Najnovije

TRAMPOV "JASTREB" RAZBESNEO PUTINA: Evo kako Bolton sprovodi tajni plan u Evropi

Savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, DŽon Bolton, posetio je u utorak Ukrajinu, a trebalo bi i da poseti bivšu sovjetsku republiku Belorusiju ove nedelje, a to će, kako su rekli sadašnji i bivši zvaničnici američkih adminsitracija, verovatno izazvati bes Kremlja.

DŽon Bolton (Foto: Jutjub)

Boltonova planirana poseta poslednji je znak otapanja odnosa sa zemljom koja se često opisuje kao "poslednja diktatura Evrope" i dolazi u vreme kada sam Tramp traži bolje odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Kako je saopšteno iz američke ambasade u Kijevu, Bolton je posetio Kijev "da naglasi američku podršku suverenitetu Ukrajine, teritorijalnom integritetu i evroatlanskom putu".

To je prva poseta jednog visoko pozicioniranog američkog zvaničnika Kijevu otkako je Volodimir Zelenski izabran za predsednika Ukrajine, ističe Rojters. 

Ni ova, a ni poseta Minsku neće obradovati ruskog predsednika Vladimira Putina.

Moskva je takođe nastojala da produbi svoje veze sa Minskom usled spekulacija da bi politička unija sa Belorusijom mogla da pruži način Putinu da izbegne ustavno ograničenje na broj predsedničkih mandata kada mu istekne aktuelni mandat 2024. godine.

“Bolton dobro razume da Putin sprovodi agresivnu politiku i da ta agresivna politika takođe može uključivati neke zamisli u vezi sa Belorusijom”, rekao je DŽon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

Taj potez je najnovija manifestacija neprekidne veze između Trampovog afiniteta prema Rusiji - koji se u poslednje vreme ogledao zalaganjem za povratka Rusije u G-7 - i oštre linije njegove administracije kada je u pitanju Moskva.

Zapad nema dobre odnose sa beloruskim predsednikom zbog brige o ljudskim pravima, pa je Minsk dugo zavisio od Moskve i njenih energetskih subvencija za pomoć slaboj ekonomiji.

Belorusija je služila kao odana "tampon zona" između Rusije i Evropske unije. Iako je njegov odnos sa Zapadom oscilirao tokom godina, predsednik Aleksandar Lukašenko pokazao se voljan da flertuje sa njim u nameri da se malo oslobodi zavisnosti od Rusije.

Ali ruska invazija na istočnu Ukrajinu 2014. godine navela je beloruskog predsednika da traži bliske veze i sa Kinom i sa Zapadom, dok ponovo razmišlja o svojoj zavisnosti od Moskve.

U nedvosmislenoj poruci Moskvi, Belorusija je prvi put počela da se zalaže za kupovinu američke sirove nafte jer ima za cilj diverzifikaciju snabdevanja energijom izvan Rusije.

Otopljavanje odnosa Belorusije i Zapada

U 2015. godini, Lukašenko je oslobodio preostale beloruske političke zatvorenike, što jenagnalo Sjedinjene Države i Evropu da ukinu mnoge sankcije toj zemlji. Iako u Belorusiji, kojom Lukašenko vlada od 1994. godine, ne postoji značajna politička reforma, ona se postepeno otvorila za obnavljanje odnosa sa SAD za vreme administracije bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, koji su započeli recipročnom akreditacijom vojnih atašea, što se ubrzalo za vreme Trampove administracije.

Od 2017. Belorusija ublažava vizne zahteve za posetioce iz više desetina zemalja, uključujući zemlje članice EU i severnoameričke države.

“Tretirati je (Belorusiju) kao crnu rupu i ignorisati je neuspeh. To nije proizvelo nikakav napredak u pogledu ljudskih prava”, rekao je Majkl Karpenter, bivši zamenik pomoćnika sekretara odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju.

Dalje stvaranje ekonomskih i diplomatskih veza s Minskom dugoročno bi pružile Vašingtonu veći uticaj nad Belorusijom, kaže on.

Karpenter je rekao da je uveren da je unija sa Belorusijom definitivno scenario koji se razmatra u Kremlju, ali da ostaje da se vidi da li će to biti onaj koji će Moskva i konačno odabrati.

“Trebalo bi da činimo ono što možemo da ojačamo suverenitet Belorusije”, rekao je.

Prošlog oktobra Ves Mičel, pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, postao je prvi visoki američki diplomata koji je posetio Belorusiju u više od decenije.

Ranije ove godine, kada je Minsk nagovestio da će ukinuti dugogodišnji limit broja diplomata kojima je dozvoljeno da služe u američkoj ambasadi, američki zvaničnici su to nazvali diplomatskim probojem.

Poslednji američki ambasador koji je služio u zemlji izbačen je zajedno sa 30 diplomata 2008. godine nakon što je Vašington uveo dodatne sankcije Belorusiji zbog pogoršanja kršenja ljudskih prava.

Donedavno je Minsk ograničavao broj američkih diplomata kojima je dozvoljeno da rade u ambasadi na pet, a kasnije 10, prema diplomatskim izvorima.

Očekuje se i da će državni podsekretar za politička pitanja Dejvid Hejl sledećeg meseca otputovati u Belorusiju, gde će razgovarati o sve većem američkom diplomatskom prisustvu u zemlji, uključujući potencijalno i razmenu ambasadora s Minskom, navode izvori upoznati s posetom.

“Sjedinjene Države posvećene su podržavanju suvereniteta i nezavisnosti Belorusije. Nastavljamo da sarađujemo sa vladom i beloruskim narodom na jačanju demokratskih institucija i poštovanju osnovnih sloboda”, rečeno je iz Stejt departmenta.

Herbst je rekao da je Boltonova poseta značajna, ali nije želeo da preuveliča njen značaj.

“To nije kao da šaljemo oružje u Belorusiju, nije kao da podržavamo Belorusiju da se pridruži različitim međunarodnim organizacijama. Mi samo pokazujemo određenu spremnost za razgovor i pružanje male podrške Lukašenku dok pokušava da se nosi sa ruskom (pretnjom)”, zaključio je on.

Pročitajte OVDE kako je Donald Tramp izradio Emanuela Makrona.

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube