Palmer, karijerni diplomata i iskusni poznavalac prilika na Balkanu, viđen je za novog specijalnog izaslanika, piše "Forin polisi", pozivajući se na svoje izvore iz sadašnje američke administracije i na bivše zvaničnike. Imenovanje Palmera predstavlja poslednji pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da se izbore sa tenzijama između Beograda i Prištine, dve decenije nakon oružanog sukoba koji je izazvao intervenciju NATO-a i na kraju doveo do samoproglašenja nezavisnosti Kosova.
Za neke od eksperata, Palmerovo imenovanje bi dobro došlo za razvoj regiona koji su američki zvaničnici često previđali, makar nakon vremena intenzivnih napora da se okončaju krvavi ratovi 90-ih godina, piše ovaj medij. U tekstu se upozorava i na to da Kina i Rusija nastoje da prošire svoj uticaj na Balkanu, pa bi rešavanje davnašnjih razmimoilaženja u regionu pomoglo da se zemlje približe EU i zapadu.
Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela prekinut je prošlog novembra, nakon što su prištinske vlasti uvele tarife na srpsku robu i obećale da će ih ukinuti tek nakon što Srbija prizna suverenitet Kosova.
Napori čelnika EU, uključujući šeficu spoljne politike Federiku Mogerini, da doprinesu normalizaciji odnosa nisu bili uspešni, piše "Forin polisi". Evropski lideri oklevaju da razgovaraju o proširenju EU i pristupanju novih članica, što je ključni ekonomski i politički podsticaj da Beograd i Priština postignu konačni dogovor.
- Imenovanje novog specijalnog izaslanika za Balkan jasno ukazuje na to da se Sjedinjene Države formalno više uključuju u ovo pitanje. Po mom mišljenju, to povećava verovatnoću za pronalazak rešenje ovog pitanja pre završetka Trampovog mandata - kaže Danijel Vajdič, ekspert za spoljnu politiku koji prati region i radi na evropskim pitanjima u Odboru za spoljne odnose Senata.
Palmer će zadržati svoj trenutni posao zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evroazijska pitanja, piše "Forin polisi".
Ovaj magazin piše i da je SAD imala vodeću ulogu u uspostavljanju mira na Balkanu nakon ratova 90-ih i podseća da su prošle godine američke diplomate imale važnu ulogu u postizanju istorijskog dogovora između Grčke i susedne Severne Makedonije oko imena, popločavajući tako put Severnoj Makedoniji za ulazak u NATO.
Kosovo je, sa gotovo 90 odsto albanske populacije, proglasilo nezavisnost 2008. godine, a priznalo ga je više od 100 zemalja, uključujući Sjedinjene Države i mnoge evropske nacije, podseća list.
"To nije uradila Rusija, koja održava bliske veze sa Beogradom. Palmerovo imenovanje dolazi nakon sastanka američkog državnog sekretara Majka Pompea i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u NJujorku početkom avgusta. Pompeo je pozvao Vučića da ponovo pokrene razgovore i da se 'uključi u duh kompromisa i fleksibilnosti koji su neophodni da bi se postigao sporazum i otvorili potencijali obe zemlje", piše magazin, pozivajući se na saopštenje Stejt departmenta.
Američki državni sekretar za bezbednost DŽon Bolton nagovestio je da bi SAD podržao dogovor Beograda i Prištine, uključujući i potencijalni sporazum koji uključuje i razmenu teritorija.
Pročitajte OVDE kakav to ultimatum iz Brisela stiže Srbiji.
Izvor: Blic/Forin polisi
