Piše: Valeri Kulikov
Pomenuta činjenica mnogo boli Vašington, posebno kontinuirano jačanje kineskih oružanih snaga, koje i pored konstantno rastućih izdataka američkog vojnog budžeta pokušavaju „da ne zaostaju“ za razvojem američkih oružanih snaga.
Vojni troškovi dveju zemalja već prelaze troškove ostalih država. Do 2023. američki budžet za odbranu može dostići 800 milijardi dolara, pri čemu će kineski možda preći 300 milijardi dolara, dok nijedna druga svetska sila neće trošiti više od 80 milijardi dolara godišnje za svoje oružane snage.
Troškovi za odbranu Narodne Republike Kine u 2018. godini premašili su 200 milijardi dolara, što pokazuje trostruki rast od 2002. godine. Kina je preusmerila finansiranje i napore kako bi po svaku cenu uzdigla vojne tehnologije. Kineske oružane snage biće vlasnice vrhunskih ofanzivnih i odbrambenih sistema u bliskoj budućnosti.
Druga najveća svetska ekonomija postigla je ovo obeležje kao rezultat burne modernizacije poslednjih godina, čiji je strateški cilj kvalitativno povećanje borbene sposobnosti kineske vojske. To je navedeno u izveštaju američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) objavljenom 15. januara.
Stoga je, u poslednje vreme, pažljivo praćenje napretka Pekinga u unapređenju Kineske narodne oslobodilačke vojske (CPLA) u centru pažnje američke vojne obaveštajne službe, tako da SAD ne propuštaju nikakve novitete u opremi i aktivnostima CPLA-a, a bilo je mnogo toga za zapaziti samo poslednjih meseci.
Stoga je Vašington posvetio posebnu pažnju nedavnoj izjavi CPLA-e o velikim strukturnim promenama čiji je cilj pretvaranje kineske vojske u modernu borbenu silu. Oni su uzrokovani činjenicom da u savremenim uslovima uloga kopnenih borbi, koja je nekada koristila za definisanje ishoda bilo kog sukoba tokom većeg dela dvadesetog veka od Drugog svetskog rata, opada.
U isto vreme, mornarica, vazduhoplovstvo i nove strateške divizije koje se bave visoko-tehnološkim pretnjama, poput sajber rata, postaju ključne. Iz tog razloga, broj kineskih kopnenih snaga smanjen je u korist drugih vrsta vojnih snaga, u okviru takozvane strateške strukturne promene.
Promene o kojima je reč toliko su znatne da je broj mornarica, vazduhoplovnih snaga, raketnih trupa i snaga strateške podrške koje su odgovorne za sfere poput sajber rata premašio 50 odsto od ukupnog broja CPLA.
U svetlu ovih događaja, SAD su duboko zabrinute zbog mogućnosti Kine da se suprotstavi SAD u svemiru i mogućim ratovima. S tim u vezi, u januaru 2019. godine, američka obaveštajna agencija za odbranu (DIA) objavila je izveštaj Bezbednosni izazovi u svemiru i procenila mogućnosti Nebeskog carstva.
Izveštaj posebno ukazuje na to da je trenutno najvažnije pitanje transformacija Kine u svemirsku supersilu u svim aspektima. Kina je na drugom mestu posle SAD-a po broju aktivnih satelita.
Pekinški svemirski program uključuje civilne i vojne komponente. Naredba CPLA uviđa superiornost u svemiru kao sposobnost kontrole informacijskog prostora i sprečavanje protivnika da dobije slične podatke, što je ključni element modernog ratovanja.
Kineske vojne vođe smatraju odbrambene svemirske operacije kao oblik zaustavljanja oružanih snaga SAD-a i suzbijanje njihovih mogućih ofanzivnih operacija u regionalnim vojnim sukobima tokom kojih su Amerikanci, uništavanjem i zarobljavanjem kineskih satelita i drugih svemirskih objekata, značajno ometali upotrebu kontrolisanog oružja.
U svojim nedavnim izveštajima o strateškim vojnim namerama Pekinga, američka obaveštajna agencija za odbranu (DIA) dolazi do nekih šokantnih i zabrinjavajućih zaključaka u vezi sa prilično brzim napretkom Kine u oblasti naprednih vojnih tehnologija, naročito u oblasti stvaranja hipersoničnog oružja, gde su SAD znatno zaostale.
Pored toga, američki vojni stručnjaci dali su visoku ocenu testova nove kineske protiv-brodske balističke rakete koji su pokazali da su američki nosači aviona u stvarnoj opasnosti. Testovi su se odvijali u Južnokineskom moru, gde su uglavnom raspoređeni brodovi američke mornarice.
Precizira se da za upotrebu protiv-brodskih balističkih raketa (ASBM) potrebni visokotehnološki, izviđački i sistem za nišanjenje. Prema Pentagonu, Kina je sve to već rasporedila. SAD nemaju takve raketne sisteme, a mogućnosti suzbijanja istih su ograničene.
Ono što još više boli Vašington je činjenica da američka administracija još uvek nije uspela da eliminiše ozbiljnu ranjivost američke vojske što se tiče Kine. Kina ima veliku prednost nad svojim strateškim protivnikom zahvaljujući kontroli snabdevanja ključnih materijala.
Poznato je da čitav arsenal modernog oružja u SAD-u, od raketa Tomahavk do F-35, u potpunosti zavisi od proizvodnje komponenti koje se prave upotrebom retkih elemenata i gotovo isključivo se proizvode u Kini.
U isto vreme, kineske pretnje o prekidu isporuka tih elemenata, koje je Peking prvi put izneo krajem maja, još uvek nisu prestale. Stoga je Vašington primoran da prizna da su vojne mogućnosti SAD-a u velikoj meri u rukama zemlje koju američke agencije za nacionalnu bezbednost danas smatraju strateškim rivalom. SAD, za sada, ne znaju kako da reše problem sa retkim elementima.
S tim u vezi, u pozadini nedavnog zaoštravanja američko-kineskih odnosa koje je podsticao Vašington, mnogi stručnjaci s pravom smatraju da su SAD to prekasno shvatile nakon što su odlučile da obore Kinu na kolena, jer, kako bi pobedio Peking, morao bi ne samo da započne totalni ekonomski rat, već i da posegne za borbenim akcijama.
Čak ni američki jastrebovi danas nemaju hrabrosti da primene takav scenario.
Obe zemlje su nuklearne supersile sa dovoljnim ekonomskim i vojnim resursima, a svaki vojni sudar između njih dovešće do sigurnog uništenja ne samo ove dve zemlje, već i celog sveta.
Tramp će udariti Putina tamo gde ga najviše boli. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
