koji mu je rekao da je Rusija imala kompromitujući materijal o Hilari Klinton.
Kada je Borisu DŽonsonu, u to vreme ministru spoljnih poslova Velike Britanije, postavljeno pitanje da li Rusija je igrala bilo kakvu ulogu u referndumu o Bregzitu, on je rekao poslanicima u komitetu da "nije video nikakve dokaze za tako nešto". Na dodatno pitanje da li je Rusija tražila da igra ulogu, DŽonson je rekao: "Ja ne znam ništa o tom pokušaju. Koliko ja znam, oni nisu imali nikakvu ulogu".
Ova otkrića dolaze u vreme kada britanski istražitelji istražuju kako je finansirana pro-Bregzit kampanja i da li je možda bilo ilegalnih stranih donacija. Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) trenutno istražuje Arona Banksa, jednog od donatora te struje za kojeg se sumnja da nije zaista bio izvor osam miliona funti koliko je dao kampanji za napuštanje EU. Banks je rekao da "nema ruskog novca" iza osam miliona koje je donirao.
"Gardijan" je i 2017. godine objavio da je britanska špijunska agencije odigrala ključnu ulogu u upozoravanju kolega u Vašingtonu o kontaktima između pripadnika tima Trampove kampanje i ruskih obaveštajnih operativaca.
Tada je objavljeno da je GCHQ još krajem 2015. postala svesna sumnjivih "interakcija" između ličnosti povezanih sa Trampom i poznatih ruskih agenata ili onih za koje sumnja da to jesu. Ova informacije su razmenjen sa SAD kao deo rutinske razmene informacija, rečeno je tada.
Štrzok, Makejb i skoro svaki viši zvaničnik FBI koji je bio uključen u početnu istragu o vezama Trampove kampanje sa Rusijom napustio je FBI u međuvremenu. Fleming je 2017. godine prešao na čelo GCHQ.
Imaju najskuplji vojni brod ikada, a ne mogu da ga naoružaju! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
