Pozadina cele priče zapravo je bila Đukanovićeva odluka da po nalogu iz Vašingtona krene u proces pristupanja Crne Gore NATO. Jedan od uslova bila je i eliminacija ruskog kapitala iz Crne Gore, a upliv albansko-turskog. Kako su Rusi do 2008. godine ulagali ogromne sume, za njihov kapital na Crnogorskom primorju borili su se sa jedne strane Svetozar Marović, kao neprikosnoveni vladar Budve u to vreme, i sa druge strane Milo Đukanović, koji je upliv novca iz Rusije u ostale delove Crne Gore kontrolisao preko Milana Roćena, ambasadora Crne Gore u Rusiji. O tome svedoče i tajni snimci koji su se pojavili poslednjih meseci i u kojima se čuju kombinacije koje je Roćen u ime Đukanovića realizovao sa Rusima.
S obzirom na to da je novac samo pristizao, nikome nije smetalo da uloge budu podeljene. No kada je Milo uvideo da je njegov sledeći i obavezni zadatak da Crnu Goru uvede u NATO, on je rešio da se reši Rusa, a za sve to našao je i odgovarajućeg krivca - Marovića.
Na tajnom sastanku Veselina Veljovića, šefa policije, Duška Markovića, bivšeg šefa svih tajnih službi, i tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, predsednika partije i sadašnjeg predsednika Crne Gore, dogovoreno je da se uđe u sistematski rat protiv Svetozara Marovića kako bi se odobrovoljili Amerikanci. Svetozar je preko svojih veza ubrzo saznao za Milov plan, pa se pojačano suprotstavio dolasku Albanaca na Crnogorsko primorje. Marović je pojačavao prisustvo ruskog kapitala, a u jednom trenutku svi projekti su se radili u korist Rusa ili za njih. Marović je pogrešno verovao da će ga količina i snaga ruskog kapitala zaštititi od namere da Rusi budu proterani i zamenjeni Albancima. Marović, kao prijatelj mitropolita Amfilohija, posebno je odbijao upliv albanskog i turskog kapitala jer je znao i da je sledeći korak donošenje novog zakona o verskim zajednicama i proterivanje SPC iz Crne Gore.
Ovih dana se potvrđuju ovi navodi, jer Đukanović pokušava da preotme svu imovinu Mitropolije crnogorsko-primorske. Lažno tvrdi da je namera države da se zaštite verski objekti kao spomenici kulture, a iza te zavese se krije namera da se ogromna imovina SPC rasproda upravo Albancima i da se tako stvori balans uticaja i oslabi poslednji jak srpski i proruski uticaj u Crnoj Gori.
Kada je Đukanović uvideo da Marović ne želi da mu pruži podršku u dovođenju Albanaca i Turaka, odlučio je da ga u saradnji s Amerikancima eliminiše iz cele priče, pakujući mu aferu „Zavala“ i uništavajući sve ruske projekte, poput „Top Hila“ i akva parka, koji i danas postoje, ali se nalaze pretežno u rukama turskih, albanskih i ukrajinskih kapitalista.
- Svetozar je i posle toga tvrdoglavo odbijao da se rusko-srpski kapital zameni albansko-turskim, a pritisak iz Podgorice je bio toliko jak, jer se stvorila vrlo kompleksna sprega političko- ekonomsko-vojnog interesa, da su ga na kraju slomili. Maroviću je preko partijskih kanala rečeno da se povuče, što je on odbio, a onda su počela hapšenja - kaže izvor „Alo!“.
- Prvo su uhapsili njegovog brata, zatim sina, ćerku, a vođeni su i otvoreni postupci protiv njegove žene. Već 2010. godine, kompletno rukovodstvo opštine Budve koje je predvodio Marović je uhapšeno i time je poslata jasna poruka da je to upravo zbog ruskog kapitala, a Rusi su okrivljeni za ogromnu korupciju. Predmet je u tužilaštvu otvoreno nadzirao čovek iz američke ambasade - otkriva sagovornik „Alo!“.
- Svetozar je kasno shvatio da je uništavanje njegove porodice pokrenuto sa samog crnogorskog vrha s alibijem da se ulazi u NATO, a zapravo je pravi razlog bio zamena kapitala i preuzimanje Budve. Albanci su posle „proterivanja“ Marovića dobili zeleno svetlo za ulazak na Crnogorsko primorje, a vlasnici Zavale i Duklija, koji su bili ruski milijarderi, zamenjeni su Amerikancima, potpomognutim kooperantima iz Albanije i Turske - kaže izvor „Alo!“.
Kolinda poručila da hoće da vrati Hrvatsku u devedesete! Više o tome OVDE.
Izvor: Alo