Upitan o tome koliko je opasna situacija nakon izveštaja o odluci Prištine da zabrani ulaz na Kosovo zvaničnicima Srbije, čak i u delovima gde živi srpska manjina, koju je potom kosovski premijer Ramuš Haradinaj nazvao lažnom vešću, Dačić je rekao da je reč o "još jednoj nerazumnoj odluci koja poništava napore za nastavak dijaloga kojem je cilj politički dogovor".

"Dogovor koji Srbija želi, ali sa druge strane vidimo osobe koje pokazuju da ne žele bilo kakvo rešenje. Nepodnošljiva situacija. Plaše se naših kontakata sa sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, to je nerazumno ponašanje", ocenio je Dačić.

Na podsećanje italijanskog novinara da je Priština pokrenula stvaranje vojske kršenjem međunarodnih sporazuma i pitanje koji sledeći potez prištinskih vlasti Dačić očekuje, šef srpske diplomatije je rekao da je to bio "samo jedan mali deo njihovih destruktivnih akcija".

"Šta reći za takse od 100 odsto nametnute na srpsku i bosansku robu? Bukvalno se radi o zabrani trgovine, nečemu što u civilizovanom svetu ne postoji već vekovima. Sve međunarodne organizacije i politički svet osudili su ovu meru tražeći njeno ukidanje, ali već sedam meseci se to ne dešava. Priština nije čak ispunila ni jednu jedinu obavezu u okviru dijaloga s EU, a to je stvaranje zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji... Plašimo se da bi njihov sledeći korak mogao da bude nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji i njihovim dobrima", naveo je Dačić.

Upitan o tome koliko je opasna situacija u zonama koje naseljava srpska manjina, ministar spoljnih poslova Srbije je kazao da "već godinama Srbi na Kosovu i Metohiji žive pod konstantnim pritiskom koji vrši većina koja govori albanskim jezikom, oni (Srbi) se plaše za sopstvenu bezbednost, žive u jednoj vrsti geta".

"Mnogi su izgubili živote pod okolnostima koje nisu jasne i o kojima nisu vođene istrage. Agresori i ubice su na slobodi, vrše se konstantni napadi na imovinu, svake godine se uništavaju njihova groblja i kamenuju autobusi kojima putuju kako bi obišli imanja, crkve i groblja, praktički sloboda kretanja ne postoji. Lokalna srpska zajednica još uvek je ujedinjena zato što ima poverenja u vladu koja čini sva da im pomogne", rekao je Dačić.

Albanske političke elite ne pokazuju želju za kompromisom 

Na pitanje koliko su opasne takve tenzije po mir na Balkanu i u Evropi, Dačić je odgovorio da je "Kosovo središnja tačka nestabilnosti na čitavom Balkanu".

"Posle ratova iz 90-ih godina prošlog veka u regionu je ponovo došlo do pomirenja i sve države se kreću ka cilju, a to je Evropska unija. Jedina crna tačka je Kosovo i Metohoja gde lokalne albanske političke elite ne pokazuju želju za kompromisom. U Srbiji nemaju partnera za takvo destruktivno ponašanje, naprotiv. Mi se nadamo rešenju, uzdržavamo se od replika Prištini iako bismo imali mnogo razloga da odgovorimo", kazao je Dačić.

On je dodao da "Srbija pokazuje veliku zrelost i privrženost dijalogu i traganju za kompromisom, dakle ne slabost, već snagu".

Upitan da li smatra da EU i Italija shvataju o kakvim se pretnjama po mir radi, Dačić je naveo da "EU i Italija, koja jedna od najuticajnih članica Unije, igrali su značajnu ulogu u pokretanju dijaloga, sa ciljem postizanja sveobuhvatnog i trajnog kompromisa".

"EU je priznala da je zanemarila Balkan, region koji je 2003. godine imao ''zeleno svetlo'' za pristupanje. Greška je mogla da bude izbegnuta jačim zalaganjem EU na Kosovu i Metohiji kao jednim otvorenim pitanjem na Balkanu. Ne možemo da se vratimo nazad: potrebno je što pre ponovo aktivirati dijalog, a pre toga ukloniti motive njegove blokade, koji se svi nalaze u Prištini", kazao je šef srpske diplomatije.

Na pitanje zašto Srbija razmišlja o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, Dačić je rekao da je "to opcija koja se već duže razmatra".

"Srbija je intenzivno angažovana na modernizaciji svojih oružanih snaga: želimo da ojačamo naše odbrambene kapacitete nakon dugo vremena u kojem su oružane snage bile u finansijskim teškoćama i loše opremljene. To je nešto što svaka odgovorna država realizuje kao jedan od svojih priorioteta", naveo je Dačić.

Prioritet – uticati na Prištinu da povuče destruktivne odluke

Upitan da li postoji rizik od sukoba supersila preko njihovih "posrednika" na Zapadnom Balkanu, Dačić je kazao da "albanski političari, konkretno Ramuš Haradinaj, otvoreno govore da nemaju sopstvenu spoljnu politiku, već veće da slede američku".

"Uveren sam da nisu zadovoljni ni u Vašingtonu, koji pruža glavnu podršku nezavisnosti Kosova i Metohije. Tokom mnogobrojnih međunarodnih susreta predsednik (Aleksandar) Vučić, premijerka (Ana) Brnabić i ja dobijamo podršku za konstruktivnu i odgovornu politiku. Nijedno buduće rešenje za Kosovo i Metohiju neće moći da bude postignuto bez aktivnog učešća Srba. Velike sile imaju svoje interese u ovom regionu, to znamo, ali je naša obaveza da radimo ruku pod ruku sa njima kako bismo ostvarili maksimum u pogledu interesa naše države i Srba na Kosovu i Metohiji. To nije lako, ali smo uvereni da je to jedini ispravni put", rekao je Dačić.

Na pitanje šta Srbija traži od SAD, Rusije, EU i Kine kako bi se sprečila eskalacija i koliki rizik postoji po vojnike iz mirovnih snaga KFOR, na čijem čelu su Italijani, Dačić je odgovorio da je "apsolutni prioritet uticati na Prištinu kako bi povukla destruktivne odluke, da se vrati dijalogu i bude spremna na kompromisno rešenje".

"Posebno EU i SAD imaju načine i sredstva da to učine, sve zavisi od njihove volje. Nasuprot tome, svaki dan proveden bez dijaloga povećava rizik od novih jednostranih avantura Prištine: to predviđa razvoj situacije koji apsolutno nosi rizik da se ne zaustavi na vreme. Inače, iskustvo nas uči da kosovski Albanci pribegavaju nasilju kada žele da po svaku cenu ostvare svoje ciljeve i to predstavlja veliki rizik i po međunarodne misije poput KFOR, a ne samo po lokalnu srpsku zajednicu", zaključio je Dačić.

Rusija dala ultimatum Americi i EU zbog stvaranja Velike Albanije. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Tanjug