Američki diplomata je govorio i o tome da li postoje veće šanse za obnavljanje dijaloga i sporazum Srbije i Kosova posle ostavke Ramuša Haradinaja, kao i o medijskoj situaciji u Srbiji.
Verujete li da mogu da se dogovore i da će opozicija odustati od bojkota?
"Svakako se tome nadamo. Izbori su mnogo bolji kada na njima učestvuju sve partije. Važno je da građani Srbije imaju pravo na realan izbor. Nadamo se da će dve strane moći da se usaglase i da će opozicija učestvovati u izbornom procesu, jer smo ih na to konstantno i ohrabrivali".
Da li mislite da su trenutni uslovi za izbore u Srbiji fer?
"Mislim da ima mnogo pitanja u vezi sa ravnopravnim uslovima. Svakako, ako opozicija ne veruje da su uslovi fer, ima prostora za otvoreni dijalog, otvorenu raspravu o tome. Nadamo se da će biti postignut sporazum i da će se naći način da sve političke partije učestvuju na izborima, kako bi građani Srbije imali pravi izbor".
Neki mediji u Srbiji spekulišu da ste i Vi učestovli u organizaciji sastanka. Jeste li?
"Apsolutno ne. Nisu im potrebni posrednici, reč je o političkim partijama i liderima koji se dobro poznaju i dobro razumeju. O tome se dugo razgovara u Beogradu i zaista nema potrebe da se SAD ili bilo koji spoljni akter tu ubacuje".
Da li ste ohrabrili taj dijalog?
"Pa ohrabrujem dijalog i sada dok razgovaramo. Važno je da opozicija nađe način da učestvuje na izborima, ohrabrujemo ih da iskažu svoje brige i otvorena pitanja koja treba rešiti, to je važan deo demokratskog procesa".
Mislite li da će posle ostavke kosovskog premijera Ramuša Haradinaja biti lakše da se obnovi dijalog Beograda i Prištine, s obzirom na takse?
"Nadamo se da Beograd i Priština mogu ponovo da nađu put do pregovaračkog stola i da onda nađu obostrano prihvatljivo rešenje čiji je rezultat puna normalizacija odnosa i koje otvara put ka evropskog budućnosti za obe zemlje”.
A da li odlaskom Haradinaja postoje veće šanse za to?
"Mislim da je sada najvažnije da Kosovo dobije novu vladu. To je trenutni izazov. Voleli bismo da Kosovo formira vladu što je pre moguće i da vlada učini sve što je potrebno da se nastavi dijalog - uključujući i ukidanje taksi na robu iz Srbije i BiH. Nadamo se da to može da se reši ubrzo".
Haradinaj je takođe bio jedan od najglasnijih protivnika rešenja koje podrazumeva razmenu teritorija između Srbije i Kosova. Da li je sada veća verovatnoća da predsednici Vučić i Tači dogovore takav sporazum?
"Naš fokus je trenutno da obe strane vratimo pregovorima. Kada se to desi, onda će se govoriti o tome šta bi mogle da ispregovaraju. A to treba da definišu obe strane. Niko neće biti primoran da radi nešto što ne može da uradi. Ali bismo voleli da se pregovori odvijaju u dobroj veri i idu ka dogovoru koji vodi međusobnom priznavanju Srbije i Kosova i otvara put ka Evropi. SAD neće diktirati domet pregovora".
Neki eksperti u Vašingtonu tvrde da već postoji nacrt sporazuma koji su dogovorili Vučić i Tači i da se sada traži način da se taj dogovor “proda” javnosti. Znate li nešto o tome?
"Ako i postoji neki nacrt dogovora, neki dogovor koji čeka da bude potpisan – ja ga nisam video".
A da li ste čuli nešto o tome?
"Isti ljudi koji su pričali sa vama, pričaju i sa mnom i govore iste stvari. Mislim da i dalje ima o mnogo čemu da se pregovara. A najpre da se obnove pregovori".
Da li postoji ideja da se sporazum može postići na bazi razmene teritorija?
"Učesnici u pregovorima su govorili o parametrima mogućeg sporazuma. Ja ne znam suštinu toga, bilo da je reč o teritoriji ili nekoj drugoj komponenti. Dogovor koji se postigne mora biti sveobuhvatan, mora imati političku, bezbednosnu, ekonomsku, trgovinsku, kulturnu komponentu, deo koji se odnosi za zaštitu imovine SPC na Kosovu. Dakle, mislim da je fokurisanje isključivo na mape i teritoriju daleko od onoga što bi trebalo da podrazumeva sveobuhvatna normalizacija. Šta je normalizacija - mogu da definišu samo učesnici u pregovorima, a za to je potrebno da se vrate za sto".
Medijska situacija u Srbiji se pogoršava, novinarima se preti, diskredituju ih vladini zvaničnici i prorežimski tabloidi. Čak i je i kandidat za novog ambasadora SAD u Srbiji Entoni Godrfi pomenuo to pitanje u svom govoru u Senatu. Da li ste o tome razgovarali tokom sastanka u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?
"O pitanju slobode medija u Srbiji se dugo razgovara i ja sam o tome pričao sa zvaničnicima na svim nivoima u Beogradu. To je nešto što Srbija mora da reši kako bi napredovala na evropskom putu. EU će pažljivo posmatrati atmosferu u kojoj rade mediji u Srbiji kako bi osigurala da je fer, izbalansirana, nepristrasna, da opozicija ima pristup medijima. Dakle, važno je za evropsku perspektivu Srbije".
Verujete li da vlada može da predvodi taj proces, s obzirom na to da, kako i sami kažete, ovaj problem već dugo postoji?
"Nije to samo pitanje vlade. Ulogu ima i opozicija, civilno društvo, mediji. I međunarodna zajednica ima svoju ulogu u identifikovanju problema i saradnji sa vlastima kako bi se ti problemi rešili. Važnost ovog pitanja se ne može dovoljno naglasiti”.
Pročitajte OVDE sramnu izjavu američkog generala koji je optužio Rusiju da stvara tenzije na Balkanu.
Izvor: Glas Amerike
