Tekst tog ugovora nije preterano odudarao od sličnih ugovora koje je Sveta stolica potpisala sa drugim zemljama. Međutim, originalni tekst ugovora, potpisan te 2011, pretrpeo je izmene na prilično neobičan način – putem razmene diplomatskih nota skoro godinu kasnije, tačnije u martu 2012.
Te promene su se, gle čuda, najviše ticale upravo najneuralgičnije tačke aktuelne društvene zbilje – pitanja imovine verskih zajednica. Naime, u originalnom tekstu Temeljnog ugovora koji su potpisali Sveta Stolica i Vlada Crne Gore, član 11 je imao samo dva stava:
1. Crkvena pravna lica imaju pravo kupovati, posedovati, koristiti ili otuđivati pokretna i nepokretna dobra, te sticati i otuđivati imovinska prava, prema odredbama kanonskoga prava i zakonodavstva Crne Gore.
2. Pravna lica iz stava 1 imaju pravo osnivati fondacije. NJihove delatnosti, koje se tiču građ̄anskih aspekata, regulisane su u skladu sa odredbama zakonodavstva Crne Gore.
Kažu, kako u životu, tako i u politici – đavo leži u detaljima. Nezgodno je što se ”nečastivi” pominje upravo u kontekstu ugovora Crne Gore sa Rimokatolicima, ali su ”detalji” verbalnih nota ono što posebno ističe suštinu najavljenog Zakon o slobodi veroispovjesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, a zapravo Zakona o otimačini imovine SPC.
Pomenuti ”detalj” je taj što je putem verbalne note, koja je razmenjena između Ministarstva inostranih poslova Crne Gore i Svete Stolice u martu 2012, dodat i stav 3 člana 11 Temeljnog ugovora.
3. Prava na nepokretna dobra iz stava 1 ovog člana biće upisana ili registrovana na ime crkvenih pravnih lica u Crnoj Gori. Izgradnja ili rekonstrukcija verskih objekata biće u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Dobra koja predstavljaju kulturnu baštinu Crne Gore ne mogu se otuđiti ili izneti iz države bez saglasnosti Vlade Crne Gore.
Dakle, ovim je zajamčeno pravo na imovinu Rimokatičkoj crkvi u Crnoj Gori mimo bilo kakvog posebnog zakona koji bi se, između ostalog, ticao i pitanja imovine verskih zajednica. Time su direktno i vrlo grubo ostale verske zajednice stavljene u neravnopravan položaj.
Zapravo, tu je posebno diskriminisana Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, jer su ostale tradicionalne verske zajednice, Islamska i Jevrejska zajednica, potpisale pojedinačne ugovore o odnosima sa Crnom Gorom.
Činjenica je da ti ugovori nemaju istu pravnu snagu kao ugovor potpisan sa Rimokatolicima, ali u velikoj meri uređuju suštinu odnosa države i tih verskih zajednica.
Ono što je posebno zanimljivo, a na šta nemamo odgovor, jeste – zbog čega su Crna Gora i Sveta Stolica naknadno, nakon originalnog postpisivanja Temeljnog ugovora 2011, verbalnim notama uvrstile pitanje imovine Rimokatiličke crkve u Crnoj Gori.
Svakako, delimičan odgovor na pitanje zašto je verbalnim notama u martu 2012. definisan ključni stav o imovini Rimokatoličke crkve je i u tome što je već u maju 2012. usledila ratifikacija, odnosno Zakon o potvrđivanju Temeljnog ugovora u Skupštini Crne Gore.
Mešutim, zanimljivo je da pretraživanjem na intrenetu po ključnim rečima kao što su ”temeljni ugovor”, ”Crna Gora”, ”Sveta Stolica”, po pravilu dobijamo samo Temeljni ugovor u obliku u kom je potpisan 2011. godine. To je, na primer, slučaj sa sajtovima Kotorske biskupije, Predsednika Crne Gore. Punu verziju, sa stavom 3 člana 11 imamo na sajtu Svete Stolice, ali do njega je maltene nemoguće doći uobičajenom pretragom.
Dakle, kad je u pitanju imovina verskih zajednica, najavljeni Zakon o slobodi veroispovjesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica nema nikakav uticaj na Rimokatolike, što ih apsolutno postavlja u privilegovan položaj u odnosu na druge verske zajednice. To je svakako i osnova za određene pravne radnje kako bi se ova sračunata diskriminacija, naročito Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, eliminisala. Međutim, na osnovu nebrojenih primera znamo da pravo odavno ne stanuje u Crnoj Gori, tako da su takva nadanja skoro izlišna.
U prethodnom kontekstu, ugledni podgorički advokat Vladan S. Bojić koji je i prvi ukazao za prethodno date činjenice, a koji se već neko vreme temeljno bavi ovom problematikom, apostrofira sledeće:
- Sveta stolica ima supergarantije koje nadmašuju, ne samo ovaj zakon koji je goruća tema u Crnoj Gori od Nacrta 2015. a naročito danas, jer je zadobio viši pravni kvalitet u formi Predloga Vlade – nego i u odnosu na sve zakonske propise Crne Gore. Radi laičke javnosti treba doslovno navesti ovu normu Ustava člana 9: "Potvrđeni i objavljeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka, imaju primat nad domaćim zakonodavstvom i neposredno se primjenjuju kada odnose uređuju drukčije od unutrašnjeg zakonodavstva.
Zato se, objašnjava Bojić, mora akcentovati stav 3 člana 11 Temljnog ugovora sa Svetom stolicom, jer sadrži krucijalnu normu, tj. enorman kapital Svete stolice. Naime, Ustav Crne Gore u stavu 2 člana 14 sadrži imperaciju "ravnopravnosti verskih zajednica“. A član 8 Ustava zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a ovdje verskom.
- Sad je kristalno jasna potpuna rimokatolička ravnodušnost, ali i ravnodušnost Islamske i Jevrejske verske zajednice, jer je i njima Vlada tvrdo zajemčila imovinu/pravo svojine nad svim postojećim verskim objektima ali i restitucija u dobu komunizma oduzete imovine – čega u aktuelnom zakonu uopšte nema - otkriva Bojić.
Prema njegovim rečima, ove tri verske zajednice dobile su i državno jemstvo vlasništva na postojećem i to nad svim verskim objektima i preko toga, obavezu države na restituciju putem “mešovitih komisija” Vlade CG i svake od tih verskih zajednica.
- Otuda što i imovina ovih drugih dveju verskih zajednica ima snažnu bezbednost, po ugovorima, jer im je garant Vlada Crne Gore, pa ih se zato razložno (ovih vjerskih zajednica) ne tiče danas žustra rasprava oko Predloga Zakona o slobodi veroispovesti (…)“. A, suprematija, tj. prevlast nad pravnim poretkom CG, uzakonjenog Temeljnim ugovorom, daleko je iznad pravne sigurnosti svih, ali drastično uperena naspram imovine SPC u CG, jer je ona na tankom ledu i litici najbrutalnijeg plana "podvojenog targetiranja" imovine SPC kroz opasan projekat "zaobilaženja" imovine SPC, kojim odiše nečim što se karakteriše i kanonskom i svetovnom normativistikom ciljanju imovine SPC i kvazinacionalizacije, tj. specijalnog, pravno sumanutog izuma "preknjižbe" - zaključio je Bojić.
Pročitajte OVDE kakvu je to buru izazvao hrvatski novinar.
Izvor: in4s. net
