Marko Milićević je, dan pred put, ispričao da ne samo da nema šanse da u Srbiji nađe posao, već su mu direktori i načelnici medicinskih ustanova kojima se obraćao sami govorili da bi najbolje bilo da se obrati, odnosno nađe vezu kod nekoga iz vrha vlasti ili kod nekog ministra. Naš sagovornik odbio je takav način.
Dodaje da je pre nekoliko godina upisao i doktorske studije, ali mu je načelnik Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakuletata u Beogradu rekao da je to velika glupost i da treba da dođe da volontira, što bi moglo da traje godinama i bez garancije da će na kraju dobiti posao.
Milićević je već bio u Nemačkoj, u Dortmundu gde je proveo tri meseca. Kaže da su mu iskustva malo pozitivna, malo negativna.
S jedne strane su administrativna prepreka i zavrzlama oko nostrifikacije diplome i pronalaska posla, odnos prema strancima i osećaj usamljenosti. S druge je odnos prema znanju, potpuno drugačiji od onog koji postoji u Srbiji, priča Marko.
"Za tri meseca sam dobio ogromno znanje. Postoji kultura da kada nekoga nešto pitate oni vam i pokažu. Ovde postoji blokada i ne žele da vam prenesu znanje. Tamo sam za tri meseca strašno napredovao, šta god da ih pitate oni će vam objasniti", ističe on.
Dodaje da njegov motiv za odlazak nije novac već težnja za znanjem i da se na odlazak ne bi odlučio da je u Srbiji dobio makar i volontersku specijalizaciju. Navodeći negativne strane života u inostranstvu, Marko kaže da je tamo ipak bolje jer je čovek poštovan.
"Ne radi se o novcu, nego se radi o poštovanju. Ako sam ja jedini završio oba fakulteta i ne mogu da dobijem zasluge. Ja sam apsolutno ljut, ja svaki dan gledam ljude koji su u istoj situaciji. Gledao sam momka koji je prvo završio informatiku, a potom stomatologiju. NJemu su ljudi na fakultetu rekli da nema šanse da se zaposli na fakultetu", ističe Milićević.
Sa raznih strana sveta su svoja iskustva preneli i drugi mladi ljudi, koji su rešili da svoj život grade na nekom drugom mestu. Ovo su njihove priče:
Sanja Stepanović, student istorije umetnosti, LJubljana, Slovenija - Otišla sam zbog neprijatne situacije u svim sferama života, manjka ambicije da se usavršavam i nedostatka nade da se išta može promeniti i da mogu da se nadam životu dostojnog normalnog čoveka.
Suzana Sremčev, Beč, Austrija - Ovde nemaš potrebe da razmišljaš da li si druge orijentacije, boje kože. Ako si spreman da radiš, oni su spremni da ti izađu u susret. Prihvataju sve, dok je sve u skladu sa zakonom.
Danilo Mirosavljević, odbojkaški trener, Lajpcig, Nemačka - Iz Srbije sam otišao pre četiri godine kao profesionalni odbojkaš. Odlučio sam da se ne vratim i posle povrede i prestanka igračke karijere jer sam primetio da se glupost i sveopšta impotentnost uzdižu na nivo ideala, a maskirana arogancija i lažno samopouzdanje masovno nagrađuju.
Jelena Marinković, Beč, Austrija - Radila sam u specijalnoj jedinici i tu sam upoznala jako dobre momke koji su bili neverovatno spremni da daju sve za svoju državu. I oni su otišli jer nisu mogli da hrane porodicu od novčane nadoknade koji su primali.
Ana Jovanović, Malezija - Otišla sam pre pet godina zato što sam želela da se bavim svojim poslom bez da postanem član bilo koje stranke. Bavim se komunikacijama u jednoj organizaciji. Da li mi je plan da se vratim u Srbiju? Pa, ne verujem, neću se vraćati ako ne budem morala.
Petronijević: Razlozi odlaska ne samo ekonomski, već i vrednosni
Vladimir Petronijević iz Grupe 484 je rekao da su razlozi odlaska ljudi iz Srbije brojni i da se kroz vreme menjaju. Prema njegovim rečima, pre 10 do 15 godina se govorilo o odlasku visokoobrazovanog stanovništva, dok danas odlaze rezličite profesije i ljudi različitog nivoa obrazovanja.
"Nama danas odlaze i vozači i građevinari, halogeni zavarivači, a prema istraživanjima koje je sprovela i država pokazalo se da sada postoji trend da odlaze i čitave porodice. Mladi navode razloge vezane za kvalitet države, korupciju i partokratiju, neku vrstu bezperspektivnosti koju oni osećaju i to je karakteristično za čitav region", objašnjava Petronijević i ističe da je to ozbiljan problem koji će uticati na razvoj u budućnosti.
Osvrćući se na priče mladih ljudi koji su govorili o razlozima svog odlaska, on kaže da se pored ekonomaskih i socijalnih, ističu i vrednosni motivi.
Petronijević dodaje da pored mnoštva negativnih faktora, moraju da se prepoznaju i pozitivni efekti migracija.
"Jedan od pozitivnih je činjenica da ljudi poput Marka u zemljama u koje odlaze stiču određene veštine i zananja, uspostvljaju se razne socijalne mreže sa kolegama na univerzitetima. Naravno, da to mora da bude praćeno određenim politikama u zemljama koje to moraju da prepoznaju", kaže Petornijević i dodaje da naši ljudi koji su predavači na inostranim univerzitetima mogu preko video linka da drže predavanja i našim studentima i tako prenesu znanje.
Kao jedan od mogućih odgovora na situaciju u kojoj se nalazimo on navodi i dolazak stranaca. To ne deluije kao dimenzija migracijske politike o kojoj je popularno da se govori, ili nije trenutak da se o tome govori, ali doćiće taj trenutak, ističe Petronijević.
Pročitajte OVDE kako je ruski ambasador u Srbiji uzdrmao Balkan.
Izvor: N1
