Kako je došlo do toga da vi napravite plan za rušenje Miloševića?

- U toku priprema za 5. oktobar napravio sam plan kako da milionsku masu ljudi koja se skuplja u Beogradu racionalno upotrebimo i odbranimo biračku volju pritiskom na Miloševića da prizna poraz. Đinđić je bio oduševljen jer je znao da znam slabe tačke Miloševićevog režima, da sam profesionalno osposobljen za upotrebu masovnog broja ljudi, da imam dovoljno hrabrosti da zamišljeno realizujem i da mi je, kao i njemu, stalo da sprečimo dalje propadanje naroda i države, i to bez kalkulacija o ličnim interesima, ali sa spremnošću da se žrtvujemo.

Šta je Đinđić od vas konkretno tražio, šta vam je bilo zaduženje?

- Zamolio me je da sa njegovim najbližim saradnikom Zoranom Živkovićem budem na čelu najveće kolone demonstranata koja je kretala iz Niša i u koju su se ulivale kompletne kolone iz južne, istočne i dela centralne Srbije. Prihvatio sam, ali je u toku dovođenja ljudi bilo niz prepreka na auto-putu postavljenih od MUP i VJ u pozadini kao rezerve. Kada smo Zoran i ja naišli na starešine barikada, čim su me prepoznali, otvarali su prolaz sa pozdravom: "Srećno, generale!" Po dolasku naše kolone iz Niša u Beograd oko 15 sati počela je realizacija plana upotrebe pristiglih demonstranata.

Konkretno, koje ste poteze predložili?

- U tom planu određeno je devet vitalnih objekata koje treba zauzeti bez upotrebe sile, a to su: Televizija Srbije, Skupština, neka od policijskih stanica u Beogradu... Deveti, poslednji objekat, bila je rezidencija Slobodana Miloševića u Užičkoj ulici na Dedinju. Posednute su prve tri, a Goran Svilanović i ja otišli smo u MUP u Ulici 29. novembra da preko načelnika MUP Beograda uspostavimo vezu sa Vlajkom Stojiljkovićem kako bismo sprečili eventualni napad MUP na demonstrante. Sa Vojskom, preko nekoliko generala, zamolili su da im ne pominjem imena, dobio sam garancije da VJ neće biti upotrebljena protiv demonstranata.

Šta ste zatekli u MUP?

- Kada smo Svilanović i ja ušli u dvorište zgrade MUP u 29. novembru, zatekli smo nekoliko stotina milicionara sa punom opremom u sedećem i ležećem stavu na odmoru. Kako su nas ugledali, spontano su horski pustili glas olakšanja. Utom dobijam vezu sa Stojiljkovićem, on počinje da preti: "Šta to radiš, Perišiću, bićeš odgovoran kao glavni uzročnik mogućih negativnih posledica". Odgovorio sam mu: "Vlajko, ti i tvoj šef Milošević ste glavni uzročnici jer ste pokrali biračku volju demonstranata. Nego, naredi svojim ljudima ono što jedva čekaju, a to je da neće biti angažovani protiv demonstranata".

Te ste napravili partiju, ušli u politiku...

- Posle potpisivanja kapitulacije od generala vojske Svetozara Marjanovića i policije Obrada Stevanovića i povlačenja Vojske Jugoslavije i policije sa KiM, na poziv umnih ljudi Srbije, stavio sam se na raspolaganje snagama koje su krenule u demokratske promene. Osnovao sam Pokret za demokratsku Srbiju sa osnovnim ciljem da, u saradnji sa ostalim progresivnim snagama, srušimo režim u SRJ koji je uzrokovao bombardovanje SRJ i gubitak Kosova i Metohije. Dakle, shodno izjavi koju sam dao da ostajem na raspolaganju narodu i državi, ušao sam u politiku. I njoj, kao i Vojsci, dao sam kompletnog sebe, a nisam tražio ni dobio ništa, čak za tri godine nisam digao nijednu dnevnicu kao poslanik i potpredsednik Vlade Srbije. Puno umnih ljudi mi je reklo: "Ti si častan general, ne ulazi u politiku, isprljaće te".

Niste poslušali.

- Odgovorio sam: "Slažem se sa vama, znam da ću biti žrtva, ali nijedan intelektualac, kada je opstanak države i naroda u pitanju, ne sme ostati van događaja, jer ko će onda voditi državu i narod. Kad se donose sudbonosne odluke za narod i državu, ako najumniji ljudi nisu angažovani, te odluke neće biti kvalitetne i plaćaće se ogromnim ljudskim i materijalnim žrtvama".

Mislite li da se taj odnos promenio u međuvremenu?

- Nažalost, mnogi intelektualci to i danas nisu shvatili, distancirali su se od politike, čuvaju svoje interese, a iz udobnih fotelja sa punim džepovima kritikuju sve odluke državnih organa. I sada je sudbina naroda i države u pitanju, ako smo rodoljubi, kao što to tvrdimo, stavimo sve svoje sposobnosti i umne i fizičke i materijalne u funkciju progresa i sa najmanje žrtava, izaći ćemo iz krize.

Koji je bio Stojiljkovićev odgovor?

- Nastao je tajac, a potom je Stojiljković rekao: "Očekujem da i ti i tvoje dosmanlije to uradite sa demonstrantima". Odgovorio sam da za to ne brine. Bio sam siguran da neće upotrebiti MUP, i to više zbog toga što mi je preneto da general Vlastimir Đorđević, pomoćnik ministra za javnu bezbednost, neće dozvoliti zloupotrebu MUP protiv demonstranata. To mi je kasnije u Hagu 2009. godine lično potvrdio general Đorđević.

Potom ste ušli u Đinđićevu vladu, kako ste tada sarađivali?

- Bili smo odlični saradnici.

DOS je Vojsku doveo do prosjačkog štapa

U Vladi koju je formirao DOS bili ste potpredsednik. Kad podvučete crtu, koji je učinak vlade DOS?

- DOS je srušio Miloševićev režim, koji je bio poguban po srpski narod, i to bez prolivanja krvi sopstvenog naroda. To mu je najveća zasluga. Nije smenio relikte Miloševićevog režima, pre svih Radeta Markovića i Nebojšu Pavkovića, i neke druge. Na čelne pozicije često je postavljao ljude koji nisu imali znanja, iskustva, koji su bili nedorasli da shvate organizaciju na čijem su čelu, a kamoli da je unaprede kroz transformaciju u modernu i funkcionalnu učesnicu ukupne demokratizacije i profesionalizacije državne uprave. Nije prekinuo vezu sa podzemljem, kriminalom i ostalim slabostima, kojima je obilovao pethodni režim.

To nisu sve zamerke?

- Vojsku Jugoslavije DOS je doveo na prosjački štap, ukidajući služenje vojnog roka i otuđenjem vojne infrastrukture. Ukinuo je poslednju Jugoslaviju, nastavio gubitak Kosova i Metohije. Oslobodio je preko 200 ratnih zločinaca Albanaca sa KiM, dok je, s druge strane, isporučio na desetine svojih građana Hagu, među kojima i nevine, a koji su svojom odbranom dokazali da VJ, SRJ i Srbija nije kriva za zločine koji su se dogodili u Hrvatskoj i BiH, a da jedan od predsednika SRJ i neki drugi državnici i generali nisu hteli da im svedoče u Hagu tokom suđenja.

Paraglajding me je spasao od Haga

Bavite se paraglajdingom, to vam je postao hobi tokom suđenja u Hagu?

- Paraglajdingom se bavim od 2000, kada su me razni postavili kao bakteriju pod mikroskop. Tražio sam spas za mentalno zdravlje u trećoj dimenziji ekstremnoj za čoveka, ta natkompenzacija mi je pomogla da opstanem visoko upotrebljiv za svoje godine.

Imate li još neki hobi?

- Bavim se rekreativno skoro svim sportovima, imam sinove sportiste, pristižu i unuci, te su stoni tenis, plivanje, mali fudbal najzastupljeniji. Intenzivno pišem jer želim da potomcima ostavim svedočenje iz prve ruke o značajnim događajima našeg društvenog života, posebno od 1990. do danas, ali objavljivanje knjiga će sačekati da prođe optimalna vremenska distanca, deo toga ste vi vašom upornošću narušili ovim intervjuom.

Spojili ih mitinzi

Prema Perišićevim rečima, Đinđić ga je zamolio da održi nekoliko govora na opozicionim mitinzima i tada je počela njihova saradnja. Kasnije, uoči 5. oktobra, Perišić je napravio plan od devet tačaka za zauzimanje ključnih objekata, među kojima je bila i vila u kojoj je živeo Milošević.

 U toku predizborne kampanje, kada je prvi put čuo šta i kako govorim na skupovima, zamolio me je da zajedno idemo na mitinge po Srbiji. On je otvarao skupove svojim govorom, a ja završavao ili obrnuto.

Matija Bećković oštro o prljavim planovima Mila i Crnogoraca! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf