Kako je navedeno, izvori zračenja mogu predstavljati rizik za bezbednost i zdravlje stanovništva, te predstavljaju nezanemarivu pretnju bezbednosti u BiH ukoliko dođu u pogrešne ruke pošto se mogu koristiti za terorističke aktivnosti (npr. scenario prljave bombe), navodi se u izveštaju koji je Avaz nedavno objavio.
Šta je prljava bomba
Prljava bomba je, teoretski govoreći, oružje kod kojega je oko jezgra klasičnog eksploziva postavljen radioaktivni materijal s ciljem radioaktivne kontaminacije što većeg područja.
NJena razorna moć je mnogo manja od nuklearne bombe, ali može biti štetna za zdravlje ljudi i trajno onemogućiti upotrebu objekata pored kojih bi eksplodirala.
Putem klasične detonacije radioaktivni materijal se rasipa s ciljem kontaminacije, odnosno „prljanja” što većeg područja, zbog čega je bomba i dobila takvo ime.
Razlika između nuklearne i prljave bombe
Kod fisijske nuklearne bombe reč je o lančanoj reakciji cepanja jezgri urana-235 ili plutonija-239, pri čemu se oslobađa velika energija u vidu toplinskog zračenja, radioaktivnog zračenja i udarnog vala, uz naravno rasipanje radioaktivnih čestica, prenosi Srpskainfo.
Kod „prljave bombe” nema udarnog vala i velikog razaranja, nema „gljive”, nema toplinskog zračenja, ali ima rasipanja radioaktivnih čestica u okolini.
Kod pravljenja ovakvih bombi najteže je doći do radioaktivnog izvora koji bi se razorio i raspršio pri eksploziji.
Ostatak konstrukcije je najobičniji eksploziv s vremenskim upaljačem, da se teroristi mogu skloniti pre eksplozije bombe.
Kako je jednom ranijom prilikom objasnio Tonči Tadić, poznati nuklearni fizičar s Instituta Ruđer Bošković u Zagrebu, posledice „prljave bombe” u prvom redu su udisanje radioaktivnih čestica na mestu eksplozije, što bi dovelo do visoke šanse za pojavu raka kod skoro svih koji bi tome bili izloženi.
Osim toga, eksplozija „prljave bombe” izbacila bi na nekoliko desetina godina iz upotrebe objekte iznad ili pored kojih je eksplodirala.
Dodik oštro zapretio! Više o tome OVDE.
Izvor: Dnevni Avaz
