Ovi ciljevi nabrojani su u dva važna dokumenta, Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane, koje je usvojila Vlada Srbije na sednici održanoj 8. avgusta. U tim dokumentima, pored ostalog piše i da Srbija ostaje vojno neutralna, a da je opredeljenje države jačanje saradnje sa ODKB (Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, u kojoj su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, kao i Rusija koja ima ključnu ulogu, prim. aut.), dok je unapređenje saradnje sa NATO ocenjeno kao “obostrani interes”.

Trenutno su ovi dokumenti u skupštinskoj proceduri, a prema saznanjima „Blica“, mogli bi biti izglasani u oktobru. Na Vladi su usvojeni uz objašnjenje da time naša država prati promene u okruženju i prilagođava svoju bezbednosnu politiku kako bi na najbolji način štitila svoje nacionalne interese.

Kada je reč o Strategiji nacionalne bezbednosti, među najvažnijim stavkama je činjenica da je njome istaknuto da su evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji nacionalni interesi i strateško opredeljenje Srbije. Što se tiče Predloga strategije odbrane, važno je što je istaknuto da je vojna neutralnost odbrambeni interes Srbije, što podrazumeva da naša zemlja ne pristupa vojno političkim savezima ali i da vojna neutralnost nije prepreka za saradnju sa drugim državana i vojnopolitičkim savezima:

- Opredeljenje Srbije jeste da proširuje i unapređuje saradnju sa ODKB (Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, u kojoj su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Rusija, koja ima ključnu ulogu prim.aut ), kao i sa njenim državama članicama. Takođe, zalaže se za mir i rešavanje sporova bez upotrebe sile, kao i da raspoloživim pravnim i drugim sredstvima štiti svoju vojnu neutralnost. Srbija namerava da u zajedničkom interesu unapređuje politički dijalog i praktičnu saradnju sa NATO. Na regionalnom nivou, saradnja sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir doprinosi bilateralnim odnosima sa državama regiona koje su članice ovog saveza ili kandidati za članstvo, a radi očuvanja regionalnog mira i unapređenja stabilnosti.

Pomoćnik ministra odbrane Milan Ranković, koji je učestvovao u pisanju strategija, objašnjava da osnovno polazište ovih dokumenata čine očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost, briga o srpskom narodu gde god on živi, evropske integracije i efikasna pravna država.

- Nakon decenijske primene postojećih strategija, jednostavno se stvorila potreba da se uvedu određene novine, izvrši nadogradnja i unapređenje navedenih dokumenata. U tom kontekstu po prvi put su jasno formulisani nacionalni i odbrambeni interesi, kao trajna potreba i težnja Srbije i njenih građana, čijim se ostvarivanjem štite osnovne nacionalne vrednosti, koje su takođe utvrđene u ovim dokumentima, a proizlaze iz Ustava, univerzalnih vrednosti i istorijskog nasleđa - zaključuje Ranković.

Poslednje strategije usvojene su 2009. godine, a vojnopolitički komentator Vlade Radulović objašnjava da je u novoj verziji najvažnije to što je jasno i nedvosmisleno prepoznata politika vojne neutralnosti Srbije.

- Ranije se politika neutralnosti zasnivala na skupštinskoj deklaraciji koja je usvojena 27. decembra 2007. godine. Sada je to promenjeno, a iako je određena Ustavom, bitno je da i u strateškim dokumentima postoji ova odrednica zato što se državni aparati kasnije postavljaju prema tim ciljevima. I ostalim aktima, planovima i programima se dalje opredeljujete u skladu sa tim što se kroz ove strategije predvidelo - objašnjava Radulović.

Druga novina, ističe on, jesu odrednice koje se tiču saradnje sa NATO i ODKB.

- Navedeno je da je opredeljenje Srbije saradnja sa ODKB, a upotrebljena je reč “interes” kada se spominje saradnja sa NATO-om. Upravo su ove dve reči “opredeljenje” i “interes” ključne, i tačke su sporenja u vojnoj struci i međunarodnim odnosima. Jer, neki ih tumače da svesno i planski želimo još više da se okrenemo ka saradnji sa Rusijom. To je novina koju do sada nismo imali i koja možda i daje potporu sve većoj saradnji Srbije sa Rusijom. I dalje imamo daleko veću saradnju sa NATO, ali se u poslednje dve godine saradnja sa Moskvom povećava - objašnjava Radulović. 

Napad na Srbiju malo verovatan, ali nije isključen

U predlogu Strategije nacionalne bezbednosti navedeno je i da je stanje bezbednosti u AP Kosovo i Metohija „opterećeno brojnim faktorima destabilizacije” i da su „bezbednosni problemi na tom prostoru glavni izvor nestabilnosti u Srbiji i regionu”.

- Oružana agresija na Srbiju u narednom periodu malo je verovatna, ali se ne može u potpunosti isključiti. Nastavak evrointegracionih procesa i unapređenje saradnje Srbije sa državama regiona doprineće smanjenju mogućnosti da na Srbiju bude izvršena oružana agresija.

Kosovo, evropske integracije ekonomija...

Pomoćnik ministra odbrane Milan Ranković ističe da su strateški dokumenti određeni ključnim državnim interesima.

- Na proces izrade Strategije bezbednosti i Strategije odbrane uticali su različiti faktori, od kojih se posebno izdvajaju napori državnog rukovodstva na jačanju pozicije države u rešavanju kompleksne situacije u AP KiM, napori na ekonomskom razvoju i sveukupnom prosperitetu Srbije i njenih građana, kao i napori koji se ulažu u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji - ističe Ranković.

Amerika neće trpeti šamare koje je delio Haradinaj. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic