Ovaj put su avioni MiG-31K dejstvovali u tandemu sa lovcima pete generacije Su-57, koji su davali lovačku zaštitu operativno-taktičkim i jurišnim bombarderima prilikom njihovog udara po zemljaskim ciljevima uslovnog neprijatelja. Dakle, široj publici su ponovo prikazana dva aviona MiG-31K sa raketama „Kinžal“ koje je ovaj put pokrivala lovačka avijacija (avion Su-57), što treba da predstavlja osnovnu taktičku minijaturu prilikom upotrebe perspektivnog vazduhoplovnog hiperzvučnog naoružanja.
Usijali su se foto-aparati i video kamere brojnih stranih vojnih atašea i eksperata, koji su sa velikom pažnjom posmatrali prelet „strašnog“ ruskog oružja.
Realne procene govore da se ova raketa nalazi u operativnom stanju, i da su prilično tačne procene njenih brzinskih kvaliteta koji govore da „Kinžal“ može da leti 10h brže od zvuka. Ovo je potvrđeno na poslednjim opitima prilikom čega su testirane letno-tehničke karakteristike rakete. U ovom momentu raketa „Kinžal“ će dobiti mogućnost da se nakači i na ostale leteće platforme, a ne samo na MiG-31K. Testiranja ove rakete se realizuju na supersoničnim bombarderima velikog doleta Tu-22M3, koja su prošle godine održanja na ruskom Dalekom Istoku-prenosi internet portal svpressa.ru.
Ruski konstruktori su zbog svojih brzinskih kvaliteta, uzeli MiG-31 za osnovnu platformu kada je u pitanju raketa „Kinžal“ (verzija MiG-31K). Međutim, ovaj avion može da nosi svega jednu raketu, tako da je za izvođenje plotunskog udara po velikom broju neprijateljaskih ciljeva neophodna veća platforma. Ruski konstruktori su pronašli idelno zamensko rešenje u supersoničnom bombarderu Tu-22M3.
Za vreme SSSR ukupno je proizvedeno oko 500 ovih aviona. Poslednji primerak je kompletiran 1993.godine. Međutim, zbog teške finansijske krize koja je usledila usled kolapsa Sovjetskog Saveza, i nemogućnosti Ministarstva odbrane da pronađe novac za ovaj avion, isti je postavljen na spomenik u krugu Kazanjske vazduhoplovne fabrike.
Naravno, danas se količina bombardera Tu-22M3 radikalno smanjila u odnosu na zlatna vreme SSSR-a. U jedinicama Vazdušno-kosmičkih snaga operativno je oko 60 letelica ovog tipa. U ovom momentu su za ove avione razvijeni napredni paketi modernizacije, a za pretpostaviti je da će svi biti unapređeni na novi standard. Najverovatnije će nova modernizacija obuhvatiti i mogućnost integracije hiperzvučnih raketa „Kinžal“.Posebno je interensantna njegova najnovija modernizacija Tu-22M3M kod koje je radikalno obnovljen ceo avion, sa obimnim unapređenjima kada je u pitanju napadno-navigacijski kompleks letelice i sl. Prvi let aviona Tu-22M3M je realizovan u avgustu prošle godine.
Šta u stvari predstavlja raketa „Kinžal“, o kojoj u poslednje vreme bruje zapadni mediji i njihovi vojni eksperti? Raketu-munju, koju je nemoguće oboriti usled njene izrazito visoke trajektorije leta i manevarskih sposobnosti prilikom „pikiranja“ na cilj? Da li je to samo propaganda Kremlja, iza koje stoji jedno veliko ništa?
Eksperti smatraju da je raketa „Kinžal“ u stvari duboka modernizacija rakete klase „zemlja-zemlja“ koju upotrebljava operativno-taktički raketni kompleks „Iskander-M“. Prema njihovim procenama ruski konstruktori su izvršili prenamenu ove rakete za upotrebu sa vazdušne platforme. Ove procene najverovatnije nisu daleko od istine.
Jedna od fundamentalnih karakteristika rakete „Kinžal“ je visina prilikom njenog lansiranja, koja ne bi trebala da bude niža od 12,000 metara. Tom prilikom leteća platforma mora da se kreće brzinom većom od 2,000 km/čas (idealno 3,000+ km/č) radi postizanja optimalnih uslova za startovanje glavnog motora koji je omogućava vrtoglavo ubrzanje kretanja. Upravo za ovakvu funkciju rakete-nosača odabran je MiG-31K koji na velikim visinama može da dostigne brzinu od 3,400 km/čas. Međutim, glavni problem ove platforme je nosivost, tačnije on je u stanju da ponese samo jednu raketu „Kinžal“, što je u sukobu visokog intenziteta nedovoljan broj.
Upravo iz ovog razloga ruski konsruktori su morali da nađu dovoljno kvalitetno rešenje koje će zadovoljiti brzinu i povećanu nosivost aviona. Odabran je supersonični bombarder Tu-22M3M koji ima sposobnost da u stratosferu podigne grupu od 4-8 raketa „Kinžal“ (2 aviona Tu-22M3 mogu da zamene celu eksadrilu MiG-31K). Sa maksimalnim dometom rakete koji iznosi 2000 km (tako je barem obelodanjeno) grupa ovih aviona može da projektuje masivan raketni udar na velikoj površini. Ono što je od izuzetne važnosti je činjenica da avio-platforma koja lansira rakete prilikom svog dejstva, uopšte ne ulazi u zonu radarskog pokrivanja od strane neprijatelja. Pri tom, zahvaljujući izuzetnim letno-tehničkim karakteristikama rakete, ona bez ikakvih problema penetrira prostor koji je pokriven neprijateljskim sistemima protivraketne odbrane.
Hiperzvučna raketa „Kinžal“ je još 1.decembra 2017.godine postavljena na opitno-bojevo dežurstvo na aerodrome koji se nalaze u zoni odgovornosti Južnog vojnog okruga. Zašto baš tu? Jednostavno zato, što u Siriji i dalje besni rat. Američka 6 flota je aktivni učesnik ovog rata. Ruska armija pomoću dalekometnih hiperzvučnih raketa „Kinžal“ predstavlja ogromnu opasnost po američke ratne brodove koji se nalaze u dometu ruskih aviona baziranih na krimskim i kubanjskim vojnim aerodromima. Sa ovim raketama se može izvesti i veoma efektivan udar po brodovima poput nosača aviona, koji slove za najzaštićenije pomorske objekte na svetu.
Istina, za sada nije registrovano testiranje ovih raketa po površinskom ciljevima na vodi u akvatoriji Crnog i Sredozemnog mora. Međutim, nije isključeno da je „Kinžal“ primenjen u Siriji gde je upotrebljen po pozicijama radikalnih terorista.
Treba napomenuti da je namena modernizovane verzije lovca-presretača MiG-31K, koji inače nosi raketu „Kinžal“ detekcija i uništavanje balističkih i krstarećih raketa, različitih vazduhoplovnih aparata u rasponu od bespilotnih letelica pa do satelita koji se kreću po niskoj zemljinoj orbiti. On je sposoban da se uspešno konfrontira i sa američkim lovcima pete generacije F-22 i F-35. Modernizvovani lovac-presretač može da na daljini od 280km, otkrije i napadne vazdušne ciljeve koji se kreću 5h brže od zvuka, zahvaljujući moćnom radaru sa faziranom rešetkom, koji je unikatan po svojim borbenim sposobnostima.
Ovaj presretač može da nosi 9,000 kilograma ubojnog tereta. U njegov arsenal ulaze različiti tipovi vazduhoplovne municije, uključujući rakete velikog dometa, sa kojim pilot može samostalno da nanosi udar bez dopunske asistencije koja se oslanja na spoljne izvora informacija. Zahvaljajući velikom dometu svog radara MiG-31 se u taktičkom smislu može upotrebiti i kao vazdušni komandni punkt.
Još jedan potencijalni nosač raketa „Kinžal“ je supersonični bombader Tu-22M3M. Nije nimalo slučajno da su američki vojni eksperti ponovo počeli o njemu stalno da „zvocaju“ – gde se posebno izdvaja internet portal The National Interest koji ga klasifikuje kao izuzetno veliku opasnost po strategijske potencijale američke ratne mornarice (čitaj: nosače aviona na atomski pogon).
Treba napomenuti da je modernizovana ruska „tuška“ (Tu-22M3M) dobila tri savremene protivbrodske rakete H-32. Radi se o krstarećim raketama vazdušnog baziranja klase „vazduh-zemlja/vazduh-more“ efektivnog dometa 600-1000km. Ova raketa na svojoj putanji može da dostigne brzinu od 5,000 km/čas, što u tehničkom smislu obezbeđuje uslove koji su više nego dovoljni za probijanje američkog protivraketnog sistem Aegis, koji je instaliran na ratnim brodovima. H-32 prilikom svog leta dostiže visinu od 40 hiljada metara. U neposrednoj blizini od cilja ova raketa se praktično „okomito“ obrušava na brod, što je u zbiru sa njenom brzinom, čini nezaustavljivim letećim objektom.
Možda bi američka komanda mogla nekako da amortizuje ovu priču kroz dodatno ulaganje ogromnih finansijskih sredstava u dalju modernizaciju PRO sistema Aegis. Međutim, prava noćna mora iz koje u dogledno vreme nema izlaza, jeste mogućnost integracije četiri rakete „Kinžal“ na modernizovane bombardere čija brzina dostiže gotovo 12,000 km/čas. Naime, VKS planiraju da do kraja 2020.godine (realno ovaj rok treba vezati za kraj 2021. godine) moderniziju na najnapredniji standard oko 30 letelica Tu-22M3. Pošto se radi o temeljnoj modernizaciji koja uključuje reparaciju praktično celog aviona, njegov životni vek bi bio produžen čak do 2060.godine.
U celini gledano, pojava ovakvih letelica u vazduhoplovnim jedinicama ruske armije može kardinalno da izmeni odnos snaga na bojnom polju. Ovo se posebno odnosi na probleme vezane za Vojsku SAD koja dugi niz godina uopšte nije obraćala pažnju na modernizaciju svojih protivraketnih kapaciteta razmeštenih na brodovima RM, a koji u ovom momentu nemaju ni promil šanse u potencijalnom sukobu sa raketama „Kinžal“.
Ameri dobili pretnju od najmoćnije alijanse na svetu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: bog-rata.com
