„Epoha dominacije zemalja Zapada se bliži kraju“, rekao je Makron diplomatama u utorak, nakon što je tokom vikenda bio domaćin sastanka G7 u gradu Biaric, na francuskoj atlantskoj obali. On je nazvao uspon Pekinga i Moskve kao znake pomeranja na svetskoj sceni.
Guranje Moskve u naručje Pekinga?
"Guranje Moskve od evropskih sila velika je greška, rekao je francuski lider, jer u tom slučaju postoji rizik da Rusija stupi u savez sa Kinom, a to uopšte nije u interesima Evrope", rekao je Makron, pozivajući na "preispitivanje" odnosa sa Moskvom. Inače, Evropa će biti zaglavljena u tome da bude "pozorište za stratešku borbu između SAD-a i Rusije".
Francuska se odavno plaši saveza između Rusije i Kine, veruje Jevgenij Osipov, stariji saradnik Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka. Ono što se nedavno promenilo jeste priroda odnosa Moskve i Pariza. Makronova retorika je poslednjih meseci donekle ublažena, do te mere da je tokom razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošle nedelje obećao da će dati sve od sebe da obnovi poverenje između Rusije i EU.
Veze su se "stabilizovale" tokom poslednje dve godine, veruje Osipov, doktor istorije.
"Moskva i Pariz otvoreno navode svoje razlike, ali ipak, oni su sada spremni da postepeno promovišu dijalog i krenu ka punoj normalizaciji odnosa", kaže Osipov. Čak je Rusiju nazvao "duboko evropskom" državom, čija je budućnost "vezana" za ostatak Evrope.
Sve to ne mora nužno značiti da su Makronovi postupci vođeni čistom željom da se Rusija vrati u „porodicu“. Prema Osipovu, više u pitanju bi mogao biti odnos snaga.
Francuska je sama po sebi vrlo aktivna kada je u pitanju odnos s Kinom, objasnio je istoričar. Ono što Makrona brine jeste da ni Kina, ni Rusija, ni SAD nisu prerano postali moćni, a savez između Moskve i Pekinga najverovatnije će biti tas koji će prevagnuti.
Novi De gol?
Međutim, moglo bi biti još toga u Makronovom pozivu na zbližavanje s Moskvom. Možda će tražiti načine da učvrsti svoju poziciju evropskog lidera, nešto za čim verovatno žudi od kada je preuzeo funkciju.
„Pre dve godine to je bio samo san. Sada je to nadohvat ruke“, rekao je Osipov. S nemačkim kancelarom Angelom Merkel koja se suočava sa sve većim pritiskom kod kuće i britanskom vlašću u Evropi uzdrmanom zbog "Bregzita", Francuska bi se možda ipak mogla pojaviti kao najstabilnija i najmoćnija po tom pitanju od ostalih evropskih političkih velikana.
Dok teži tom željenom statusu, čini se da Makron pokušava oponašati francuskog lidera Šarl De Gola, koji je želeo da održi ravnotežu između Zapada i Socijalističkog bloka tokom 1960-ih godina. Sada Makron želi da Francuska postane "most između Zapada i Rusije", kaže Osipov.
Ipak, njegova uloga verovatno neće biti ograničena na posredovanje. Makron očigledno želi da preuzme vodeću ulogu u oblikovanju politike Zapada, ili barem Evrope, a on je to već preuzeo na sebe kako bi ukazao na njihove greške.
"Potresen je zbog grešaka koje je Zapad napravio u određenim krizama, ali i zbog odluka koje su Sjedinjene Američke Države donele u poslednjih nekoliko godina, a ne samo trenutna administracija."
Te „odluke“ utiču na „sukobe na Bliskom Istoku i drugde, čineći neophodnim da se preispitaju vojne i diplomatske strategije“, naglasio je Makron.
Pentagon odustao od rada na novoj generaciji PRO. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
