NJih dvojica će imati brojne sastanke i sa jednom i sa drugom stranom, glavna tema će biti parlamentarizam ali, prema nezvaničnim informacijama, i više od toga.

Iako je njihov boravak u Srbiji deo projekta EU o jačanju parlamentarnog dijaloga,  izvori navode i pozadinu priče, odnosno da bi posredi mogao biti još jedan pokušaj da se opozicija vrati u poslaničke klupe.

Tome u prilog govori i činjenica da su Kukan (Slovak i pripadnik Evropske narodne partije) i Flekenštajn (Nemac i socijaldemokrata) bili deo čuvene "trojke" Evropskog parlamenta (uz poslanika ALDE Ivu Vajgla), koja je odigrala ključnu ulogu u sklapanju Pržinskog sporazuma između najvećih stranaka u Makedoniji, što je dovelo do održavanja parlamentarnih izbora u decembru 2016. godine na kojima su učestvovale sve partije.

Sastanci sa predstavnicima vlasti i opozicije će se održavati iza zatvorenih vrata, u Skupštini Srbije, i to posebno sa gotovo svim strankama, pa će partije i vlasti i opozicije imati do sat vremena sa njima za razmenu mišljenja.

“Iako je reč o projektu, skup može da se tumači i kao pokušaj vraćanja opozicije u skupštinske klupe. Oni dolaze da čuju sve strane, da konstatuju da se rad parlamenta za nijansu poboljšao nakon izveštaja Evropske komisije koji je imao ozbiljne zamerke. I zaista, to bi se tako moglo i gledati, s obzirom na to da su napravljene kozmetičke promene, u smislu da su održane sednice sa nezavisnim telima, smanjen broj zakona po hitnom postupku, tako da će verovatno biti reči o tome šta još i na koji način može da se uradi”, priča jedan od izvora.

Međutim, kako navodi, moguće je da se na kraju kaže da je vlast sve uradila, da se možda u nekoj meri sa tim saglasi i opozicija, i da se na kraju vrati u Skupštinu.

“Ako to učini, onda je logičan sled učešće u radu, a samim tim i izlazak na izbore”, pojašnjava izvor navodeći da nije nikakva tajna da EU opoziciju želi u poslaničkim klupama i da se bojkotu protivi, što je ovih dana ponovo potvrdio i predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister.

Takođe, kako priča izvor, situacija je drugačija kada Mekalister nastupa, jer on ima funkciju i nije za očekivati da će se stavljati na bilo čiju stranu, dok su razgovori, poput ovog sutrašnjeg, neformalniji i otvoreniji.

“To je kao misija dobre volje. Možda ona nema formalni kapacitet, ali je u isto vreme mogućnost da se prikupe prave informacije kakva je situacija i šta se dešava, i da se onda one prenose dalje ili da se na osnovu njih utiče”, pojašnjava izvor.

Zanimljivo je da se, slučajno ili namerno, lider PSG Sergej Trifunović, u pismu koje je pre nekoliko dana poslao Mekalisteru zahtevajući da EU posreduje u dijalogu vlasti i opozicije, upravo pozvao na ovaj "trojac" evroposlanika (Flakenštajn, Kukan i Vajgl), kao i na parlamentarnu krizu u Makedoniji pre nekoliko godina, koju su oni rešavali.

Šta se desilo u Makedoniji?

Makedonija je prvu polovinu 2015. godine provela u dubokoj političkoj krizi. Opozicioni SDSM na čelu sa Zoranom Zaevim bojkotovo je rad Sobranja nakon izbora 2014. godine čiji se rezultat dovodio u pitanje, veliki broj protesta studenata i drugih građana redovno se održavao u Skoplju, a vrhunac nestabilnosti dosegnut je kada su u javnost procureli audio-snimci razgovora između premijera Nikole Gruevskog, članova vlade i službi bezbednosti, koji su dokazali raširenu korupciju i zloupotrebu položaja.

Potpuna blokada državnih institucija i optužbe vlasti za "zarobljavanje države" od strane opozicije i organizacija civilnog društva dovele su do konačne reakcije evropskih institucija, a na prvom mestu Evropskog parlamenta.

U martu 2015. formirana je "trojka" koja je predstavljala tri najveće grupe u EP, a činili su je Kukan, Hovit (zamenio ga Flakenštajn) i Vajgl, tadašnji izvestilac za Makedoniju. Pregovori između vlade i opozicije pod posredstvom "trojke", a zatim i komesara za proširenje EU Johanesa Hana, urodili su plodom, kada je sklopljen i političkog sporazum na osnovu kog su se pojedine stranke vratile i parlament, formirana je tehnička vlada i pripremljen novi izbori.

Evropska "trojka" je do održavanja izbora u decembru 2016. godine radila sa svim akterima kako bi osigurala primenu preuzetih obaveza.

Zapadni Balkan u fokusu

Flekenštajn i Kukan nisu nepoznanica ni na evropskoj političkoj sceni, a ni u Srbiji. Flekenštajn je često posećivao Beograd dok je bio u Evropskom parlamentu, bio je izvestilac za Albaniju, a svojevremeno se spekulisao da bi isto to mogao da bude i kada je reč o Srbiji. Takođe, bio je uključen u rešavanje parlamentalne blokade u Albaniji pre dve godine.

Sa druge strane, Kukan je bio šef delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, a predsedavao je i Radnom grupom za Zapadni Balkan, koju su činili svi izvestioci i šefovi parlamentarnih delegacija za zemlje regiona.

Pročitajte OVDE šta je akademik Dušan Teodorović rekao o bojkotu predstojećih izbora.

Izvor: Blic