Tokom nedavne posete Srbiji, predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je da će organizovati sastanak sa liderima Srbije i Kosova, kao i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, "da bi se pronašlo globalno i održivo rešenje". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić precizirao je da bi to moglo biti u septembru, ali se u međuvremenu Kosovo našlo u političkoj krizi nakon što je tamošnji premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku jer ga je Specijalni sud u Hagu pozvao da da iskaz kao optuženi.

“Ukoliko bude odlučeno da Kosovo ide na izbore, sastanak u Parizu najverovatnije neće biti održan u septembru. Ne treba očekivati ni neke velike poteze koji bi doveli do dijaloga jer će izbori diktirati ponašanje kosovskih političara. Ne može da se zamisli da bi se bilo ko od njih odlučio da, recimo, povuče takse u predizbornoj kampanji. To bi bio politički autogol jer su upravo na taksama zaradili političke poene”, napominje diplomatski izvor.

U prilog ovoj tvrdnji je i odlaganje posete savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće DŽona Boltona, upravo zbog izbora i neukidanja taksi. Američki zvaničnik planirao je da poseti region krajem avgusta ili početkom septembra jer će tada biti sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u poseti Parizu na sastanku G7 i Varšavi na obeležavanju 80 godina od početka Drugog svetskog rata.

“Slično bi moglo da se dogodi i sa sastankom u Parizu”, navodi izvor.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da ga odlaganje sastanka ne bi iznenadilo.

“Za očekivati je da strani zvaničnici prvo sačekaju da se održe izbori i formira Vlada Kosova pa da organizuju sastanak. Izborima se odlaže i dijalog”, kaže Dačić.

Početak raspleta nejasne situacije na Kosovu očekuje se za tačno sedam dana, 22. avgusta, kada je zakazana rasprava o raspuštanju kosovskog parlamenta. Kosovski mediji pišu da tamošnji predsednik Hašim Tači radi sve kako do izbora ne bi došlo i da zbog toga odugovlači sa raspuštanjem parlamenta. Male su šanse da u tome i uspe, a već se spekuliše da bi izbori mogli da se održe 29. septembra.

Do formiranja nove Vlade u Prištini, razgovori će biti u vakuumu, ali to nije sprečilo zemlje Kvinte (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Sjedinjene Države) da prekjuče izdaju saopštenje kojim zahtevaju momentalni nastavak dijaloga, traže od prištinskih vlasti da ukinu takse na srpske proizvode, a od Beograda da obustavi kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Dačić je ocenio je da je previše važnosti pridato ovom saopštenju i da se njime stvara lažna ravnoteža.

“Ispada da kosovska strana ima pravo da uvede takse jer Srbija vodi kampanju povlačenja priznanja Kosova. A što su onda takse prema Bosni i Hercegovini, je l‘ ona vodi kampanju protiv priznanja? Cilj Srbije je da broj priznanja Kosova spadne ispod polovine članica Ujedinjenih nacija. Sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem spremam se za glasanje o članstvu Kosova u Interpolu u oktobru u Čileu. Mi moramo da se pripremamo da oni ne uđu u te međunarodne organizacije”, naglasio je Dačić.

Hodžaj: Crkve, džamije i drugi objekti pripadaju Kosovu

Potpredsednik kosovske vlade u ostavci Enver Hodžaj istakao je povodom reagovanja vlasti u Beogradu zbog služenja mise u pravoslavnoj crkvi u Novom Brdu da Srbija manipuliše činjenicama, prisvajajući crkvene objekte kao svoje.

“Opsesija Srbije da prisvaja sve, uzrok je nekoliko ratova i sukoba na Balkanu. Srpska politika svojim igrama prema Albancima često je uključivala ljude nauke, manipulišući činjenicama. Nema sumnje da se u 14. i 15. veku, kada datira crkva u Novom Brdu, nismo bavili stvorenim narodima pa je prisvajanje (crkve) kao srpske smešno”, napisao je Hodžaj.

Izvor: Blic