Gotovo je decenija otkako je Srbija podnela zahtev za prijem u članstvo u EU. Od tada se slika građana Srbije o tom savezu menjala. Zanimljivo je i da sa Evropskom unijom ne mogu da se poistovete ni svi koji u njoj žive.

Istraživanja pokazuju da najviše ispitanika strahuje da će ulazak u EU doneti gubitak našeg nacionalnog identiteta i kulture (33), potom sledi strah da će članstvo doneti više problema domaćim poljoprivrednicima (31 odsto), strah da će evrointegrcije koštati zemlju previše (27 odsto), dovesti do sve manje upotrebe našeg jezika (26), kraj nacionalne valute i gubitak uticaja malih zemalja članica (22 odsto) i gubitak socijalnih beneficija (21 odsto).

- Što se tiče upotrebe jezika i kulturnog indentiteta, srpski će postati službeni jezik EU i svi pravni akti EU će biti štampani na srpskom jeziku i na ćirilici - kaže za "RTS" Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Ukidanje dinarske valute

On napominje da je jedini opravdani strah kraj nacionalne valute, što će se i desiti ulaskom Srbije u EU, naravno ne odmah nego godinama nakon što se ispune kriterijumi za preuzimanje evra.

Svi ostali strahovi, kako smatra, nisu opravani.

- Sve će to biti investicija u životnu sredinu Srbije – kakav vazduh mi dišemo, kakvu vodu pijemo, u naše puteve i železnicu kojima se vozimo. To neće biti investiranje u budžet EU to će biti investiranje u Srbiju da bi Srbija dostigla standarde EU - naglašava Međak za RTS.

Ističe da poljoprivreda obuhvata trećinu budžeta EU, što znači da će srpski poljoprivrednici moći da koriste pare iz budžeta Unije. Već od 2014. je koriste, ali će te sume od ulaska u EU biti mnogo veće.

Bolji kvalitet proizvoda

Što se tiče gubitka uticaja malih članica, Međak kaže od zavisnosti od toga koliko će Srbija biti sposobna da se postavi u evropskom okruženju, toliko će naš glas značiti. On je naveo primer Hrvatske poslanice u Evropskom parlamentu koja je sama pokrenula priču o različitom kvalitetu istih proizvoda u različitim zemljama Unije.

- Dokazala je da proizvodi koji se plasiraju na istočnoevropsko tržište i zapadnoevropsko nisu istog kvaliteta i to će morati da se promeni. Jedna poslanica iz jedne od najmanjih članica EU je promenila situaciju koja je trajala 25 godina. Znači može mnogo toga da se promeni.

Kakvo je mišljenje drugih evropskih naroda?

Unija je dobila novo petogodišnje rukovodstvo, međutim, novi izazovi iznova dovode u pitanje njenu stabilnost i kompaktnost. Ko god da se najviše pita u grupi od 28 zemalja, građani ovom savezu veruju, i poverenje je najviše u poslednjih pet godina.

Ipak, nije sve tako ružičasto: ne osećaju se svi kao građani Unije.

Međak podseća da je Luksemburg jedna od zemalja osnivača EU koja je iskoristila najviše od tog članstva. Razliku između Rumunije i Bugarske vidi u tome da su građani Rumunije iskusili mnogo više koristi pre svega u ekonomskom razvoju koje Rumunija beleži u zadnjih pet godina, što nije slučaj sa njihovim susedom.

- Preko 52 odsto građana Rumunije se indentifikuje sa EU. To nije samo osećaj kako ja dobro živim, nego da li ja sebe vidim kao Evropljanina.

Podatak da su Italijani na dnu liste, Međak tumači kao posledicu političkih dešavanja, a činjenicu da se čak 58 odsto Britanca poistovećuje sa EU objašnjava time da su građani Ujedinjenog Kraljevstva shvatili koristi opstanka u zajednici evropskih naroda.

- To se vrlo jasno videlo u mesecima nakon referenduma u Velikoj Britaniji da države gde je taj evropski indentitet bio veoma jako izražen pogotovo zemlje severa: Finska, Švedska Danska ili Holandija. Kod njih tada krenuo taj uzlazni trend čemu zapravo Evropska unija najviše služi - kaže Međak.

Pročitajte OVDE kakvu je mračnu predsednikovu tajnu otkrio Velimir Ilić.

Izvor: RTS