Čestice koje su radioaktivne i retko se nalaze na Zemlji pronađene su u snegu i navodno su pale sa svemirskom prašinom pre oko dve decenije.
Prema rečima istraživačkog tima, Sunčev sistem trenutno putuje kroz takozvani Lokalni međuzvezdani oblak. Oni pretpostavljaju da ovo područje ima neke čestice gvožđa-60 stvorene zvezdanim eksplozijama tokom poslednjih nekoliko miliona godina, kako je otkrilo prethodno istraživanje. Naučnici su zaključili da bi ovi tragovi milionima godina stare supernove još uvek mogli da stignu na površinu naše planete.
Da bi to dokazali, uzeli su pola tone snega sa Kohnenove polarne istraživačke stanice, rastopili ga u Minhenu i koristili akcelerator čestica da bi dobili pojedinačne atome retkog izotopa. Nakon što su odbačene teorije da se gvožđe-60 pojavilo iz Sunčevog sistema ili kao rezultat nuklearnih proba, pretpostavka da je dospeo sa međuzvezdanog oblaka koji putuje kroz naš sistem poslednjih 40-50.000 godina dobila je snažne dokaze.
Odbacujući zemaljske i kosmogene izvore, zaključili smo da smo prvi put pronašli gvožđe-60 međuzvezdanog porekla na Antarktiku - zaključili su naučnici.
Trenutno planiraju da proučavaju ledenu školjku Antarktika u potrazi za retkim izotopom u snegu koji datira još iz vremena kad je Zemlja ušla u Lokalni međuzvezdani oblak.
O misterioznom ruskom krateru, oko koga ljudi umiru a drveće raste neverovatnom brzinom, saznajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
