Doduše, možda ne jedina, ali sasvim sigurno njen najveći deo, s obzirom da je SRS stranka koja bi, prema aktuelnim istraživanjima, prešla izborni cenzus.

Ako deo opozicije ne izađe na izbore, a ti izbori, ipak, budu proglašeni legitimnim i proizvedu legitiman parlament slika radiklizovane skupštine mogla bi da postane svakodnevnica u Srbiji.

Drugačije rečeno, ako skupštinsku većinu i nakon narednih izbora budu činile stranke koje su i sada na vlasti, hipotetički, Srbija bi dobila parlament bez stranaka koje se deklarišu kao građanske.

Bio bi to parlamet koji i previše naginje na desno, čak i do ekstrema, a u najkraćem slike iz skupštine mogle bi biti samo još drastičnije od ovih koje gledamo poslednjih meseci kada deo demokratske i proevropski orjentisane opozicije bojkotuje rad parlameta.

- Jasno je da na izbore, pored stranaka vladajuće koalicije, izlazi SRS koja u aktuelnom kontekstu (kao i često kroz svoju istoriju) više služi kao opozicija opoziciji, nego vladi. Taj stav će verovatno zauzeti i minorne stranke i pokreti sa manje ili više izraženim vezama ka SNS, kao što su Zavetnici, Srpska desnica i ostala vesela družina. Slično važi i za veće partije nacionalnih manjina, koje u aktuelnom političkom sistemu svoje preživljavanje i ostvarivanje (manjinskih) interesa nužno traže isključivo kroz učešće ili podršku vladajućim koalicijama, pa za njih bojkot nije opcija - piše Dejan Bursać iz Institutu za političke studije za portal Talas.rs.

Upravo ovo je stvar na koju moraju da računaju oni koji, zagovarajući bojkot, nisu razmišljali o ovom aspektu priče.

Ukoliko scenario definitivno bude bojkot, što bi prema najavama trebalo da se zna na jesen, i još ako on bude neuspešan, aktuelne građanske stranke dobiće svoje "zamenike" u poslaničkim klupama, oličene u mahom desno orijentisanim strankama. Radikali tu nisu jedini, ali su među najvećima.

"Desni" parlament

Kako objašnjava izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, ako bojkota bude, on će za posledicu imati ozbiljno prekomponovanje političke scene. Očekivano, biće i "profitera", ali i onih koji će pretrpeti gubitke. To mogu, pojašnjava on, "da budu oni koji zagovaraju bojkot a on ne uspe, ali i oni koji ga ne podržavaju, ali naprave loš rezultat".

- Ako se desi da, recimo, izbore bojkotuju samo stranke okupljene oko SzS, ne treba isključiti mogućnost da SRS, PSG, SPAS Aleksandra Šapića i DSS budu neka nova opozicija u parlamentu, jer su po svim istraživanjima svi oni oko cenzusa. Sa druge strane, ako se PSG ipak priključi Savezu i podrži bojkot, onda bismo imali situaciju da, pored vladajuće koalicije i stranaka koje je čine, u poslaničke klupe uđu radikali, DSS i SPAS, pa bismo u tom slučaju dobili parlament desnog centra, pa i ozbiljnom desnom orjentacijom - pojašnjava Klačar.

Ova situacija bi, kaže, za opoziciju mogla da bude jedna sasvim nova realnost, koja će neke od partija potpuno izbaciti iz političke utakmice, neke zadržati, ali i uvesti neke sasvim nove.

- To, međutim, može biti i problem za društvo u celini, jer bi sve to moglo da se desi u momentu kada se očekuje rešenje kosovskog problema. Sa takvim sastavom parlamenta mogućnost da se on reši se umanjuje. Takođe, u obzir treba uzeti i evropsku orjentaciju, jer je reč o strankama koje su anti EU orjentisane, a upravo je približavanje EU nešto što nas takođe u perspektivi očekuje. Sve to ne bi bilo zgodno ni za vladajuću većinu, jer bi imala problem sa podrškom za ta važna pitanja - priča Klačar.

Mač sa dve oštrice

Kaže i da bi u slučaju ovakvog scenarija štetu u parlamentu ne bi bilo predstavnika druge, građanske, demokratske opcije, koja u Srbiji nije mala.

- Oni neće imati svoje predstavnike, a to je generator za nezadovoljstvo. Sužen bi bio i "ventil" za te nezadovoljne, jer gde će se onda to nezadovoljstvo artikulisati ako nema institucionalnog nivoa, a to parlament - ističe on.

Sa druge strane, kaže, ako pak bojkot bude uspešan, opozicija može da bude mirna.

- Sve ovo je međutim pod znakom pitanja, jer su detalji oko bojkota još uvek nepoznanica - zaključuje on.

Inače, u slučaju manje izlaznosti (bojkota), svim strankama koje pretenduju na poslaničke klupe, biće potreban manji broj glasova za cenzus, pa bi to mogao da bude "plus" upravo za ove stranke koje se "vrte" oko cenzusa.

Ko nije za bojkot?

Govoreći o bojkotu, Bursać navodi da stranke koje učestvuju u njemu imaju šansu da postanu deo bloka koji se nameće kao glavna opozicija Vučiću i "stanu u red" za vlast kada on padne.

- To je logika stranaka SzS, koje u ovom trenutku uglavnom retorički čvrsto stoje na liniji bojkota. Za bojkot su i DJB i Nova Srbija, iako je njihov domet trenutno veoma upitan. Neslaganje očigledno postoji unutar jednog krila DS, a ono je zasnovano na potpuno racionalnoj računici - piše on, i navodi da bi iz perspektive opozicione stranke zaista moglo da se izgubi sve ako bojkot ne uspe.

To se odnosi i na finansije, prisustvo u javnosti i medijima, učešća u vlasti i odlučivanje na lokalu, prilike za zapošljavanje članstva... Upravo to može da bude motiv za nove - stare stranke da se profilišu i okupe glasače.

- Zbog toga bojkot nije opcija za najavljenu koaliciju SPAS i DSS, a verovatno zbog toga svoje opcije otvorenim drži i PSG. Isto važi i za Novu stranku. Čini se da deo ovih aktera čeka da vidi reakcije i prve efekte kampanje SzS za bojkot. Ostaje dilema šta je logika manjih stranaka koje su protiv bojkota, poput LDP, budući da se zbog skromne podrške i infrastrukture ne mogu nadati ulasku u parlament, a i koalicioni potencijal im je nizak - piše on.

Protiv bojkota je i LSV ali, kako navodi Bursać, "njima baza podrške u pokrajini nalaže učešće na vojvođanskim izborima, ali je upitno s kim bi oni mogli u koaliciju na republičkim, pošto se samostalno ne mogu nadati prelasku cenzusa".

Šta će male stranke?

Iako ne igraju na visoko, a odluče se za bojkot, male lokalne stranke i pokreti u pitanje dovode svoju egzistenciju, poput "Zdrave Srbije" Milana Stamatovića, Građanskog fronta, Inicijative "Ne davimo Beograd", i ostalim manjim pokretima po Srbiji, od kojih se mnogi bave isključivo lokalnim temama.

- Mnoge stranke imaju potpuno racionalnu računicu protiv bojkota. Međutim, postavlja se pitanje koliko one mogu postići na izborima. Neke praktično ne postoje van glavnog grada (SPAS) ili nisu prepoznatljive široj javnosti (PSG), dok druge više nemaju infrastrukturu (LDP ili DSS) ni koalicioni potencijal (LSV), tako da se može desiti da posle proleća 2020. završimo sa parlamentom u kome će jedina "opozicija" biti SRS - zaključak je teksta na Talas.rs.

Zločinac Haradinaj sa bratom u Dečanima ispalio najmanje 1.000 metaka! Taj snimak pogledajte OVDE.

Izvor: Blic