Ruski predsednik Vladimir Putin povukao je Rusiju iz Sporazuma o nuklearnom naoružanju srednjeg i kratkog dometa (INF), kao odgovor na privremeno povlačenje SAD ranije ove godine. Ovaj potez znatno je podigao rizik od globalnog termonuklearnog rata, na nivo kakav nije viđen još od Hladnog rata.

Neprofitna organizacija "Bilten atomskih naučnika, koja od 1947. objavljuje godišnju procenu stanja "sata sudnjeg dana", već je prošle godine pomakla sat na simbolične dve minute do ponoći, najviši nivo od 1953, a početkom ove godine zadržala je kazaljke na istom mestu, upozoravajući da se nalazimo u trajnom "nenormalnom stanju".

Povlačenje iz sporazuma INF

Nakon objave ovogodišnje procene serija događaja širom sveta dodatno je podigla nivo opasnosti, poput obnove raketnog programa u Severnoj Koreji, najave Irana da u svojim postrojenjima nastavlja s obogaćivanjem uranijuma iznad dogovorenih limita kao i povlačenja SAD-a i Rusije iz ključnog sporazuma koji su 1987. potpisali Ronald Regan i Mihail Gorbačov.

Sporazum INF nastao je kako bi se uklonila ozbiljna pretnja globalnog termonuklearnog rata. Rakete srednjeg i kratkog dometa, za razliku od interkontinentalnih balističkih projektila, znatno brže stižu do svog cilja te vladama nuklearnih sila ostavljaju puno manje vremena za informisanu, staloženu reakciju koja bi mogla sprečiti dalju eskalaciju u slučaju lažne uzbune.

U sklopu sporazuma do 1991. godine uništeno je gotovo 2.700 projektila, a do 2001. su se sprovodile redovne inspekcije na lokacijama, ali posle su počele međusobne optužbe za kršenje sporazuma. SAD su se privremeno povukale iz sporazuma u oktobru prošle godine, a Putinova odluka ove nedelje, čini se, znači njegov konačni kraj.

Severna Koreja

Severna Koreja, procenjuje se, zasad ima oko 30 bojevih glava i dovoljno nuklearnog materijala za izradu dodatnih 30 do 60 bojevih glava. Ona ukupno ima od 20 do 40 kilograma plutonijuma-239 i oko 250 do 500 kilograma visokoobogaćenog uranijuma. Stručnjaci procenjuju da Severna Koreja može proizvesti dovoljno materijala za novih šest do sedam bojevih glava svake godine.

Nakon neuspeha pregovora između čelnika Kim DŽong Una i američkog predsednika Donalda Trampa u Vijetnamu u februaru ove godine, Severna Koreja krenula je da popravlja svoj delimično demolirani poligon za testiranje projektila i počela nova testiranja na projektilima srednjeg dometa.

Iako su Tramp i Kim održali svečani sastanak na granici dve Koreje prošlog vikenda, stručnjaci se i dalje pitaju hoće li tople reči i uzajamni komplimenti dovesti do konkretnih pomaka u odnosima dve države čiji su sadašnji čelnici poznati po impulsivnom i emotivnom reagovanju.

Lider Severne Koreje Kim DŽong un (Foto: jutjub)

Iran

Ozbiljnu pretnju globalnom miru predstavlja i porast napetosti na Bliskom istoku gde je Iran, pritisnut jednostranim povlačenjem SAD-a iz sporazuma o ograničavanju iranskog nuklearnog programa, najavio nastavak obogaćivanja svojih zaliha uranijuma.

“U kojoj god količini želimo, koliko god nam treba” - najavio je iranski predsednik Hasan Rohani.

Iran trenutno ima zalihu uranijuma obogaćenog do nivoa od 3,67 odsto uranijuma-235, koji treba dodatno obogatiti do nivoa od oko 90 odsto kako bi se mogao koristiti za izradu nuklearnog oružja.

Sporazum koji je bio na snazi između Irana, SAD i evropskih partnera bio je zamišljen da zadrži Iran na takvom nivou zaliha obogaćenog uranijuma da bi mu za razvoj oružja trebalo minimalno godinu dana.

Nuklearizacija Irana direktna je regionalna pretnja Izraelu, najbližem američkom savezniku na Bliskom istoku, dok iza Irana čvrsto stoji Ruska Federacija.

Predsednik Irana Hasan Rohani (Foto: jutjub)

Zbog čega se 2000 ruskih padobranaca iskrcava na Krim, saznajte OVDE.

Izvor: Jutarnji list