Piše: Milenko Vasović
Najbezobraznijom odredbom zakona koja je ikada sročena u Srbiji predviđa se da poslodavac ne mora da ima nijednog zaposlenog već da sve radnike može da iznajmi preko agencija za zapošljavanje. Da ih uzme na lizing kao što se uzima mašina.
Problemi u najavi, jer pravno se priprema teren za prevaru. Cvetaće firme za jedan posao, za jedan dan. A gde drugo nego u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope. Narod koji živi u nemaštini prihvatiće svaku vrstu zaposlenja pa i ovu. Čim nastanu problemi poslodavci i agencije će da sluđuju raju prebacivanjem krivice na onog drugog.
Tako će agencije biti neka vrsta sabirnog centra za sve one koji nemaju drugu mogućnost da dođu do posla. I sigurno je da će radnici imati manje plate jer između njih i poslodavca postoji posrednik. A posrednik neće raditi za lepe oči nego za lepe pare koje će ovako ili onako uzimati iz džepova najamnika.
Neće više biti ni sindikata, ni štrajka. Jer ako vas poslodavac mobinguje, gura u pelene, zakida, tera na neplaćeni prekovremeni rad, vi možete da štrajkujete – ali u agenciji koja vas je zaposlila. Ne kod tog poslodavca. On će dok vi štrajkujete uzeti „robove“ od druge agencije. Znači i sindikat i štrajk postaju besmisleni.
Evo vam još bezobrazluka umotanog u zakonski predlog. Na papiru je predviđeno da iznajmljeni radnik mora imati iste uslove rada kao i onaj koji je direktno zaposlen kod poslodavca. Ali poslodavac može da iznajmi kompletno (100 odsto) ljudstvo, što će reći da položaj „roba“ nema sa čim da se upoređuje.
Zamislite građevinca koji radi na lizing. Koja će agencija da ga drži na plati u decembru, januaru… na mrazevima. Znači otkaz, pa dođi u aprilu. Nesigurnost je osnovna poruka ovog zakonskog predloga. Iznajmljeni radnik danas jeste zaposlen, sutra već nije. Ko će takvom, na primer, da da kredit za stan, kako će taj nesrećnik(ca) da planira porodicu. A čemu tek da se nada njegovo potomstvo. Nadničari rađaju nadničare, tako se nekad na selu govorilo.
A kako je u Evropi? Pa recimo u Nemačkoj je angažovanje radnika preko agencija dva, tri odsto, a na proseku Evrope još manje. Šta je ovde zanimljivo, sindikati u Srbiji su od Vlade tražili da procenat angažovanih preko agencije u jednoj firmi može biti najviše 10 odsto. I takav njihov široki zahtev je ignorisan. Zbog čega, po čijem predlog, u čijem interesu.
Mali je ovo prostor da analiziramo šta će biti kada preko agencija bude angažovano nekoliko stotina hiljada obespravljenih ljudi. Zatim, koliko će državni fondovi imati smanjene prilive, koliko će obespravljenih pobeći iz Srbije i sl.
Ovo naopako rešenje nema logično objašnjenje sem da su resorni ministar i premijerka bili odsutni kada je Vlada usvojila robovlasnički predlog. Sindikati znaju šta im je činiti.
Pročitajte OVDE šta je to morbidno u Guči.
Izvor: bizlife. rs
