Do ovog susreta, koji je očigledno rezultat direktne diplomatije koja traje već duže vreme između Beograda i Vašingtona, dolazi u trenutku kada iz SAD stižu sve glasnije poruke da treba da se stavi tačka na višedecenijski konflikt.

Deo američke administracije, pogotovo ljudi iz najbližeg okruženja predsednika Donalda Trampa, pokušavaju da pronađu izlaz iz ćorsokaka u koji je zapao dijalog, pa čak i da vrate u igru razgraničenje, odnosno podelu teritorija kao moguće konačno rešenje. O tome je otvoreno govorio i DŽon Bolton, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Kako je saopšteno iz Stejt departmenta, Vučić i Pompeo srešće se i u NJujorku, na marginama sastanka u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o izazovima miru i bezbednosti na Bliskom istoku i podršci administracije SAD multilateralnim rešenjima. Prvi čovek Srbije trebalo bi da bude gost na ručku koji organizuje američki državni sekretar, a planirano je da srpski predsednik ima još niz sastanaka u NJujorku. Najavljeno je da će se Pompeo sastati i sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom.

Susret Vučića i Pompea mnogi vide kao jasan znak da aktuelna američka administracija želi za vreme svog mandata da dođe do rešenja koje bi bilo u interesu i američke spoljne politike, ali i obe strane u dijalogu. To je i potvrda da kosovsko pitanje za Trampovu administraciju nije završeno i da je kompromisno rešenje jedino moguće uz uvažavanje i zaokruživanje i interesa Srbije.

Stručnjak za zapadni Balkan Din Pinelis izjavio je da bi Vašington mogao na jesen da organizuje susret u Beloj kući sa zvaničnicima Prištine i Beograda. On je rekao da bi Tramp mogao sazvati susret sličan onome koji je organizovao nekadašnji predsednik SAD DŽimi Karter 1978, kada je postignut istorijski dogovor između Egipta i Izraela. Pinelis kao uslov za sazivanje samita vidi ukidanje taksa Prištine, kao i prestanak lobiranja Srbije za povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova.

Za diplomatu Zorana Milivojevića i ovaj iznenadni susret pokazatelj je da Amerika menja stav prema vladajućoj eliti u Prištini, tačnije onom delu koji drži tvrdu poziciju i suprotstavlja se dijalogu:

“Ukoliko razgovori Vučića i Pompea budu na ovim linijama, očekivano je da brzo dođe i do konkretne akcije SAD prema vlastima u Prištini, i to u dva pravca. Jedno je ukidanje taksa koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, što bi omogućilo nastavak dijaloga kao pretpostavke za neko rešenje. I drugo je uticaj na izborni proces na KiM u korist albanskih struktura koje su konstruktivnije i odgovaraju interesima američke administracije i njihovim zalaganjima za dijalog.

I za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića susret Vučića i Pompea nagoveštava povećano američko interesovanje za rešavanje kosovskog pitanja i spremnost da se angažuju.

“Očekujem da taj angažman ide u pravcu pritisaka na Prištinu da postane kooperativnija, jer su Amerikanci ti od kojih kosovski Albanci zaziru. Sam susret Vučića i Pompea već je jedna vrsta signala Prištini da mora razumnije da se ponaša”.

Interesantno je da SAD preuzimaju ovu inicijativu u trenutku kad je EU, pod čijim pokroviteljstvom se vodi dijalog Beograda i Prištine, praktično skrajnuta, jer je preokupirana unutrašnjim problemima, i oko formiranja institucija Unije, "bregzita" i političke strategije za budućnost. To, po mnogima, ukazuje i na svesnost i spremnost ključnih sila da jedino održivo kompromisno rešenje mora da prođe kroz Savet bezbednosti UN.

Šamar zbog neposlušnosti

Da najmoćniji saveznici kosovske nezavisnosti polako menjaju svoj bezuslovni pokroviteljski stav prema Prištini, pokazuje i odluka SAD i Velike Britanije da njihovi predstavnici izađu iz kosovske Agencije za imovinu. Ovu odluku javno su obrazložili nizom optužbi na račun prištinske vlasti, kojoj su zamerili nepotizam i korupciju.

Izvor: Večernje novosti