Montgomeri je tad bio mladi (32 godine) i, kako će se utvrditi, posebno razigrani diplomata, službeno drugi sekretar američke ambasade u Beogradu, a neslužbeno... Pomenuti dokument distribuiran je pod brojem 191 u 67 primeraka. Jedna kopija završila je u Zagrebu.
Raspadom SFRJ izveštaj o Montgomeriju nasledile su iz velikog i razgranatog fundusa Službe državne bezbednosti SR Hrvatske tajne službe nezavisne Republike Hrvatske. Prvo zloglasni SZUP i POA te konačno SOA. Uvodni deo citiramo u celini, baš kako je napisan, u zimu 1977.
Primenom svojih mera i sredstava Služba državne bezbednosti je došla do veoma indikativnih saznanja koja ukazuju da privatni život Vilijama Montgomerija, II sekretara Ambasade SAD u Beogradu odudara od standardnog ponašanja ostalih američkih diplomata u Beogradu. Naime, internim pravilom Stejt Departmenta o diplomatskom i ostalom osoblju američkih diplomatskih i konzularnih predstavnika u inostranstvu (kada je reč o Istočnoevropskim zemljama uključujući i Jugoslaviju) izričito je zabranjeno održavanje veza emocionalne prirode s građanima tih zemalja, bez obzira, da li su u braku ili ne. Zbog prekršaja ovog propisa nekoliko američkih predstavnika u Beogradu i Zagrebu povučeno je po hitnom postupku u Vašington. Izuzeci se čine jedino u slučajevima kada su ti kontakti 'od nacionalnog interesa za SAD', što podrazumeva kontakte u kojima je prisutna obaveštajna komponenta. Pošto prava priroda održavanja veza Montgomerija sa više naših državljanki, od kojih su neke ćerke viših oficira JNA, nije u potpunosti rasvetljena, u ovoj informaciji iznosimo pregled dosadašnjih saznanja Službe.
Da pojednostavimo stvar, zaplet je zapravo sledeći: mladi američki diplomata Montgomeri (32 godine) žari i pali po Beogradu. Osvaja srca ćerki visokih oficira JNA i još ponešto. A to je onda procenjeno kao pretnja nacionalnoj bezbednosti SFRJ.
"Naročito su indikativne njegove veze sa našim devojkama (ćerke viših oficira JNA), posebno ljubavne koje pokušava da iskoristi u cilju dobijanja podataka o ličnosti jednog našeg istaknutog društveno-političkog radnika, radi poznanstva sa Đilasom i dr", objašnjavaju operativci, ali i tvrde da su u razgovorima s devojkama iz društva američkog diplomate dobijali odgovor da "nije postojalo obaveštajno interesovanje, već normalan uobičajen razgovor, izlasci u društvu, gledanje filmova u njegovom stanu, pijanke itd". Kažu i da je jedino izvesna "drugarica Branka R. dala nešto konkretnija zapažanja i izrazila spremnost da produži kontakte sa Montgomerijem ukoliko smo zainteresovani".
Agente SDB-a posebno su zabrinjavale indicije da je Montgomeri pripadnik vojne obaveštajne službe (DIA) i da poznanstva sa ćerkama viših oficira JNA nisu bila slučajna. "(...) to potvrđuje i njegovo nedavno upućeno pismo Marini D., bivšoj službenici Konzularne sekcije u ambasadi SAD-a u Beogradu (nisu bili u bliskim odnosima), koja kao prevodioc radi u preduzeću 'Ivan Milutinović' u Iraku", otkriva se u izveštaju.
Prilikom pisanja "američki diplomata je svakako imao u vidu da preduzeće 'Ivan Milutinović' u Iraku izvodi radove za Armiju te da njen brat radi u SSNO (Ministarstvo obrane SFRJ). Između ostalog upoznao ju je sa situacijom u Ambasadi, da je bezbednosna procedura mnogo strožija, te da su mnogi otišli iz Ambasade, uključujući i Jugoslovene. Interesovao se za njene planove i da li postoji mogućnost da dođe kući za božićne praznike, ima li mnogo prijatelja u Iraku, kako joj je porodica i čime se bavi u slobodno vreme. Obavestio ju je, da sa službom u SFRJ ostaje do sledećeg avgusta ili septembra jer je tražio da ide u Moskvu", otkrili su sadržaj privatnog pisma Vilijama Mongomerija.
Na tragu toga Služba bezbednosti smatra da pažnju svakako zaslužuje i činjenica što Ambasada SAD-a "blagonaklono gleda na postupanje svog diplomate, te da Montgomeri, kao veliki materijalista, sigurno ima jake razloge kada finansira letovanje na moru naših mladića i devojaka, ili ih okuplja iz dana u dan u svojoj kući, obećava putovanje u SAD, kao i kada pruža gostoprimstvo našem građaninu (Mile B., diplomirani pravnik) koji je u međuvremenu prešao da stanuje kod drugog sekretara Političke sekcije ambasade SAD-a".
U istrazi Služba državne bezbednosti tvrdi da je registrovala veći broj ljubavnih veza Montgomerija sa ćerkama viših oficira JNA. Tvrde u dokumentu da mu "devojke podvodi Vuk J., student ekonomije (trenutno se nalazi na odsluženju vojnog roka), s kojim se veoma sprijateljio, čak su zajedno izvesno vreme bili na odmoru u Dubrovniku sa devojkama koje je Jovanović ranije doveo". U istom dokumentu prepričava se razgovor Montgomerija i jedne od devojaka s kojom je bio u ljubavnoj vezi.
"NJoj je rekao da bi mogao da oseti negativne posledice zbog izlaska s njom jer se ona zabavlja sa sinom jednog društveno-političkog radnika. Jednom je upozorio ovu devojku kada je počela da govori da ne voli Arape, jer su prevrtljivci i kukavice, da svašta ne govori jer bi mogla da ima neprilike zbog sličnih izjava, pošto mu je stan ozvučen. Skrenuo joj je pažnju da se i njegov telefon kontroliše, da postoje trake gde se svi razgovori snimaju, te da čak u policiji postoje njihove zajedničke fotografije. Takođe ju je opomenuo, da će joj možda zbog izlaska sa njim prići neko iz SUP-a (policija). Naveo je kako mu je bivša devojka ispričala da joj je posle tri meseca zabavljanja s njim prišao jedan službenik SUP-a, koji se raspitivao o njemu i kasnije je pozivao predlažući da se viđa s njim da bi ga špijunirala", stoji u izveštaju iz oktobra 1977. godine.
Jednoj od devojaka Montgomeri je izrazio želju da se upozna s njenim ocem kako bi mogao da je posećuje kod kuće. Odbila ga je jer joj otac ne bi dopustio izlaske sa stranim diplomatom.
Nastavak dokumenta Savezne službe bezbednosti iznosi biografske podatke Montgomerija.
"Rođen je 11. avgusta 1945. godine. Koledž je završio 1967. godine. Od 1966-70. godine nalazio se u Armiji u tzv. prekomorskim zemljama (overseas). U Stejt Dipartmentu se nalazi od 3. 3. 1974. godine kao analitičar za investicije kapitala u druge zemlje. Kao III sekretar Ekonomske sekcije u Beograd je došao 1975. godine", opisuje jugoslovenska služba njegov karijerni put. Zanimljiv je detalj da su se njegovi prethodnici u ambasadi SAD bavili informativno-obaveštajnom delatnošću, pa je i za Montgomerija 29.9.1976. uprava SDB SSUP otvorila predmet operativne obrade. Onako, po navici. Bez posebnih razloga. U rubrici "karakterne osobine" kažu kako je mladi diplomata brzo napredovao u službi i to mnogo govori o njemu.
"Vanredno je unapređen od trećeg i drugog sekretara. Vrlo često se šali kako je mnogo angažovan na poslu. Veoma je obrazovan i odličan je poznavaoc naših društveno-političkih prilika, posebno ekonomije. Voli da razgovara i o drugim temama, veoma vešto zna da postavlja pitanja. Na sagovornika ostavlja utisak dobronamernog čoveka. Često dolazi u Beogradsku banku gde drži privatni račun. Kada najavljuje posetu dužan je da navede razlog zašto dolazi. Montgomeri obično navede neki razlog u vezi sa računom i sl. kada dođe pita sve i svašta. Počinje uglavnom pitanjem 'pročitao je u štampi, pa želi da proveri', zatim pokušava nametnuti političke teme. Jugoslovenski državni špijuni utvrdili su da odlično govori srpskohrvatski. Nastavnik u SAD, kažu oni, bio mu je 72-godišnji učitelj, poreklom iz Šapca, Srbija. Taj je još pre Drugog svetskog rata emigrirao u SAD i nije se vraćao u SFRJ. Zbog toga je diplomate naučio i arhaičnim izrazima koji su im stvarali probleme u komunikaciji".
Možda bi procena Udbe da je Montgomeri odlično naučio srpskohrvatski trebalo delimično i da se ispravi. U prvom službenom govoru po dolasku u Hrvatsku tako je loše baratao hrvatskim jezikom da se njegov pokušaj čitanja stihova "Lijepe naše" završio katastrofalno. Niko ga nije razumeo.
Vilijam Dejl Montgomeri otišao je iz Stejt Dipartmenta 2004. nakon duge i uspešne karijere koja je imala pomalo i dramatičan kraj. Poslednja funkcija koju je obavljao bila je položaj ambasadora SAD u Beogradu. Kupio je kuću u Hrvatskoj i bavi se političkim konsaltingom. Uglavnom u Srbiji.
Pročitajte OVDE novu analizu Dojče Vele o “kamenčiću koji žulja Balkan”.
Izvor: express. hr
