U skupštinsku proceduru stigla su dva strateška dokumenta na kojima se zasniva celokupna bezbednosna strategija Republike Srbije. Reč je o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane. Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila je pomenuta dokumenta, navodeći da time naša država prati promene u okruženju i prilagođava svoju bezbednosnu politiku kako bi na najbolji način štitila svoje nacionalne interese.
Predlog Strategije nacionalne bezbednosti Srbije, čija su polazišta očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost, briga o srpskom narodu van granica Srbije, evropske integracije i efikasna pravna država ušao je u skupštinsku proceduru na predlog Vlade Srbije.
Dokument je objavljen na sajtu parlamenta i u njemu se navodi da je reč o najvišem strateškom dokumentu čijim sprovođenjem se štite nacionalne vrednosti i interesi Srbije.
Država je u oblasti odbrane i bezbednosti sebi postavila četiri najvažnija cilja, a to su efikasna odbrana, očuvanje KiM u sastavu Srbije, jačanje međunarodnog položaja i sprečavanja separatističkog delovanja.
Evropske integracije i članstvo u EU jesu nacionalni interesi i strateško opredeljenje Srbije, kaže se u predlogu Strategije nacionalne bezbednosti.
U proceduri je i Predlog Strategije odbrane u kojoj piše da je vojna neutralnost odbrambeni interes Srbije što podrazumeva da Srbija ne pristupa vojno političkim savezima.
S druge strane, ističe se da vojna neutralnost nije prepreka za saradnju sa drugim državana i vojno političkim savezima i da u tom smislu Srbija namerava da u zajedničkom interesu unapređuje politički dijalog i praktičnu saradnju sa NATO.
Iza ovih saopštenja Vlade i Skupštine zapravo stoje dokumenta, u okviru kojih je definisano šta ugrožava bezbednost i kako država odgovara na te izazove. Prvi deo je percepecija, koji su to oblici ugrožavanja, a drugi su postavke našeg sistema bezbednosti, odnosno kako će on funkcionisati u budućnosti.
U predlogu Strategije nacionalne bezbednosti piše da je stanje bezbednosti u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija opterećeno brojnim faktorima destabilizacije. Bezbednosni problemi na tom prostoru glavni su izvor nestabilnosti u Republici Srbiji i regionu.
- Oružana agresija na Republiku Srbiju u narednom periodu malo je verovatna, ali se ne može u potpunosti isključiti. Nastavak evrointegracionih procesa i unapređenje saradnje Republike Srbije sa državama regiona doprineće smanjenju mogućnosti da na Republiku Srbiju bude izvršena oružana agresija - piše u delu koji se odnosi na najznačajnije izazove, rizike i pretnje bezbednosti.
Tu se pominju i separatističke težnje, jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, oružana pobuna, terorizam, opasnost od oružja za masovno uništenje, etnički i verski ekstremizam, obaveštajna delatnost, organizovani kriminal, pa sve do narkomanije, problema demorafskog razvoja i klimatiskih promena i visokotehnološkog kriminala.
Kako je pitanje vojne neutralnosti često predmet pažnje javnosti, u predlogu Strategije odbrane definiše i saradnju sa NATO i ODKB-om (istočnim NATO, odnosno organizacijom u kojoj Rusija ima ključnu ulogu):
- Opredeljenje Republike Srbije jeste da proširuje i unapređuje saradnju sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), kao i sa njenim državama članicama. Takođe, zalaže se za mir i rešavanje sporova bez upotrebesile, kao i da raspoloživim pravnim i drugim sredstvima štiti svoju vojnu neutralnost. Republika Srbija namerava da u zajedničkom interesu unapređuje politički dijalog i praktičnu saradnju sa NATO. Na regionalnom nivou, saradnja sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir doprinosi bilateralnim odnosima sa državama regiona koje su članice ovog saveza ili kandidati za članstvo, a radi očuvanja regionalnog mira i unapređenja stabilnosti.
Ove dve strategije zameniće postojeće iz 2009. godine. Pomenuti predlozi su prošli javnu raspravu u proteklom periodu.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže za naš portal da se predlozi novih strategija ne razlikuju mnogo od važećih dokumenata.
- U okviru ovih strategija se nedvosmisleno i po prvi put ističe vojna neutralnost Republike Srbije. Do sada samo imali samo skupštinsku Rezoluciju iz 2007. godine. Sada stav da je Srbija vojno-neutralna imamo i u ovim strategijama - nabraja Radulović novine.
Ističe da postoji jedna interesantna novina u okviru Strategije odbrane.
- Tamo piše da je naše opredeljenje sa ODKB-om, dok je s druge strane naš interes saradnja sa NATO. To je ključan segment, koji mnogi komentarišu, po pitanju naših budućih odnosa i relacija sa Briselom i Moskvom. Neko to tumači, to je "naš interes", može da se ostane na ovom nivou, "to je zato što smo prinuđeni da sa nekim sarađujemo", dok s druge strane "opredeljenje za saradnju ODKB-om" znači svesno i odlučno okretanje na tu stranu - rekao je Radulović.
Radulović dodaje da se ne menja kurs kada je reč o evrointegracijama.
- Nema odrednice evroatlanske, ostale su evrointegracije. U suštini u tom političkom delu nema neke promene u odnosu na prošli period - zaključio je Radulović.
Predsednica Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić kaže da je jako dobro što je Vlada Srbije konačno usvojila predloge novih strateških dokumenata u oblasti odbrane i bezbednosti, pošto su, kako kaže, postojeće strategije zastarele zbog vremena i Briselskog sporazuma.
- Zapadni strani partneri, a verovatno je isto i sa Kinom i Rusijom, ne mogu za osnovu političkih izjava da predviđaju ponašanje Srbije i planiraju vojno-tehničku i bezbednosnu saradnju, već moraju da imaju nešto na papiru - rekla je Milić i dodala:
- To je dobro i da bi se otvorilo poglavlje 31 u pregovorima sa EU, koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Ako želimo da nastavimo proces evropskih integracija koji je u ovim strateškim dokumentima stavljen kao nacionalni interes, što je jako dobro, sada samo treba uskladiti ponašanje vlasti, što nije jednostavno kada ste u finalnoj faza pregovora o Kosovu.
Koliko džihadista se trenutno nalazi na Kosovu, saznajte OVDE.
Izvor: Telegraf
