Prema našim informacijama, na delu je slična strategija koju su predstavnici kosovskih Albanaca sproveli za prošlogodišnje glasanje, koje je bilo u Dubaiju, kada su, prema podacima naših službi, skupocenim poklonima, automobilima, satovima, pa čak i isplatama od po nekoliko hiljada evra na ruke stranim zvaničnicima pokušali da obezbede većinu za prijem u Interpol. U ovu perfidnu akciju bile su uključene i zapadne zemlje, predvođene SAD, pa se može očekivati da će se Priština i u novoj "ofanzivi" na Interpol osloniti na pomoć najvećih saveznika.
Vlada u Prištini tada je zvanično saopštila da je za lobiranje za prijem u Interpol izdvojila 1,2 miliona evra, ali prema nezvaničnim podacima, ta suma je išla čak do 15 miliona evra, a sredstva su obezbeđivana i iz šverca narkotika i migranata. Međutim, ni to im nije pomoglo: na Generalnoj skupštini prošlog novembra u Dubaiju doživeli su debakl i ni posle dva kruga glasanja nisu uspeli da obezbede dvotrećinsku većinu za prijem u svetsku policijsku organizaciju.
Tada je u drugom krugu glasalo ukupno 135 zemalja, 68 je bilo "za", 51 "protiv" i 16 uzdržanih. Prethodno je održan prvi krug glasanja na kome je Kosovo takođe zabeležilo promašaj: glasale su 154 zemlje, a za članstvo je bilo 76 članica, 56 je bilo protiv, a 22 uzdržane.
Priština je nedavno doživela još jedan poraz, kada nije uspela da obezbedi potrebnu većinu u Izvršnom komitetu Interpola da se njihova aplikacija za članstvo nađe na dnevnom redu Generalne skupštine, koja se održava sredinom oktobra u Čileu.
Zanimljivo je da ovaj zahtev, između ostalog, nije prošao jer je istekao mandat delegatima za američki kontinent i Aziju u Izvršnom komitetu, pa je ovo telo samo uputilo informaciju Generalnoj skupštini da je stigla aplikacija za članstvo. Tako da ostaje opcija da neka od zemalja članica uoči same sednice u oktobru predloži da se to uvrsti na dnevni red.
I Srbija vodi intenzivnu kampanju i naši zvaničnici gotovo svakodnevno razgovaraju sa predstavnicima zemalja članica, kako bi se, u najmanju ruku, obezbedilo da održe iste pozicije koje su imale na prethodnom glasanju o članstvu Prištine. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović uputio je pisma generalnom sekretaru Interpola Jirgenu Štoku i predsedniku Interpola Kim Džong Jangu u kojima je tražio da ta organizacija ne razmatra ponovni zahtev takozvanog Kosova za prijem u članstvo. Dopis je poslat i svim državama članicama ove organizacije.
Stefanović kaže da se ulaže mnogo energije u objašnjavanje pozicija Srbije i opasnosti koje bi doneo prijem Prištine:
“Pored svih političkih, bezbednosnih i pravnih razloga zbog kojih Priština ne bi trebalo da postane članica, a na koje stalno ukazujemo u kontaktima sa stranim zvaničnicima, svima postavljam još jedno pitanje: Šta se to promenilo od Dubaija, kada je većina glasala da Priština ne bude primljena? Treba li da glasamo 800 puta, sve dok Kosovo ne uđe?
NADE U DOMAĆINA
Domaćin ovogodišnje sednice Generalne skupštine Interpola je Čile, koji ne priznaje nezavisnost Kosova. I 2017. zasedanje GS Interpola bilo je održano u Kini koja, takođe, ne priznaje lažnu državu, a tada je Priština povukla zahtev za prijem, između ostalog, i zbog toga što Peking njihovoj delegaciji nije odobrio vize.
Pročitajte OVDE zašto su se Šiptari uspaničili.
Izvor: Večernje novosti
