Bolton se uputio u Kijev nakon samita grupe G7 u Francuskoj, a u ponedeljak je rekao da se raduje sastancima s „partnerima“, kako bi podržao viziju vlade o „jačoj i prosperitetnijoj Ukrajini“.
On, međutim, nije komentarisao priču iz "Vols strit žurnala" od petka da će jedan od tih sastanaka uticati na sudbinu "Motor siča", koji traži odobrenje kijevskog regulatornog tela da proda kontrolni paket akcija dvema kineskim kompanijama. Ovo je podiglo uzbunu u Vašingtonu, gde se jastrebovi brinu da će Peking sebi pribaviti ne samo postrojenje u Zaporožju, već i tehnologiju za pravljenje motora za helikoptere i avione.
Kineska kompanija "Skajrizn aviješn industri investment" već je pokušala da kupi skoro 49 procenata akcija "Motor siča" 2017. godine, ali su je ukrajinske službe bezbednosti sprečile u tome. Trgovina dionicama "Motor siča" je zamrznuta u aprilu 2018. godine, kako bi se sprečilo da padnu u nepoželjne ruke.
Sada je "Skajrizn" u partnerstvu sa "Ksinvei grupom" dao novu ponudu, ali ovog puta za više od 51 odsto akcija kompanije, dok će 25 procenata ići "Ukroboronpromu", državnom ukrajinskom vojnom konglomeratu. Kupovinu mora odobriti Antimonopolski odbor, a gde Bolton i dolazi.
Jedina ukrajinska fabrika motora za vazduhoplove, osnovana 1907. godine, pala je u tešku situaciju, kada je puč 2014. godine u Kijevu doveo do trgovinskog rata s Rusijom, a koja je ranije bila njen najveći kupac. "Motor sič" takođe nije jedini gigant odbrane koji je pao u teške probleme. Kompanija za proizvodnju aviona "Antonov", za čije je transportne avione "Motor sič" pravio motore, zatvorila je svoja vrata 2016. godine i ušla u sastav "Ukroboronproma", nakon što je propao dogovor oko kineskog finansiranja za doradu ogromnog transportnog aviona An-225.
Prošlog avgusta, nakon što je pritisak iz Vašingtona zaustavio "Motor sič" da radi s Kinezima, jedan ukrajinski političar je saopštio da bi bilo pošteno da SAD istupe kao kupci.
"Ako Amerikanci ne žele da prodamo Kinezima, neka oni kupuju naše avione", rekao je Oleh LJaško. Kontroverzna nacionalistička stranka imala je tada 22 mandata u Radi, ali nije uspela da pređe prag na parlamentarnim izborima prošlog meseca, izgubivši sve mandate.
Novi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je u aprilu ostvario pobedu protiv Petra Porošenka, kojeg su podržavale SAD, od tada je predstavljen sa brojnim „crvenim linijama“ od strane zapadnih nevladinih organizacija i svoje prioritete pretvorio je u članstvo u NATO-u. Ostaje da se vidi hoće li on odgovoriti na pritisak Vašingtona poput svog prethodnika, bar kada je sudbina "Motor Siča" u pitanju.
Pročitajte OVDE šta kažu kineski eksperti o ruskim avionima.
Izvor: vostok. rs
