Nekadašnji potpredsednik Đinđićeve vlade tvrdi da su tri ključne stvari dovele do toga da srpski premijer bude ubijen ispred zgrade Vlade:
- Zoran je bio pun znanja i energije, vrhunski motivisan i spreman za progresivne promene, uporan i hrabar, spreman na samožrtvovanje, ali nije štedeo ni saradnike. Nažalost, nije imao dovoljno iskustva da odabere kvalitetne i časne saradnike, i to ga je, pored ostalog, stajalo glave. Pitao me šta mislim o KiM, rekao sam mu: "Zorane, KiM je Kumanovskim sporazumom, a posebno vojno-tehničkim delom, na ivici potpunog gubitka u ovakvom međunarodnom odnosu snaga prema SRJ, odnosno Srbiji. No, ko god iz politike digne ruke od KiM, neka ne računa na opstanak na bilo kojoj izbornoj funkciji. Đinđić se složio i krenuo je da od međunarodnih snaga traži podršku za spasavanje KiM. Time je počeo da gubi naklonost vodećih država Zapada. Neke mračne snage međunarodne zajednice uz oslonac na političke protivnike Đinđića u sprezi sa zastrašenim pojedincima iz "Crvenih beretki" zbog pretnje iz Haškog tribunala izvršile su atentat na njega.
Da se vratimo na početak, jedan ste od glavnih organizatora 5. oktobra, ali se vaše zasluge pripisuju drugima?
- Važno je da je 5. oktobar postigao cilj, odbranio biračku volju građana SRJ, a kolika je i čija je to zasluga, nije bitno. To će pre ili kasnije utvrditi istorija.
Kako je izgledalo hapšenje Miloševića? Šta se dešavalo iza kulisa, s kim se pregovaralo?
- Većina pripadnika DOS, kao i ja, bili su za smenu okosnice ostatka Miloševićevog režima, šefa DB Srbije Radeta Markovića i načelnika generalštaba VJ Nebojšu Pavkovića, Koštunica to nije dozvoljavao pod plaštom nećemo dozvoliti nikakvu odmazdu, to je iskomplikovalo pristup Miloševiću. Znali su da sam ja protiv hapšenja Miloševića, pa su sve oko toga tajili od mene. Jedino me je Dušan Mihajlović zamolio da dođem kod njega u MUP, on je tada bio ministar policije.
Legiju sam video u Mihajlovićevom kabinetu. Sedi opušteno, da ne kažem nepristojno, na trosedu
O čemu ste razgovarali?
- Odazvao sam se, otišli smo u njegov kabinet, kad tamo sedi Legija. Opušteno, da ne kažem nepristojno, na trosedu. Zamolim Mihajlovića da izađemo u drugu prostoriju i on pristaje. Pitam ga: "Šta će ti on ovde", a Mihajlović kaže: "On će uhapsiti Miloševića. Kako je Milošević bio u objektu koji je pod kontrolom Vojske, trebalo bi ti da mu daš neke informacije u uputstva".
Jeste li mu pomogli?
- Uz sve poštovanje Mihajlovića, nisam pristao da dalje kontaktiram sa Legijom i nisam bio uključen ni po kom osnovu u hapšenje Miloševića. Kako su tenzije oko hapšenja narasle, zvao me je Koštunica i zamolio da ga informišem o stanju u Užičkoj 15, jer ja sigurno znam šta se dešava. S obzirom na to da je general Bojović, nekada moj potčinjeni, inače častan čovek i oficir, u to vreme bio ađutant Miloševića, a pre toga komandant gardijske brigade, koja je obezbeđivala Miloševića i u vreme hapšenja, nazvao sam ga i zamolio da učini sve kako bi sprečio krvoproliće. Pretila je opasnost da se "Crvene beretke" sa Legijom na čelu sukobe sa pripadnicima Vojske koji obezbeđuju vojni objekat u kojem se tada nalazio Milošević. Hvala mu, poslušao me je.
Ipak je uloga Milorada Ulemeka bila važna u petooktobarskim promenama?
- Ražnatović se nametnuo DB i MUP Srbije kao veliki patriota i heroj srpskog naroda, a u stvari bio je eksploatator ratnog plena, što ne treba dokazivati. Javnost zna šta je posedovao od materijalnih dobara i kakvu je lažnu reputaciju stekao. Za to nije on kriv, već oni koji su mu to omogućili, a omogućili su mu oni koji su od toga imali koristi. On, stvoren od nesposobnih državnih činovnika, stvorio je mnoge poput sebe, pa i Legiju, koji ga nije prevazišao u bogaćenju, ali jeste u zločinima protiv svog naroda. Nažalost, Legiju su neki iz DOS, opet pod pokroviteljstvom Miloševićevih relikta vlasti, u ovom slučaju Radeta Markovića i nekih čelnika DOS, angažovali u toku 5. oktobra, a i kasnije za slične stvari, za koje ga je angažovao i Miloševićev režim.
Pokušali ste da sprečite formiranje "Beretki". Iz kojih razloga?
- Kad sam primio dužnost NGŠ VJ, znao sam da sam poremetio krilaticu Miloševićeve kamarile, koja se odnosila na stvaranje srpske nove Vojske, a glasi: "Plavo gore, plavo dole". To znači da će iz JNA ostati ratno vazduhoplovstvo, dok će kopnene snage biti pripadnici MUP. Sa udarnim snagama, Ražnatovićevim i Legijinim jurišnicima. Kad je sprečena mogućnost realizacije dela pomenute krilatice, njeni zagovornici ne odustaju od zamisli, pa ubeđuju Miloševića da je potrebna jedinica pod komandom Državne bezbednosti Srbije za specijalne zadatke koje ne može izvršiti VJ jer su van SRJ, a ni MUP jer za to nije sposoban. Rekao sam Miloševiću da to nije po zakonu, da je to što se stvara velika opasnost za sve, pa i tvorce, čak i one koji to iz vrha države dozvoljavaju. Milošević me na upita da li ću ja slati vojnike VJ u RSK i RS da rešavaju specijalne zadatke. Kažem mu: "Ne bez odluke Skupštine SRJ i odluke VSO", jer otkud meni pravo da mladiće na služenju vojnog roka šaljem u drugu državu, šta da kažem njihovim roditeljima ako budu ranjeni ili izgube život. Milošević mi na to odgovori: "Eto, Momo, zato stvaramo 'Crvene beretke'".
Bile su vam dostupne informacije o njihovom delovanuju na ratištu. Jeste li Miloševiću skrenuli pažnju na to?
- Znajući šta su radili arkanovci i Legijini ljudi u RS i RSK, rekao sam mu da je glavno njihovo angažovanje van SRJ ratni plen, da je to njihov zlatni rudnik, ali da, kad nestane taj van SRJ, tražiće ga u SRJ, pa će na kraju njihove žrtve biti pokrovitelji i čelni ljudi države kojih su ih stvorili. Nažalost, bilo je tako, ko je ispratio u Hag Slobodana Miloševića, ko je kasnije eliminisao iz života Zorana Đinđića? Eto, zašto sam ja bio protiv stvaranja "Crvenih beretki'. Razgovore nisam hteo da vodim sa nelegalnim pripadnicima oružanih snaga koje je iz neznanja i naivnosti prihvatio DOS i eto vam povoda zbog kojeg me trebalo eliminisati iz Đinđićeve vlade, kako bi Đinđić nakon godinu dana bio eliminisan iz života.
Treba znati da starešina u Vojsci, a posebno general, donošenjem odluke i izdavanjem komandi ima vlast nad ljudskim životima veću od bilo koje druge profesije. Ja sam dogurao do najviše funkcije u Vojsci jer sam u donošenju odluke, posebno u ratu, maksimalno brinuo o životima svojih potčinjenih, najvećeg bogatstva našeg naroda, i srećan sam što sam iz zenice ustaškog oka Zadra sa saradnicima izvukao sve svoje potčinjene, njih nekoliko hiljada, što sam iz druge zenice ustaškog oka, opet sa umnim saradnicima, spasao nekoliko stotina opkoljenih vojnika JNA iz Čapljine. Nažalost, neke moje kolege po profesiji, a posebno u jedinicama a la "Crvene beretke", a i državnici o tome nisu vodili računa jer su, okupirani svojim interesima, žrtvovali živote vojnika koji su bili cvet mladosti.
Šta biste rekli o Koštunici?
- Sa Koštunicom sam sarađivao dobro do izbora za predsednika SRJ, a potom s vremena na vreme. On je to radio preko saradnika, a meni nije odgovaralo posredovanje nekompetentnih ljudi. Tražio sam da mi bude svedok u toku odbrane u Hagu jer je imao izvanredne uslove da bude najkvalitetniji svedok moje odbrane: doktor je pravnih nauka, bio je predsednik SRJ i zna šta je VJ jer mu je bila podređena, zna odnose sa RS i Vojskom RS, ali nije prihvatio. To me je iznenadilo jer za vreme njegovog mandata dobrovoljno sam otišao u Hag da bih smanjio presiju Međunarodne zajednice prema Srbiji, jer su se Karadžić, Mladić i Hadžić sve tri "krupne ribe" krile na prostoru Srbije. Optužena je "najkrupnija riba" posle Miloševića, pa ako se ona isporuči Hagu, ublažiće se taj pritisak. Na toj odluci dobrovoljnog odlaska bio je i on i kompletan državni vrh zahvalan, ali pomoć u odbrani je izostala.
Pročitajte OVDE ko je rekao Perišiću da je Krajina neodbranjiva.
Izvor: Srpski Telegraf
