Kritičari i opozicija to vide kao protivustavan potez i pokušaj državnog udara, a najavljeni su i protesti.
Suspenzija parlamenta u periodu između 9. i 12. septembra, pa sve do 14. oktobra, znači da poslanici verovatno neće moći da izglasaju nijedan zakon koji bi mogao premijera da spreči u nameri da izvede Veliku Britaniju iz Evropske Unije bez dogovora 31. oktobra.
Uprkos tome što je DŽonson ranije odbijao da isključi mogućnost povlačenja takvog poteza, trenutak u kojem je objavljena odluka iznenadio je poslanike, od kojih su mnogi na odmoru, piše Asošijeted pres.
Mnogi su bili gnevni, a više istaknutih javnih ličnosti, uključujući bivšeg premijera DŽona Mejdžora, već je zapretilo da će tražiti od suda da zaustavi suspenziju.
"Buka i bes" protiv vlade Borisa DŽonsona
Portparolka Škotske nacionalističke stranke (SNP) DŽoana Čeri već je podnela tužbu škotskom sudu.
Premijerka Škotske Nikola Stardžen rekla je da poslanici moraju da se okupe i zaustave plan Vlade sledeće nedelje, ili će "današnji dan ući u istoriju kao mračan za britansku demokratiju".
Predsedavajući Donjeg doma parlamenta DŽon Berkou kaže da je zahtev za suspenzijom "protivustavan", a potez vlade ocenjuje kao "pretnju za demokratiju" u Britaniji.
"Kako god da je upakovano, očigledno je da je svrha (suspendovanja parlamenta) da se zaustavi debata (poslanika) o Bregzitu, a njihova dužnost je da oblikuju kurs zemlje. To bi bila uvreda za demokratske procese i prava parlamentaraca kao izabranih narodnih predstavnika", naveo je Berkou.
Lider laburista DŽeremi Korbin istakao je da je "zapanjen bezobzirnošću DŽonsonove vlade koja govori o suverenitetu, a sada traži suspenziju parlamenta kako bi izbegla promatranje njihovog bezobzirnog Bregzita bez dogovora".
Britanski zakonodavci će verovatno glasati o planovima Borisa DŽonsona 21. i 22. oktobra.
Da će kraljica odobriti DŽonsonov predlog o suspenziji parlamenta, za poznavaoce prilika je bilo očekivano. Naime, ona ne može da odbije zahtev premijera jer ima malo manevarskog prostora kada je reč o političkim odlukama.
Suspenzija parlamenta nije isto što i raspuštanje što se događa pred izbore. Procedura suspenzije parlamenta nije nepoznata u britanskoj demokratiji. Ima i svoj termin –prorogacija i nju odobrava kraljica.
Poslednji put kad se nešto slično dogodilo bilo je, kako piše Bi-Bi-Si, 1948. godine. Tada je kralj takođe suspendovao parlament na zahtev vlade, kako bi zaobišao otpor Doma lordova u vezi sa zakonom o parlamentu.
Tu je i još jedan problem – vlada bez parlamenta ne bi mogla da donosi zakone kojima bi se ublažile štetne posledice Bregzita bez dogovora.
S druge strane, pristalice DŽonsona tvrde da je ovo jedini način da se volja naroda, izražena na referendumu 2016, zaista ispoštuje i da Velika Britanija izađe iz Evropske unije do 31. oktobra.
Pročitajte OVDE šta je Donald Tramp rekao o Borisu DŽonsonu.
Izvor: RTS
