Najdragocenija korist koju bi Srbija mogla da ima od imenovanja Borela je pomoć za nastavak dijaloga, ocenjuju poznavaoci političkih prilika. Neki od njih čak idu toliko daleko u prognoziranju da bi mogao biti prava osoba za istorijski pronalazak rešenja između Kosova i Srbije.

Samo mesec i po dana ranije, ovaj Katalonac, koji se protivi secesiji Katalonije, izjavio je u Beogradu da se protivi i jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i da podržava kompromis između Beograda i Prištine. Ako ga za dve nedelje izglasaju, od 1. novembra bi trebalo da preuzme palicu od Mogerinijeve, i ujedno dođe i na poziciju potpredsednika Evropske komisije, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, ali i na mesto glavnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Jasno je da će kada dođe na novu poziciju u EU Borelj morati da zastupa politiku Unije i bude posrednik koji ne prejudicira status Kosova, ali su njegove ranije izjave već ustalasale duhove u Prištini. Španija je jedna od pet država članice EU koja nije priznala Kosovo i ima najtvrđi stav po tom pitanju. Zato i ne treba da čudi da prištinski mediji već pišu da je "Mogerinijeva bila loša, a ovaj bi mogao da bude još gori".

Đuzep Borelj je nedavno u Beogradu rekao da se protivi jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i podržava kompromis Beograda i Prištine
Za generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Suzanu Grubješić dolazak Borelja je dobra vest upravo zbog stava Španije po pitanju Kosova.

- To može da popravi situaciju i poziciju Srbije, ali ono što je važno i ono bitno što može da proistekne iz njegovog dolaska je da se otkoči dijalog. Ostaje da se vidi i da li će format razgovora ostati isti, da li će EU ostati facilitator, hoće li biti uključivanja i drugih zemalja - kaže Grubješić.

Veliku ulogu, dodaje ona, može da igra i to što je Borelj veliki zastupnik politike proširenja.

- To može da ima uticaj i po pitanju ulaska Srbije u EU. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da Priština najviše sluša SAD, ali diplomatija EU na čelu s njim može da pomogne da dođe do nastavka dijaloga.

Još veći optimista je profesor na Londonskoj školi ekonomije DŽejms Ker Lindzi, koji ocenjuje da nominacija Borelja može pokrenuti pitanja na Balkanu i da upravo on može biti prava osoba za istorijski pronalazak rešenja između Kosova i Srbije.

- On je za pronalazak rešenja s obzirom na to da kao španski ministar spoljnih poslova zna koliko je pitanje Kosova štetno po Španiju, ali i po jedinstvo EU. Ali, takođe će imati na umu da rešavanje situacije zahteva kompromis koje će priznati države EU koje nisu priznale Kosovo, i u UN. Borelj ima kredibilitet u Srbiji. Pozicija Španije kao zemlje koja nije priznala Kosovo znači da će biti simpatičnija figura Beogradu nego mnoge druge evropske. Ako to bude dobro iskorišćeno, biće u prednosti - ocenio je Lindzi na Tviteru.

Ipak, upozorava Lindzi, ukoliko Srbija bude bila previše opstruktivna po pitanju Kosova, može se suočiti sa manjom podrškom Španije i drugih.

- Srbija takođe zna da ne može da priušti da ga otuđi od sebe. Borelj će i dalje imati uticaja u Madridu. Ako bude previše opstruktivna oko Kosova, može se suočiti sa gubitkom podrške. To bi moglo da se prenese i na ostale zemlje koje nisu priznale Kosovo. Ni Kosovo ne može sebi da priušti otuđenje. NJegov dobar izveštaj može pomoći tome da Španija promeni poziciju u angažovanju, pa čak i u priznanju (iako je malo verovatno). Želim da budem optimista. Đuzep Borelj može biti upravo prava osoba za postizanje istorijskog sporazuma između Srbije i Kosova - poručio je Lindzi.

Vučić: Dobra vest za Srbiju, situacija ostaje teška

O dolasku Borelja izjasnio se i predsednik Aleksandar Vučić, koji je istakao da dobri lični odnosi jesu važni, ali da oni neće opredeljivati politiku prema nama i njima.

- Postavljanje Španca na mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU za nas je dobra vest. Ali, mi smo imali velike prijatelje u Žan-Klodu Junkeru i Donaldu Tusku, i teško da će nam se takva situacija ponoviti. Ni aktuelna visoka predstavnica Federika Mogerini nije bila protiv nas, a ni za nas. Situacija ostaje teška. Ne rešava se to time da imate dva ili tri čoveka na svojoj strani, već samo dogovorom Srba i Albanaca. Ako to ne rešimo, stanje može da ide u drugom smeru - upozorio je on.

Nemica na čelu Unije- Ko je Junkerova naslednica?

Za novu predsednicu Evropske komisije predložena je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen, rođena 1958. upravo u Briselu, gde je njen otac Erns Alberht imao visoku funkciju u Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici, pretečama EU. Potomak je barona Ludviga Knopa, trgovca pamukom iz Bremena, koji je bio jedan od najbogatijih preduzetnika svoga vremena i kome je ruski car Aleksandar II dao titulu.

Politikom je počela da se bavi relativno kasno, blizak je saradnik nemačke kancelarke Angele Merkel i članica njene Hrišćansko-demokratske unije od 1990, ali je na saveznu političku scenu stupila tek 2005. Udata je za Hajka fon der Lajena, profesora medicine i prvog čoveka kompanije za medicinski inženjering iz uticajne plemićke porodice, a s njim ima sedmoro dece.

Ursula je 2014. godine posetila Prištinu, gde je branila intervenciju NATO u sukobu na Kosovu 1999. godine i objasnila da je to usledilo nakon izveštaja o "ozbiljnom kršenju ljudskih prava i opasnosti od genocida". Na poziciju ministra odbrane izabrana je 2013. godine neočekivano, nakon tri meseca pregovora, i tada postala prva žena kojoj je dato da vodi taj resor.

Pročitajte OVDE kakva je to prepiska procurela.

Izvor: Blic