- Ne mislim da je to politički ili moralno neprijatnije od odvajanja Kosova od Srbije, što je takođe bilo prekrajanje granica duž etničkih linija. Veoma je teško za Kosovo da krene napred i funkcioniše kao demokratska zemlja kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi - smatra Kapčan, koji je bio direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame.

On dodaje da bi na kraju tog procesa Srbija morala da prizna Kosovo.

- Srbija treba da se otrgne prošlosti i sklonosti ka istorijskim žalopojkama. Zbog toga smatram da razmena teritorija treba da bude na pregovaračkom stolu. Ako pripajanje severa Kosova pruža srpskoj vladi i narodu osećanje da su "sačuvali obraz" u dovoljnoj meri da bi priznali nezavisnost Kosova, onda smatram da se to mora učiniti jer je to korak napred ka dugotrajnoj stabilnosti i miru na Balkanskom poluostrvu - kaže Kapčan za RSE.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Kapčan kaže da je u nekim trenucima tokom razgovora Aleksandra Vučića i Hašima Tačija bilo je znakova napretka, pre svega o razmeni teritorija tako što bi se deo severnog Kosova pripojio Srbiji u zamenu za deo Preševeske doline. Međutim, ta ideja je potisnuta delimično zbog protivljenja doskorašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, zatim Nemačke i drugih evropskih centara.

- Sada, u situaciji kada nema pomaka, odnosno "vetra u jedra", zbog reakcije Srbije na carine koje je uvelo Kosovo, smatram da razmena teritorija treba da bude na stolu. Naime, ako može da otvori put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, uprkos izvesnog rizika po region zbog insistiranja drugih za prekrajanjem granica po etničkim linijama, onda ovaj predlog pruža u najmanju ruku jednu opciju više za izlazak iz ćorsokaka - naveo je Kapčan, uz opasku da bi to iziskivalo pristanak građana Srbije i Kosova, "a to nije izvesno, pre svega sa kosovske strane".

"Kosovo je de fakto nezavisno"

Ipak, kako kaže, EU i SAD treba da nastave da insistiraju na nastavku pregovora Beograda i Prištine, jer je normalizacija odnosa nužna, a Kosovo koje je de facto nezavisno, treba da to postane i de jure, da bi se ostvario dugotrajni mir na Balkanskom poluostrvu.

Na pitanje RSE, kako je moguće da Srbija i Kosovo razmene delove teritorija a da to ne zapali ceo region, Kapčan kaže da smatra da ovo pitanje treba da bude na pregovaračkom stolu.

- Ne mislim da je to politički ili moralno neprijatnije nego što je odvajanje Kosova od Srbije, što je takođe bilo prekrajanje granica duž etničkih linija. Ako je moguće postići trajno rešenje za odnose Kosova i Srbije kao posledica razmene teritorija, ja bih to podržao iz pragmatičnih razloga. Veoma je teško za Kosovo da krene napred i funkcioniše kao demokratska zemlja kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi. Severno Kosovo i dalje ima snažne veze sa Srbijom. Većina Srba koji žive u toj regiji ne smatra da treba da ostanu unutar Kosova - priča on.

Prema njegovim rečima, rizik od lančane reakcije verovatno postoji. Ipak, kako kaže, "pozitivan efekat normalizacije odnosa između Srbije i Kosova nalaže da se krene napred bez obzira na moguće rizike koje takvo rešenje može da izazove u BiH i možda u Makedoniji zbog tenzija između Makedonaca i Albanaca, kao posledica razmene teritorija".

On navodi i da "nema sumnje da bi u slučaju razmene teritorija između Srbije i Kosova, pojedinci u Republici Srpskoj, pre svega Milorad Dodik, pokušali da to iskoriste kao izgovor za prekrajanje granica duž etničkih linija".

- Međutim, u slučaju Kosova i Srbije, to tolerisanje odstupanja od standardnih normi doprinelo bi većoj stabilnosti. U slučaju BiH, otcepljenje Republike Srpske bi imalo destabilizirajući efekat. Zbog toga međunarodna zajednica treba odlučno da se suprotstavi toj opciji - navodi američki profesor.

Angažovanje SAD

Kapčan kaže i da nije siguran da postoji jasan stav američke administracije kada je reč o razmeni teritorija. Navodi i da ima onih koji bi podržali tu ideju, odnosno onu oko koje se Beograd i Priština saglase, pa makar to bila i ova, dok sa druge strane "mnoge američke diplomate protive se tom rešenju".

- Istovremeno, smatram da ako se ukinu carine i počne dijalog između gospode Tačija i Vučića, SAD bi se moglo direktnije uključiti u nastojanju da se postigne sporazum. Činjenica da je Bolton u jednom trenutku iskazao potencijalnu podršku razmeni teritorija, nagoveštava da bi on lično mogao biti uključen ukoliko to okolnosti budu iziskivale - navodi Kapčan.

Kaže i da je skeptičan da će se SAD direktnije uključiti u pregovore Beograda i Prištine jer, "generalno govoreći, predsednik Donald Tramp nastoji da se reši mnogih međunarodnih obaveza, a ne da ih povećava".

- NJegova administracija nije identifikovala Balkan kao jedan od prioriteta. Fokusirana je na druga pitanja, pre svega nastoji da se izvuče iz Sirije i Avganistana pre izbora 2020. Dakle, skeptičan sam da će se Trampov tim direktnije angažovati i preuzeti vodeću ulogu oko ovog pitanja jer ga ne doživljava kao prioritet. To znači da je lopta i dalje u evropskom dvorištu - pojašnjava on.

I Zapad i Rusija

Na pitanje o tome da srpske vlasti sa jedne strane imaju EU perspektivu, dok sa druge "igraju i na kartu Rusije kao bliske saveznice", Kapčan navodi da će se čitava priča završiti "integracijom Balkanskog poluostrva u evroatlantske institucije, kao i priznanjem Kosova od strane Srbije".

- Naravno, pitanje je koliko će potrajati do ostvarenja tog cilja. Nažalost, srpske vlasti politikom istovremenog naginjanja i ka Zapadu i ka Rusiji ne pomažu na tom putu. Rusija manipuliše podelama na Balkanu u svoju korist. Znamo da je pokušala da blokira ulazak Crne Gore u NATO i sporazum Atine i Skoplja o imenu Makedonije, da eksploatiše podele u BiH - priča on.

Ipak, kako kaže, na kraju će balkanske države uvideti da će njihova budućnost biti mnogo prosperitetnija ukoliko budu integrisane u Evropu nego ako ostanu na vetrometini.

- Zato je ključno kada će se pojaviti dovoljno hrabro i odlučno političko vođstvo da donese teške odluke. Rusija će nastaviti da se meša, da koristi etničke podele u regionu, ali će joj na kraju biti sužen prostor zbog mnogo veće privlačnosti članstva u EU i NATO nego neka vrsta svrstavanja uz Moskvu - ističe on.

Ne možete ostati na "ničijoj zemlji"

Govoreći o podršci EU, Kapčan pojašnjava da je pad podrške evropskim integracijama razumljiv jer EU i SAD, kao stožeri zapadne demokratije, posrću pod naletom populizma, što se ogleda u nepoverenju u demokratske institucije, jačanju animoziteta prema migrantima, naročito prema muslimanima. Stoga, kaž, mnogi na Balkanu postavljanju pitanje da li su EU i Zapad privlačni, kao što su nekada bili.

- Ako se suočavate sa izborom integracije u Evropu ili da ostanete na "ničijoj zemlji" - čak iako EU posrće, Britanija odlazi, poljska Vlada postala populistička, pripadnost jednom od najvećih svetskih tržišta, jednom od najuspešnijih eksperimenata u političkoj i ekonomskoj integraciji je mnogo privlačnije nego živeti na političkoj i strateškoj vetrometini - ističe on.

EU žmuri na kršenje demokratskih normi

Na opasku RSE da je EU spremna da "zažmuri na kršenje demokratskih normi na Balkanu, fokusirajući se na stabilnost", što bi moglo da dovede do toga da balkanske zemlje postanu članice EU, ali da će suštinski ostati nereformisane, Kapčan kaže da deli istu zabrinutost.

- Nesrećna je okolnost da i na Zapadu postoje političari koji krše norme liberalne demokratije, obrušavaju se na medije, ugrožavaju slobode građana. SAD i EU moraju da se tome suprotstave. Međutim, SAD su u teškoj situaciji jer sam njihov predsednik ne poštuje dovoljno liberalno demokratske norme - ističe on.

Navodi i da je politika na Balkanu i dalje opterećena etničkim identitetima i podelama. U slučaju BiH, njen strukturni problem je proizišao iz Dejtonskog sporazuma tako da se politika i dalje vodi sledstveno etničkom kriterijumu, pa zbog toga još nije iznikla politička partija i institucija koja bi prevazišla nacionalne podele.

- Stoga se postavlja pitanje kada će se pojaviti dovoljno snažan podsticaj za prevazilaženje privlačnosti svrstavanja na etničkoj osnovi. To niko ne zna, ali je očito da se produžava vremenski rok, jer širom sveta, zapravo, jača politika nacionalnih i verskih identiteta, umesto da slabi, uključujući SAD i EU - navodi on.

Kazao je i da je sporazum Grčke i Makedonije važan iskorak, "jer pokazuje da racionalnost i spremnost na kompromis mogu da odnesu prevagu".

- Zbog toga sam optimista da ovaj region kao celina na kraju može da se integriše u Evropu. Srbija će normalizovati odnose sa Kosovom, BiH će postati stabilna, multietnička država. To je istorijska putanja. Nažalost, teško je reći kada će se to i ostvariti - priča američki profesor.

On kaže da je saglasan sa ocenom da region stagnira, i da nisu ohrabrujući trendovi kada je reč o odnosima Srbije i Kosova ili stanju u BiH.

- Međutim, situaciju treba sagledati u širem kontekstu. Možemo konstatovati da je nasilje na etničkoj osnovi u velikoj meri splasnulo. Ratovi iz 1990-ih pripadaju prošlosti. To je veoma ohrabrujuće - ističe Kapčan.

Odliv mozgova

On se osvrnuo i na takozvani "odliv mozgova", rekavši da je zbog toga političke elite moraju što pre da urede svoje države na valjani način kako bi osigurali da stanovnici žele da ostanu da u njima žive.

Pročitajte OVDE kojem je to premijeru kriminal došao glave pa podnosi ostavku.

Izvor: RSE