Tako sagovornici "Novosti" tumače reči novog ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka, a nekada aktivnog pregovarača u procesu rešavanja kosovskog pitanja, da će "Rusija podržati kompromisno i kreativno rešenje o kojem moraju da se dogovore Beograd i Priština i koje bi Rusija mogla da brani u Savetu bezbednosti UN". Kao i u ranijim porukama iz Moskve, i u ovoj od tek pristiglog u Beograd ruskog diplomate, nije propušteno da se apostrofira Rezolucija 1244, ali je pominjanje "kreativnosti" pobudilo spekulacije da je Kremlj možda spreman da u krajnjoj liniji podrži ideju o razgraničenju, odnosno podeli južne srpske pokrajine.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović kaže, za "Novosti", da kada se iz Rusije čuje "kreativno rešenje", pod tim se smatra da se kreativnost nađe u okviru Rezolucije 1244, a on smatra da u tom opsegu ima dovoljno prostora za dogovor:
- Rusija je za ono rešenje koje se može braniti sa stanovišta principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, ona se zalaže za poštovanje principa međunarodnog prava i ustavnog poretka Srbije i stoga to isključuje bilo kakvu podelu Kosova. A, u međunarodnoj praksi postoje različite forme "državne održivosti", imamo i primere konfederacija, saveza država...
Na pitanje da li bi Moskva podržala rešenje do kog bi došli Beograd i Priština a koje bi podrazumevalo nekakvu korekciju granica, Jovanović kaže da je teško govoriti hipotetički, ali da je suština svake poruke koja se čuje iz Moskve - poštovanje suvereniteta i integriteta, iza kojih stoji principijelnost Rusije kao i njeni interesi, jer je to zemlja koja je u Savetu bezbednosti UN usvojila Rezoluciju 1244, a koja se na svojoj teritoriji suočava sa separatizmom.
I bivši ambasador pri OEBS-u Milovan Božinović smatra da ako bi se Srbi i Albanci nešto dogovorili, a što je u ovom trenutku malo verovatno, da bi taj aranžman Rusija prihvatila tek kada izračuna kako se to reflektuje na njene interese, ali ne misli da je iz ugla Moskve podela Kosova nemoguće rešenje:
- Eventualni dogovor Beograda i Prištine u najmanju ruku ne bi smeo da smeta Rusiji. U tom smislu je dobrodošla izjava Bocan-Harčenka, da se i mi bolje orijentišemo. Što se tiče eventualne podele Kosova, mislim da Moskvu ne bi uzbuđivalo da li će neka granica ići 10 kilometara južnije ili severnije, ali bi je i te kako zanimalo kakve politike posle toga slede na prostoru u kome ona i dalje ima svoj interes.
O tome kakav bi trebalo da bude dogovor Beograda i Prištine, svoj stav je izneo zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer, rekavši da on mora biti sveobuhvatan: da ima političku, bezbednosnu, ekonomsku, trgovinsku, kulturnu komponentu, deo koji se odnosi na zaštitu imovine SPC na Kosovu...
- Fokusiranje isključivo na mape i teritoriju daleko je od onoga što bi trebalo da podrazumeva sveobuhvatna normalizacija. Šta je normalizacija, mogu da definišu samo učesnici u pregovorima, a za to je potrebno da se vrate za sto - rekao je Palmer.
Amerika gura međusobno priznanje
NAŠ fokus je trenutno da obe strane vratimo pregovorima. Kada se to desi, onda će se govoriti o tome šta bi mogle da ispregovaraju. A to treba da definišu obe strane. Niko neće biti primoran da radi nešto što ne može da uradi. Ali bismo voleli da se pregovori odvijaju u dobroj veri i da idu ka dogovoru koji vodi međusobnom priznavanju Srbije i Kosova i da otvaraju put ka Evropi. SAD neće diktirati domet pregovora - rekao je Palmer za Glas Amerike.
Rada Trajković prozivala ruskog ambasadora! Više o tome OVDE.
Izvor: Večernje Novosti
