Zvanično, Vašington je neumoran u nastojanju da "spasi" svoje evropske saveznike od ruskih fosilnih goriva dajući im američke "molekule slobode". Ipak, kada je u pitanju slanje u kosmos, same SAD nastavljaju da zavise od velikog "lošeg Rusa".
Tri nova ruska motora RD-180 su poslana u SAD prošle nedelje od strane NPO "Energomaša", koji će se koristiti u raketama "Atlas 3" i "Atlas 5". Isporuka je deo ugovora ruskog proizvođača sa ULA (Junajted lanč alians), kompanijom koja je u zajedničkom vlasništvu američkih avionskih giganata "Boinga" i "Lokid Martina", a koja je do sada bila glavni izvođač radova za američko vazduhoplovstvo i "NASA"-u, kada su u pitanju kosmička lansiranja.
Od potpisivanja dugoročnog ugovora između "Energomaša" i "ULA"-e još devedesetih godina, ruski motori su korišteni u više od 80 američkih kosmičkih lansiranja, te su korišteni u raketama koje su prenosile američke špijunske i vojne satelite u orbitu, te olakšavali misiju "NASA"-e na Marsu, Plutonu i Jupiteru.
Dakle, kako su motori RD-180 postali neizostavan deo američkog kosmičkog programa, a kojih su mnogi u Vašingtonu sada tako željni da se reše?
Rizici i koristi
Još krajem osamdesetih, dok su američki naučnici smatrali da je motor sa sagorevanjem bogat kiseonikom isuviše komplikovan i nepouzdan, Sovjeti su na kraju stvorili operativni model.
Za razliku od motora, generatora gasa koji su se koristili u američkom programu "Spejs šatl" i sletanju "Apola" na Mesec, Sovjeti nisu dozvolili da izduvni gasovi iz raketnog goriva odlaze u nepovrat. Umesto toga, izduvni gasovi iz takozvanih pre-gorionika (koji se koriste za slanje goriva i kiseonika u glavnu komoru za sagorevanje pod visokim pritiskom da bi se tamo spalili i generisali potisak) ponovo se ubrizgavaju u glavnu komoru za sagorevanje, dajući na taj način motoru veću snagu.
Sovjetski RD-170 i njegov naslednik RD-180, razvijen u Rusiji, oba su bogati kisikom. Samo nekoliko godina pre raspada SSSR-a, kada je Vašington uvideo da su sovjetski naučnici uspeli da stvore funkcionalan motor, odlučio je da ih jednostavno kupi od Rusa.
Ideja koja stoji iza ovog dogovora je bila da će „usput SAD proizvesti isti ruski motor“ na domaćem terenu nakon što se upoznaju sa njegovom tehnologijom, kako je to rekao bivši senator Bil Nelson (Florida). SAD su zaista kupile ključne tehnologije kao deo dogovora, ali razvoj novog raketnog motora "traje previše vremena i previše je skup", izjavio je za RT viši saradnik Instituta za istraživanje kosmosa Ruske akademije nauka, Natan Ejsmont.
“Bilo je pokušaja da se koriste [ruski] nacrti koji su dostavljeni [SAD-u] ali nije uspelo. Na kraju se ispostavilo da je to bilo teže nego što su očekivali."
Razvoj takvog sofisticiranog mehanizma zahteva mnogo iskustva kao i "intuiciju", objašnjava vojni stručnjak Mihail Hodarenok.
„Ne možete se samo kopirati motor, ili raketni, ili jedan avion, čak i ako ga imate u posedu. Da bi se stvorilo nešto slično [RD-180]. Potrebno je najmanje 10 godina i milijardu dolara."
„Ta namera nikada nije sprovedena i to nas dovodi do toga gde smo danas“, priznao je Nelson još 2016. godine.
SAD su nastavile da kupuju kompletne motore RD-180. Ruska tehnologija je od tada stekla priznanje u SAD-u zbog svog visokog kvaliteta. Sam Nelson je motor nazvao "odličnim motorom koji je dobio `Atlas 5`, koja je naša najpouzdanija raketa za vojna lansiranja, buduća lansiranja "NASA"-e i komercijalna lansiranja na orbitu."
SAD se ne oslanjaju isključivo na "Atlas 5" rakete. "Falkon Hevi" i "Falkon 9", koje je razvio Maskov "Spejs iks", već rade, ali ga ne mogu u potpunosti zameniti.
"`Atlas 5` je i dalje veoma popularan i na civilnom i na komercijalnom tržištu", izjavila je za RT DŽesika Ri, direktor za spoljne komunikacije u "ULA"-u. Ona je dodala da je "Atlas 5" prošao više od 70 misija sa 100 posto uspeha.
Traženje izlaza
U 2014. godini antiruski jastrebovi u Vašingtonu su insistirali da se motori RD-180 zabrane zbog lošeg odnosa sa Moskvom zbog sukoba u Ukrajini. Međutim, zabrana je bila kratkotrajna, s obzirom da je "ULA" uspešno argumentovala da bi takva zabrana značila obustavu američkih kosmičkih lansiranja dok se ne pronađe izvodiva domaća alternativa.
U 2016. godini, jastrebovi predvođeni pokojnim šefom vojnog odbora Senata SAD, DŽonom Mekejnom (Arizona), postigli su dogovor sa Pentagonom koji uključuje obustavu korišćenja motora RD-180 do 2022. godine. Pentagon je u aprilu potvrdio da namerava da ispoštuje taj rok, ostavljajući "ULA" da se očajnički bori za alternativu.
Četiri kompanije sada se takmiče za izgradnju novog, domaćeg američkog raketnog motora: "Spejs iks" Ilona Maska, "Blu oridžin" DŽefa Bezosa, "ULA" i "Nortrop Graman". "Spejs iks" i "Blu oridžin" već su saopštili da razvijaju i testiraju svoje motore, zasnovane na tehnologijama sličnim onima koje se koriste u motoru RD-180.
Motor BE-4 kompanije "Blu Oricin" takođe je motor sa pogonom na sagorevanje koji je bogat kiseonikom, dok Mask želi da dodatno poveća svoju efikasnost dodajući neke izmene postojećim tehnologijama i koristeći metan umesto kerozina kao gorivo. U februaru se Mask pohvalio da su potisci postignuti u komori za sagorevanje njegovog motora bili jači od potiska nego u ruskom RD-180, što znači da bi potencijalno mogao biti efikasniji.
Međutim, nijedna američka firma nije sprovela nikakva testiranja sa svojim rivalom RD-180, jer razvoj očigledno nije završen. Fotografije koje su objavili "Spejs iks" i "Blu oridžin" pokazuju da su njihovi motori montirani na testne blokove.
Do sada, ugovori koje je Rusija potpisala sa američkom stranom uključuju prodaju RD-180 do 2020. godine. Da li će Mask i druge kompanije uspešno ispuniti rok do 2022. godine koji je postavio Kongres SAD, i dalje je otvoreno pitanje.
Pročitajte OVDE kakva je to drama na nebu iznad Crnog mora.
Izvor: vostok. rs
