Kao što se može videti, "Oluja" je uvertiru imala u Bosni i Hercegovini. Iako je rat u BiH okončan u novembru 1995, tri meseca posle pada Krajine, međunarodna zajednica u fokusu je još tokom 1994. držala tu zemlju i sukobe koji su tinjali pre svega između Vojske Republike Srpske i muslimanskih snaga.
Evropski i američki obaveštajci na terenu u BiH i Hrvatskoj nekoliko meseci pred "Oluju" bavili su se intenzivno mogućim (i najavljenim) ujedinjenjem Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. U jednom od dokumenata do detalja se objašnjava zašto nije došlo do ovog spajanja, koje je potencijalno moglo da zaustavi "Oluju" i natera Hrvatsku da odustane od vojne akcije kako se ne bi suočila odjednom sa dve oružane formacije.
Prema ovom izveštaju, presudila je tradicionalna srpska nesloga, odnosno odbijanje Radovana Karadžića da deli vlast sa Milanom Martićem, za kog se konstatuje da je nekad bio Miloševićev čovek.
I u BiH i u Hrvatskoj Amerika i evropske zemlje imali su različite pozicije. Tako u jednom od dokumenata izvor iz Francuske zagovara da Srbi dobiju 50 odsto BiH, konstatujući da to nije nepravedno jer sada drže 70 odsto i trebalo bi da vrate 20 odsto.
U kasnijem razgovoru jedan od najbližih saradnika Alije Izetbegovića, Ejup Ganić, stav Evrope ocenjuje kao katastrofalan, ali je siguran da ga Amerika neće prihvatiti pošto, kako kaže, ona odlučuje sama i da promenu njenog stava ne bi mogao ni da zamisli.
Dosije Haradinaj-trgovac organima, više o tome čitajte OVDE.
Izvor: republika. rs
